×

Mes naudojame slapukus, kad padėtume pagerinti LingQ. Apsilankę avetainėje Jūs sutinkate su mūsų slapukų politika.


image

Hari Poter i Dvorana tajni, 2.18. Hari Poter i Dvorana tajni - Dobijeva nagrada

2.18. Hari Poter i Dvorana tajni - Dobijeva nagrada

18. Dobijeva nagrada Dok su Hari, Ron, Džini i Lokhart stajali na pragu, prekriveni prljavštinom i muljem i (u Harijevom slučaju) krvlju, za trenutak zavlada tajac. A onda se začu vrisak. – Džini! Bila je to gospođa Vizli, koja je uplakana sedela ispred kamina. Skočila je na noge, u stopu praćena gospodinom Vizlijem, i oboje pritrčaše svojoj kćeri. Hari je, međutim, gledao pored njih. Profesor Dambldor je stajao kraj kamina, smeškajući se, odmah pored profesorke Mek Gonagal, koja je duboko, čvrsto uzdisala držeći se za grudi. Foks uz fijuk prolete pored Harijevog uva i namesti se na Dambldorovom ramenu, baš kada se Hari i Ron nađoše u čvrstom zagrljaju gospođe Vizli. – Spasili ste je! Spasili ste je! Kako ste uspeli? – Mislim da bismo svi to voleli da saznamo – reče profesorka Mek Gonagal slabašno. Gospođa Vizli pusti Harija, koji je za trenutak oklevao, a onda priđe stolu i spusti na njega Šešir za razvrstavanje, mač obložen rubinima i ono što je ostalo od Ridlovog dnevnika. Onda poče da im priča sve redom. Skoro četvrt sata je govorio u ushićenoj tišini: ispričao im je kako je čuo bestelesni glas, kako je Hermiona najzad shvatila da je to što je on čuo bio Bazilisk u cevima; kako su on i Ron pratili paukove do šume, kako im je Aragog rekao gde je umrla poslednja Baziliskova žrtva; kako je on pogodio da je žrtva bila Jecajuća Mirta, i da bi ulaz u Dvoranu tajni mogao da bude u njenom kupatilu... – Vrlo dobro – podstaknu ga profesorka Mek Gonagal, kada je zastao – znači našli ste gde je ulaz... pride kršeći stotinak školskih pravila, ako smem da primetim... ali kako ste za ime sveta odande izašli živi, Poteru? I tako Hari, čiji je glas već postajao promukao od silnog pričanja, ispriča kako je Foks stigao u pravi čas, i kako mu je Šešir za razvrstavanje dao mač. Ali onda se zaustavi. Dotad je izbegavao da pomene Ridlov dnevnik – i Džini. Ona je stajala glave naslonjene na rame gospođe Vizli, a suze su joj tiho tekle niz obraze. Šta ako je izbace, pomisli Hari uplašeno. Ridlov dnevnik više ne funkcioniše... Kako bi mogli da dokažu ko ju je naterao na sve to? Instinktivno, Hari pogleda u Dambldora, koji se bledo nasmeši, dok su mu se naočari u obliku polumeseca presijavale pri svetlosti vatre. – Mene najviše zanima – blago reče Dambldor – kako je Lord Voldemor uspeo da začara Džini, kada moji izvori kažu da se on trenutno krije u šumama Albanije. Hari oseti olakšanje – toplo, nadiruće, blistavo olakšanje. – Š-šta rekoste? – reče gospođa Vizli zapanjenim glasom. – Znate-Već-Ko? Zazačarao Džini? Džini nije... Džini nije bila... zar jeste? – Bio je to ovaj dnevnik – reče Hari brzo, podižući ga i pokazujući ga Dambldoru. – Ridl ga je vodio kad je imao šesnaest godina. Dambldor uze dnevnik od Harija i pomno stade da viri u njegove nagorele i vlažne stranice preko svog dugačkog, povijenog nosa. – Sjajno – reče on blago. – Naravno, on je verovatno najbolji učenik kojeg je Hogvorts ikada imao. – On se okrenu ka Vizlijevima, koji su izgledali potpuno izbezumljeno. – Samo nekoliko ljudi zna da se Lord Voldemor nekada zvao Tom Ridl. Ja sam mu lično predavao, pre pedeset godina, na Hogvortsu. Nestao je pošto je završio školu... putovao je daleko, duboko zabrazdio u Mračne veštine družeći se s najgorima iz naše vrste, prošao kroz mnoge opasne magijske preobražaje te, kada se ponovo pojavio kao Lord Voldemor, jedva da je iko mogao da ga prepozna. Gotovo niko nije povezao Lorda Voldemora s pametnim, lepim momčićem koji je ovde nekada bio glavešina dečaka. – Ali Džini – reče gospođa Vizli – kakve veze ima naša Džini sa... sa... njim? – Njegov d-dnevnik! – jecala je Džini. – Ja s-sam pisala u njemu, i on mi je ototpisivao, cele školske godine... – Džini! – reče gospodin Vizli zapanjeno. – Zar te ništa nisam naučio? Šta sam ti uvek govorio? Nikad ne veruj ničemu što može da misli ukoliko ne vidiš odakle mu pamet. Zašto nisi pokazala dnevnik meni, ili svojoj majci? Tako sumnjiv predmet, bilo je očigledno da je pun Mračne magije! – Ja n-nisam znala – jecala je Džini. – Našla sam ga među knjigama koje mi je mama kupila. M-mislila sam da ga je neko prosto ostavio tamo i zaboravio na njega... – Gospođica Vizli treba odmah da ode u bolničko krilo – prekinu ih Dambldor odlučnim glasom. – Ovo je za nju bilo strašno iskustvo. Neće biti nikakve kazne. Lord Voldemor je prevario mnoge starije i mudrije čarobnjake od nje. – On krupnim koracima dođe do vrata i otvori ih. – Odmor u krevetu i možda velika šolja tople čokolade koja se puši. Mene to uvek oraspoloži – dodade on ljubazno, trepćući ka njoj. – Zateći ćete Madam Pomfri još budnu. Baš daje sokove od mandragore – ako smem da primetim, Baziliskove žrtve će se probuditi svakog časa. – Znači da je Hermiona dobro! – reče Ron veselo. – Nije naneta nikakva trajna šteta – reče Dambldor. Gospođa Vizli izvede Džini napolje, praćena gospodinom Vizlijem, koji je još uvek izgledao duboko potresen. – Znaš, Minerva – reče profesor Dambldor zamišljeno profesorki Mek Gonagal – mislim da sve ovo zaslužuje jednu dobru gozbu. Mogu li da te zamolim da odeš i obavestiš kuhinje? – U redu – reče profesorka Mek Gonagal žustro, takođe se krećući ka vratima. – Ostaviću vas, onda, da se pozabavite Poterom i Vizlijem. – Naravno – reče Dambldor. Ona izađe, a Hari i Ron se nesigurno zagledaše u Dambldora. Šta je tačno profesorka Mek Gonagal podrazumevala pod tim da se pozabavi njima? Neće valjda... neće valjda biti kažnjeni? – Čini mi se da sam rekao obojici da ću morati da vas izbacim ako prekršite makar još jedno školsko pravilo – reče Dambldor. Ron od straha razjapi usta. – Što nam pokazuje da i najbolji među nama nekad moraju da progutaju svoje reči – nastavi Dambldor, smešeći se. – Obojica ćete dobiti Priznanja za poseban doprinos školi i – da vidim – da, biće da je tako, dvesta poena svakom ponaosob, za Grifindor. Ron postade svetloružičast kao Lokhartovi cvetovi za Dan zaljubljenih, i napokon zatvori usta. – Ali izgleda da je neko od nas veoma ćutljiv spram svog učešća u ovoj opasnoj avanturi – dodade Dambldor. – Što si tako skroman, Gilderoje? Hari se trgnu. Potpuno je zaboravio na Lokharta. Okrenu se i vide Lokharta kako stoji u ćošku sobe, još uvek se nejasno smešeći. Kada mu se Dambldor obratio, Lokhart se osvrnu preko ramena da vidi kome se ovaj obraća. – Profesore Dambldor – reče Ron brzo – desila se nesreća dole u Dvorani tajni. Profesor Lokhart... – Da li sam ja profesor? – upita Lokhart blago iznenađen. – Gospode. Pretpostavljam da sam bio očajan, zar ne? – Pokušao je da baci Memorijske čini na nas, a štap je opalio unazad – objasni Ron tiho Dambldoru. – Blagi bože – reče Dambldor vrteći glavom, a dugi srebrni brkovi mu zadrhtaše. – Pao si od sopstvenog mača, Gilderoje! – Mača? – reče Lokhart nejasno. – Nemam mač. Ali, ovaj dečak ima. – On pokaza na Harija. – Može da vam ga pozajmi. – Da li bi mogao da odvedeš i profesora Lokharta gore u bolničko krilo? – upita Dambldor Rona. – Voleo bih još malo da popričam s Harijem... Lokhart smeteno izađe napolje. Dok je zatvarao vrata Ron radoznalo baci pogled na Dambldora i Harija. Dambldor pređe u jednu od stolica pored vatre. – Sedi, Hari – reče, i Hari sede, osećajući se neuobičajeno nervozno. – Pre svega, Hari, hoću da ti se zahvalim – reče Dambldor, a oči mu ponovo zasjaše. – Mora da si pokazao veliku odanost prema meni dole u Dvorani. Samo to je moglo Foksa da prizove tebi. On pomazi Feniksa, koji mu beše sleteo u krilo. Hari se nespretno nasmeši dok ga je Dambldor posmatrao. – Znači, upoznao si Toma Ridla – reče Dambldor zamišljeno. – Pretpostavljam da je bio veoma zainteresovan za tebe... Odjednom, Hariju sâmo izlete iz usta nešto što ga je mučilo. – Profesore Dambldor... Ridl je rekao da sam ja kao on. Čudnovata sličnost, rekao je... – To je rekao, je li? – reče Dambldor, gledajući zamišljeno u Harija ispod svojih gustih srebrnih obrva. – A šta ti misliš, Hari? – Ja ne mislim da sam kao on! – reče Hari glasnije nego što je nameravao. – Mislim, ja... ja sam u Grifindoru, ja sam... Ali on ućuta, dok mu se u umu javljala potajna sumnja. – Profesore – poče on ponovo, posle par trenutaka – Šešir za razvrstavanje mi je rekao da bih ja... da bih dobro prošao u Sliterinu. Neko vreme su svi mislili da sam ja Sliterinov naslednik... zato što govorim nemuštim jezikom... – Ti umeš da govoriš nemuštim jezikom, Hari – reče Dambldor mirno – zato što i Lord Voldemor, koji je poslednji preostali potomak Salazara Sliterina, govori nemuštim jezikom. Ukoliko ne grešim mnogo, one noći kada ti je napravio taj ožiljak on je preneo na tebe neke svoje moći. Naravno, siguran sam da mu to nije bila namera... – Voldemor je preneo deo sebe u mene? – reče Hari, kao gromom pogođen. – Tako mi se čini. – Znači da bi ipak trebalo da budem u Sliterinu – reče Hari, s očajanjem gledajući Dambldora u lice. – Šešir za razvrstavanje mogao je da vidi Sliterinovu moć u meni, i on... – ...te je stavio u Grifindor – ubaci se Dambldor mirno. – Slušaj me, Hari. Ti imaš mnoge moći koje je Salazar Sliterin visoko cenio kod svojih izabranih učenika: njegov lični, vrlo redak dar nemuštog jezika... snalažljivost... odlučnost... izvesno nepokoravanje pravilima – dodade on, a brkovi mu ponovo zatitraše od smeška. – Ipak, Šešir za razvrstavanje te je stavio u Grifindor. Ti i sam znaš zbog čega. Razmisli. – Stavio me je u Grifindor samo zato – reče Hari poraženim glasom – što sam molio da ne idem u Sliterin... – Tačno tako – reče Dambldor, ponovo se nacerivši. – Po čemu se veoma razlikuješ od Toma Ridla. Odluke koje donosimo, Hari, jesu te koje pokazuju šta smo mi zapravo, mnogo više no same naše sposobnosti. – Hari je nepokretno sedeo na stolici, ošamućen. – Hari, ako hoćeš dokaz da spadaš u Grifindor, predlažem ti da pažljivije pogledaš ovo. Dambldor posegnu preko stola profesorke Mek Gonagal, podiže krvlju umrljan srebrni mač, i dodade ga Hariju. Hari ga okrenu, zbunjeno, dok su se rubini caklili na svetlosti vatre. A onda vide ime ugravirano tik ispod balčaka. Godrik Grifindor. – Samo pravi grifindorac može da ga izvuče iz Šešira, Hari – reče Dambldor kratko. Za trenutak su obojica ćutala. Onda Dambldor otvori jednu od fioka u stolu profesorke Mek Gonagal, i uze pero i bočicu s mastilom. – Sad ti je najpotrebnije da se najedeš i naspavaš, Hari. Predlažem ti da odeš dole na gozbu, dok ja pošaljem pismo u Askaban – treba da nam vrate našeg čuvara imanja. I moram da sastavim oglas za Dnevni prorok – dodade on zamišljeno. – Trebaće nam novi nastavnik Odbrane od Mračnih veština. Blagi bože, izgleda da ih baš brzo trošimo, zar ne? Hari ustade i priđe vratima. Međutim, baš kad je posegao za kvakom, ona se naglo otvoriše, takvom silinom da su odskočila o zid. Na vratima je stajao Lucijus Melfoj, gnevnog izraza lica. A krijući se ispod njegove ruke, sav uvijen u zavoje, nalazio se Dobi. – Dobro veče, Lucijuse – reče Dambldor ljubazno. Gospodin Melfoj gotovo obori Harija kad ulete u sobu. Dobi utrča za njim, čučeći pored ruba njegovog ogrtača, s izrazom poniznog straha na licu. – Tako dakle! – reče Lucijus Melfoj, a njegove hladne oči bile su uprte u Dambldora. – Vratio si se. Nadzornici su te suspendovali, ali ti si uprkos tome našao za shodno da se vratiš na Hogvorts. – Pa, vidiš, Lucijuse – reče Dambldor spokojno se smeškajući – ostalih jedanaest nadzornika danas me je kontaktiralo. Pravo da ti kažem, bilo mi je kao da sam se zatekao u oluji sova. Čuli su da je kćerka Artura Vizlija ubijena, i hteli su da se smesta vratim ovamo. Izgleda da misle kako sam ja ipak najpodesnija osoba za ovaj posao. Takođe su mi ispričali i vrlo čudne priče. Nekoliko njih je, izgleda, pomislilo da si im zapretio da ćeš baciti kletve na njihove porodice ukoliko se ne saglase da me suspenduju. Gospodin Melfoj postade još bleđi nego inače, ali su mu oči i dalje bile skupljene od besa. – Pa... da li si uspeo da zaustaviš napade? – podrugljivo se nasmeja. – Da li ste uhvatili krivca? – Jesmo – reče Dambldor, uz osmeh. – Pa? – reče gospodin Melfoj oštro. – Ko je u pitanju? – Ista osoba koja je bila i prošli put, Lucijuse – reče Dambldor. – Ali ovoga puta Lord Voldemor je delao preko nekoga drugog. Posredstvom ovog dnevnika. On podiže malu crnu knjigu s velikom rupom u sredini, gledajući pomno u gospodina Melfoja. Hari je, međutim, posmatrao Dobija. Vilenjak je radio nešto vrlo čudno. Njegove velike oči bile su značajno prikovane za Harija, stalno je pokazivao čas u dnevnik čas u gospodina Melfoja, a onda bi pesnicom jako udarao sebe po glavi. – Shvatam... – reče gospodin Melfoj polako Dambldoru. – Pametan plan – reče Dambldor ravnim glasom, još uvek zureći pravo u oči gospodina Melfoja. – Jer da Hari... – gospodin Melfoj ga prostreli brzim, oštrim pogledom – i njegov prijatelj Ron nisu otkrili ovu knjigu, pa... Džini Vizli bi morala da snosi svu krivicu. Niko nikada ne bi mogao da dokaže da ona nije izvodila napade svojevoljno... Gospodin Melfoj ništa ne reče. Lice mu odjednom postade kao maska. – I zamisli – nastavi Dambldor – šta bi se onda možda dogodilo... Vizlijevi su jedna od naših najistaknutijih čistokrvnih porodica. Zamisli kakve bi bile posledice po Artura Vizlija i njegov Dekret o zaštiti Normalaca ako bi se otkrilo da njegova rođena kćer napada i ubija decu normalskog porekla. Na svu sreću, dnevnik je pronađen, a Ridlova sećanja su izbrisana iz njega. Ko zna kakve bi, u suprotnom, bile posledice... Gospodin Melfoj jedva natera sebe da progovori. – Na svu sreću – reče on kruto. Dobi je, iza njegovih leđa, još uvek pokazivao prvo na dnevnik, pa onda u Lucijusa Melfoja, a zatim bi udarao sebe po glavi. I Hari odjednom shvati. Klimnu Dobiju, i Dobi se povuče u ćošak, sada za kaznu uvrćući svoje uši. – Zar ne želite da znate kako je Džini došla do dnevnika, gospodine Melfoj? – upita Hari. Lucijus Melfoj se okrenu ka njemu. – Otkud bih ja mogao da znam kako je glupa devojčica došla do njega? – reče on. – Zato što ste joj ga vi dali – reče Hari. – Kod Kitnjavka i Mrljavka. Izvukli ste njenu staru knjigu iz Preobražavanja, i tutnuli dnevnik u nju, zar ne? Video je kako se bele ruke gospodina Melfoja stežu i opuštaju. – Dokaži – prosikta on. – O, niko neće moći to da uradi – reče Dambldor, smeškajući se Hariju. – Ne sada kada je Ridl nestao iz knjige. S druge strane, savetovao bih ti, Lucijuse, da više ne deliš unaokolo stare školske stvari Lorda Voldemora. Ako još neka od njih dospe u nedužne ruke, mislim da će se Artur Vizli, među prvima, pobrinuti da nađe trag koji vodi do tebe... Lucijus Melfoj zastade za trenutak, i Hari jasno vide da se njegova desna ruka trza, kao da čezne da dohvati čarobni štapić. Umesto toga, on se okrenu svom kućnom vilenjaku. – Idemo, Dobi! On silovito otvori vrata, i dok je vilenjak hitro išao uz njega, on ga šutnu pravo kroz njih. Mogli su da čuju Dobijevo bolno cičanje dok su se udaljavali kroz hodnik. Hari zastade za trenutak, napregnuto misleći. A onda se seti. – Profesore Dambldor – reče on užurbano – mogu li da vratim taj dnevnik gospodinu Melfoju, molim vas? – Svakako, Hari – reče Dambldor mirno. – Ali požuri. Ne zaboravi, gozba je u toku. Hari zgrabi dnevnik, i izlete iz kabineta. Mogao je da čuje Dobijeve cijuke bola kako zamiru iza ćoška. Brzo, pitajući se da li bi njegov plan ikako mogao da uspe, Hari izu jednu svoju cipelu, skinu lepljivu, prljavu čarapu i stavi dnevnik u nju. Onda potrča niz mračni hodnik. Stigao ih je na vrhu stepenica. – Gospodine Melfoj – prodahta on, zakočivši u mestu – imam nešto za vas. I on strpa smrdljivu čarapu u ruku Lucijusa Melfoja. – Šta kog... Gospodin Melfoj strže čarapu s dnevnika, baci je u stranu, a onda besno skrenu pogled s upropaštene knjige na Harija. – Jednog dana ćeš završiti na isti bolni način kao tvoji roditelji, Hari Poteru – reče on meko. – I oni su bili budale koje se u sve upliću. On se okrenu da ode. – Hajde, Dobi. Rekao sam, hajde! Ali Dobi se ne pomeri. Držao je Harijevu groznu, ljigavu čarapu u ruci kao da drži neprocenjivo blago. – Gospodar je dao Dobiju čarapu – reče vilenjak s nevericom. – Gospodar ju je bacio, a Dobi ju je uhvatio, i Dobi... Dobi je slobodan. Lucijus Melfoj je stajao nepomičan, buljeći u vilenjaka. Onda skoči na Harija. – Zbog tebe sam izgubio slugu, dečače! Ali Dobi povika: – Nećete nauditi Hariju Poteru! Začu se glasan prasak, i gospodin Melfoj beše odbačen unazad. Padao je niza stepenice, tumbajući se po tri stepenika odjednom, i zaustavio se sklupčan na međuspratu ispod njih. Ustao je, pomodrelog lica i isukao svoj čarobni štapić, ali Dobi preteći podiže svoj dugački prst. – Sada ćete otići – reče svirepim glasom, upirući prstom dole na gospodina Melfoja. – Nećete ni pipnuti Harija Potera. Smesta ćete otići. Lucijus Melfoj nije imao izbora. Bacivši poslednji razjaren pogled na njih dvojicu, zabaci ogrtač oko sebe i žurno nestade s vidika. – Hari Poter je oslobodio Dobija! – reče vilenjak piskavo, zureći u Harija, dok se mesečina, koja je dopirala kroz najbliži prozor, presijavala u njegovim kuglastim očima. – Hari Poter je oslobodio Dobija! – Najmanje što sam mogao da uradim, Dobi – reče Hari smešeći se. – Samo mi obećaj da više nikada nećeš pokušati da mi spaseš život. Vilenjakovo ružno smeđe lice iznenada se razvuče u širok, zubat osmeh. – Imam samo jedno pitanje, Dobi – reče Hari, dok je Dobi drhtavim rukama navlačio Harijevu čarapu. – Rekao si mi da sve ovo nema nikakve veze s Onim Koji Se Ne Sme Imenovati, sećaš se? Pa... – Bio je to trag, gospodine – reče Dobi, a oči su mu se širile kao da je to sasvim očigledno. – Dobi vam je davao trag. Pre nego što je promenio ime, Mračni Gospodar mogao se slobodno imenovati, vidite? – Aha – reče Hari slabo. – Pa, bolje da krenem. Priređuje se gozba, a moja drugarica Hermiona trebalo bi da se do sada već probudila... Dobi ovi ruke oko Harijevog struka i zagrli ga. – Hari Poter je mnogo veći nego što je Dobi mislio! – zajeca on. – Zbogom, Hari Poteru! I uz poslednji glasni prasak, Dobi nestade. * * * Hari je bio na nekoliko hogvortskih gozbi, ali nijedna nije bila kao ova. Svi su bili u pidžamama, a proslava je trajala cele noći. Hari nije znao da li je najbolji deo bio kada je Hermiona dotrčala do njega vičući: – Rešio si je! Rešio si je! – ili kada je Džastin odjurio od haflpafovskog stola da mu stegne ruku, beskonačno se izvinjavajući što je sumnjao na njega, ili kada se Hagrid pojavio u pola četiri ćuškajući Harija i Rona po ramenima tako jako da ih je oborio u tanjire s kolačima, ili kada je četiri stotine njegovih i Ronovih poena obezbedilo Grifindoru da osvoji Školski pehar drugu godinu zaredom, ili kada im je profesorka Mek Gonagal rekla da su ispiti otkazani kao poklon od škole („O, ne!“, reče Hermiona), ili kada je Dambldor objavio da, nažalost, profesor Lokhart neće predavati sledeće godine jer treba da ode i povrati svoje pamćenje. Veliki broj nastavnika priključio se radosnom klicanju koje je propratilo tu vest. – Šteta – reče Ron, služeći se krofnom sa džemom. – Počeo je da mi biva drag. * * * Ostatak letnjeg polugodišta prošao je u izmaglici plamteće sunčeve svetlosti. Hogvorts se vratio u normalu, uz tek nekoliko malih promena: časovi Odbrane od Mračnih veština su otkazani („A mi smo ionako imali prilike da se dobro izvežbamo u tome“, reče Ron nezadovoljnoj Hermioni), a Lucijus Melfoj je smenjen s mesta nadzornika. Drako se više nije razmetao po školi kao da je ona njegovo vlasništvo. Naprotiv, delovao je ozlojeđeno i zlovoljno. S druge strane, Džini Vizli je ponovo bila presrećna. Prerano, došlo je i vreme da se vrate kućama Hogvorts ekspresom. Hari, Ron, Hermiona, Fred, Džordž i Džini dobili su ceo kupe samo za sebe. Maksimalno su iskoristili poslednje sate u kojima im je bilo dozvoljeno da koriste čarolije pre raspusta. Igrali su se praskavih puckavaca, ispalili i poslednje Džordžove Filibasterove vatromete, i vežbali Razoružavajuće čini jedni na drugima. Hari je postajao prilično dobar u tome. Bili su već nadomak Kings krosa kada se Hari setio nečega. – Džini – šta si to videla da Persi radi, a što nije želeo da bilo kome kažeš? – A, to – reče Džini, kikoćući se. – Pa, Persi ima devojku. Fred ispusti gomilu knjiga na Džordžovu glavu. – Šta? – To je ona asistentkinja iz Rejvenkloa, Penelopa Klirvoter – reče Džini. – Eto kome je pisao celo prošlo leto. Sastajao se s njom tajno u školi. Jednom sam naletela na njih dok su se ljubili u praznoj učionici. Bio je tako uznemiren kada je ona bila... znate već... napadnuta. Nećete ga zadirkivati, je l' da? – dodade ona zabrinuto. – Ne bismo tako nešto uradili ni u snu – reče Fred, koji je izgledao kao da mu je rođendan stigao ranije te godine. – Svakako ne – reče Džordž, kikoćući se. Hogvorts ekspres uspori i napokon stade. Hari izvuče pero i pergament, i okrenu se ka Ronu i Hermioni. – Ovo se zove broj telefona – reče on Ronu, naškrabavši ga dva puta, cepajući pergament na dva dela i dajući im. – Objasnio sam tvom tati prošlog leta kako se koristi telefon, znaće. Zovite me kod Darslijevih, važi? Ne mogu da podnesem da sledeća dva meseca pričam samo sa Dadlijem... – Tvoji tetka i teča će biti ponosni, zar ne? – reče Hermiona kad su sišli s voza i pridružili se gomili koja se gurala ka začaranoj pregradi. – Kada budu čuli šta si uradio ove godine? – Ponosni? – reče Hari. – Jesi li ti luda? Koliko sam samo puta mogao da poginem a nisam uspeo? Biće besni... I oni zajedno prođoše kroz prolaz u svet Normalaca. - KRAJ

2.18. Hari Poter i Dvorana tajni - Dobijeva nagrada 2.18. Harry Potter und die Kammer des Schreckens – Preisträger 2.18. Harry Potter and the Chamber of Secrets - Dobby's Award

18\\. Dobijeva nagrada Dok su Hari, Ron, Džini i Lokhart stajali na pragu, prekriveni prljavštinom i muljem i (u Harijevom slučaju) krvlju, za trenutak zavlada tajac. Er gewinnt den Preis Als Harry, Ron, Ginny und Lockhart in der Tür stehen, bedeckt mit Dreck und Schlamm und (in Harrys Fall) Blut, herrscht für einen Moment Stille. He wins the award As Harry, Ron, Ginny and Lockhart stand in the doorway, covered in dirt and mud and (in Harry's case) blood, silence reigns for a moment. A onda se začu vrisak. And then there was a scream. – Džini! - Ginny! Bila je to gospođa Vizli, koja je uplakana sedela ispred kamina. It was Mrs. Weasley, who was sitting in front of the fireplace crying. Skočila je na noge, u stopu praćena gospodinom Vizlijem, i oboje pritrčaše svojoj kćeri. Sie sprang in die Fußstapfen von Mr. Weasley und sie rannten beide zu ihrer Tochter. She jumped to her feet, in the footsteps of Mr. Weasley, and they both ran to her daughter. Hari je, međutim, gledao pored njih. Harry jedoch sah neben ihnen her. Harry, however, looked beside them. Profesor Dambldor je stajao kraj kamina, smeškajući se, odmah pored profesorke Mek Gonagal, koja je duboko, čvrsto uzdisala držeći se za grudi. Professor Dumbledore stood by the fireplace, smiling, right next to Professor McGonagall, who sighed deeply, holding on tightly to her chest. Foks uz fijuk prolete pored Harijevog uva i namesti se na Dambldorovom ramenu, baš kada se Hari i Ron nađoše u čvrstom zagrljaju gospođe Vizli. Fox sauste an Harrys Ohr vorbei und setzte sich auf Dumbledores Schulter, gerade als Harry und Ron sich in Mrs. Weasleys fester Umarmung wiederfanden. – Spasili ste je! Spasili ste je! Kako ste uspeli? – Mislim da bismo svi to voleli da saznamo – reče profesorka Mek Gonagal slabašno. Gospođa Vizli pusti Harija, koji je za trenutak oklevao, a onda priđe stolu i spusti na njega Šešir za razvrstavanje, mač obložen rubinima i ono što je ostalo od Ridlovog dnevnika. Mrs. Weasley ließ Harry los, der einen Moment zögerte, dann zum Tisch hinüberging und den sprechenden Hut, das rubinbesetzte Schwert und die Überreste von Riddles Tagebuch abstellte. Onda poče da im priča sve redom. Dann fing er an, ihnen alles der Reihe nach zu erzählen. Skoro četvrt sata je govorio u ushićenoj tišini: ispričao im je kako je čuo bestelesni glas, kako je Hermiona najzad shvatila da je to što je on čuo bio Bazilisk u cevima; kako su on i Ron pratili paukove do šume, kako im je Aragog rekao gde je umrla poslednja Baziliskova žrtva; kako je on pogodio da je žrtva bila Jecajuća Mirta, i da bi ulaz u Dvoranu tajni mogao da bude u njenom kupatilu... – Vrlo dobro – podstaknu ga profesorka Mek Gonagal, kada je zastao – znači našli ste gde je ulaz... pride kršeći stotinak školskih pravila, ako smem da primetim... ali kako ste za ime sveta odande izašli živi, Poteru? Fast eine Viertelstunde lang sprach er in beschwingter Stille: Er erzählte ihnen, wie er eine körperlose Stimme gehört hatte, wie Hermine endlich erkannt hatte, dass das, was er gehört hatte, der Basilisk in den Pfeifen war; wie er und Ron den Spinnen in den Wald folgten, wie Aragog ihnen erzählte, wo das Opfer des letzten Basilisken starb; wie er vermutete, dass das Opfer Sobbing Myrtle war und dass der Eingang zur Halle des Schreckens in ihrem Badezimmer sein könnte ... - Sehr gut - Professor McGonagall ermutigte ihn, als er stehen blieb - also haben Sie herausgefunden, wo der Eingang ist ... Er kam unter Verstoß gegen hundert Schulregeln, wenn ich das sagen darf ... aber wie um alles in der Welt sind Sie lebend herausgekommen, Potter? I tako Hari, čiji je glas već postajao promukao od silnog pričanja, ispriča kako je Foks stigao u pravi čas, i kako mu je Šešir za razvrstavanje dao mač. Und so erzählt Harry, dessen Stimme schon heiser wurde von dem lauten Gespräch, wie Fox zur richtigen Zeit ankam und wie der Sprechende Hut ihm das Schwert gab. And so Harry, whose voice was already growing hoarse from talking too much, told how Fawkes had arrived at the right time, and how the Sorting Hat had given him the sword. Ali onda se zaustavi. Dotad je izbegavao da pomene Ridlov dnevnik – i Džini. Bis dahin vermied er es, Riddles Tagebuch zu erwähnen – und das von Ginny. Ona je stajala glave naslonjene na rame gospođe Vizli, a suze su joj tiho tekle niz obraze. Sie stand mit ihrem Kopf auf Mrs. Weasleys Schulter und Tränen strömten ihr über die Wangen. She stood with her head resting on Mrs. Weasley's shoulder, tears streaming softly down her cheeks. Šta ako je izbace, pomisli Hari uplašeno. Was, wenn sie sie rausschmeißen, dachte Harry erschrocken. What if they kicked her out, Harry thought fearfully. Ridlov dnevnik više ne funkcioniše... Kako bi mogli da dokažu ko ju je naterao na sve to? Riddles Tagebuch funktioniert nicht mehr ... Wie könnten sie beweisen, wer sie dazu gebracht hat, all das zu tun? Instinktivno, Hari pogleda u Dambldora, koji se bledo nasmeši, dok su mu se naočari u obliku polumeseca presijavale pri svetlosti vatre. Instinktiv sah Harry Dumbledore an, der schwach lächelte, seine halbmondförmige Brille im Feuerschein schimmerte. – Mene najviše zanima – blago reče Dambldor – kako je Lord Voldemor uspeo da začara Džini, kada moji izvori kažu da se on trenutno krije u šumama Albanije. Hari oseti olakšanje – toplo, nadiruće, blistavo olakšanje. – Š-šta rekoste? - W-was hast du gesagt? – reče gospođa Vizli zapanjenim glasom. – Znate-Već-Ko? Zazačarao Džini? Džini nije... Džini nije bila... zar jeste? – Bio je to ovaj dnevnik – reče Hari brzo, podižući ga i pokazujući ga Dambldoru. „Es war dieses Tagebuch“, sagte Harry schnell, hob es auf und zeigte es auf Dumbledore. – Ridl ga je vodio kad je imao šesnaest godina. - Riddle hat ihn geführt, als er sechzehn war. Dambldor uze dnevnik od Harija i pomno stade da viri u njegove nagorele i vlažne stranice preko svog dugačkog, povijenog nosa. Dumbledore nahm Harry das Tagebuch ab und spähte über seine lange, gebogene Nase intensiv auf die verbrannten, feuchten Seiten. – Sjajno – reče on blago. – Naravno, on je verovatno najbolji učenik kojeg je Hogvorts ikada imao. – On se okrenu ka Vizlijevima, koji su izgledali potpuno izbezumljeno. – Samo nekoliko ljudi zna da se Lord Voldemor nekada zvao Tom Ridl. Ja sam mu lično predavao, pre pedeset godina, na Hogvortsu. Nestao je pošto je završio školu... putovao je daleko, duboko zabrazdio u Mračne veštine družeći se s najgorima iz naše vrste, prošao kroz mnoge opasne magijske preobražaje te, kada se ponovo pojavio kao Lord Voldemor, jedva da je iko mogao da ga prepozna. Er verschwand, nachdem er die Schule beendet hatte ... er reiste weit, er tauchte tief in die Dunklen Künste ein, vermischte sich mit den Schlimmsten unserer Art, er durchlief viele gefährliche magische Transformationen, und als er als Lord Voldemort wieder auftauchte, konnte ihn kaum jemand erkennen . . Gotovo niko nije povezao Lorda Voldemora s pametnim, lepim momčićem koji je ovde nekada bio glavešina dečaka. Fast niemand verband Lord Voldemort mit dem klugen, gutaussehenden Jungen, der früher der Kopf des Jungen hier war. – Ali Džini – reče gospođa Vizli – kakve veze ima naša Džini sa... sa... njim? – Njegov d-dnevnik! – jecala je Džini. – Ja s-sam pisala u njemu, i on mi je ototpisivao, cele školske godine... – Džini! - Ich habe darin s-geschrieben und er hat mich abgeschrieben, das ganze Schuljahr ... - Ginny! - I s-wrote in it, and he copied it for me, the whole school year... - Ginny! – reče gospodin Vizli zapanjeno. – Zar te ništa nisam naučio? - Habe ich dir nichts beigebracht? Šta sam ti uvek govorio? Nikad ne veruj ničemu što može da misli ukoliko ne vidiš odakle mu pamet. Glauben Sie niemals etwas, was ihm einfällt, es sei denn, Sie sehen, woher seine Gedanken kommen. Never believe anything he can think unless you see where he comes from. Zašto nisi pokazala dnevnik meni, ili svojoj majci? Why didn't you show the diary to me, or to your mother? Tako sumnjiv predmet, bilo je očigledno da je pun Mračne magije! – Ja n-nisam znala – jecala je Džini. – Našla sam ga među knjigama koje mi je mama kupila. M-mislila sam da ga je neko prosto ostavio tamo i zaboravio na njega... – Gospođica Vizli treba odmah da ode u bolničko krilo – prekinu ih Dambldor odlučnim glasom. M-ich dachte, jemand hätte ihn einfach dort gelassen und ihn vergessen ... - Miss Weasley sollte sofort in den Krankenflügel gehen - unterbrach Dumbledore mit entschlossener Stimme. – Ovo je za nju bilo strašno iskustvo. - Das war eine schreckliche Erfahrung für sie. Neće biti nikakve kazne. Lord Voldemor je prevario mnoge starije i mudrije čarobnjake od nje. – On krupnim koracima dođe do vrata i otvori ih. Er ging zur Tür und öffnete sie. – Odmor u krevetu i možda velika šolja tople čokolade koja se puši. - Ruhen Sie sich im Bett aus und vielleicht eine große Tasse heiße Schokolade zum Rauchen. – Bed rest and maybe a big mug of smoking hot chocolate. Mene to uvek oraspoloži – dodade on ljubazno, trepćući ka njoj. Es muntert mich immer auf – fügte er freundlich hinzu und blinzelte sie an. It always cheers me up - he added politely, blinking at her. – Zateći ćete Madam Pomfri još budnu. "Sie werden Madame Pomfrey noch wach vorfinden." Baš daje sokove od mandragore – ako smem da primetim, Baziliskove žrtve će se probuditi svakog časa. Es gibt Mandrake-Säfte - wenn ich das sagen darf, Basils Opfer werden jeden Moment aufwachen. He's just giving mandrake juices – if I may say so, Basilisk's victims will be waking up any minute now. – Znači da je Hermiona dobro! – reče Ron veselo. – Nije naneta nikakva trajna šteta – reče Dambldor. Gospođa Vizli izvede Džini napolje, praćena gospodinom Vizlijem, koji je još uvek izgledao duboko potresen. – Znaš, Minerva – reče profesor Dambldor zamišljeno profesorki Mek Gonagal – mislim da sve ovo zaslužuje jednu dobru gozbu. Mogu li da te zamolim da odeš i obavestiš kuhinje? – U redu – reče profesorka Mek Gonagal žustro, takođe se krećući ka vratima. – Ostaviću vas, onda, da se pozabavite Poterom i Vizlijem. – Naravno – reče Dambldor. Ona izađe, a Hari i Ron se nesigurno zagledaše u Dambldora. Šta je tačno profesorka Mek Gonagal podrazumevala pod tim da se pozabavi njima? Was genau meinte Professor McGonagall damit, Spaß mit ihnen zu haben? Neće valjda... neće valjda biti kažnjeni? Sie werden nicht ... sie werden nicht bestraft, oder? – Čini mi se da sam rekao obojici da ću morati da vas izbacim ako prekršite makar još jedno školsko pravilo – reče Dambldor. „Ich glaube, ich habe euch beiden gesagt, dass ich euch rausschmeißen müsste, wenn ihr mindestens eine andere Schulregel brechen würdet“, sagte Dumbledore. "I think I told both of you that if you break even one more school rule, I will have to expel you," said Dumbledore. Ron od straha razjapi usta. – Što nam pokazuje da i najbolji među nama nekad moraju da progutaju svoje reči – nastavi Dambldor, smešeći se. „Was uns zeigt, dass selbst die Besten von uns manchmal ihre Worte schlucken müssen“, fuhr Dumbledore lächelnd fort. – Obojica ćete dobiti Priznanja za poseban doprinos školi i – da vidim – da, biće da je tako, dvesta poena svakom ponaosob, za Grifindor. - Sie werden beide Anerkennungen für besondere Verdienste um die Schule erhalten und - lassen Sie mich sehen - ja, es wird so sein, jeweils zweihundert Punkte für Gryffindor. Ron postade svetloružičast kao Lokhartovi cvetovi za Dan zaljubljenih, i napokon zatvori usta. Ron wurde hellrosa wie Lockharts Blumen zum Valentinstag und schloss schließlich seinen Mund. – Ali izgleda da je neko od nas veoma ćutljiv spram svog učešća u ovoj opasnoj avanturi – dodade Dambldor. „Aber es scheint, dass einige von uns sehr schweigen über unsere Teilnahme an diesem gefährlichen Abenteuer“, fügte Dumbledore hinzu. - But it seems that one of us is very quiet about his participation in this dangerous adventure - added Dumbledore. – Što si tako skroman, Gilderoje? Hari se trgnu. Potpuno je zaboravio na Lokharta. Okrenu se i vide Lokharta kako stoji u ćošku sobe, još uvek se nejasno smešeći. Sie drehten sich um und sahen Lockhart in der Ecke des Raumes stehen, immer noch vage lächelnd. Kada mu se Dambldor obratio, Lokhart se osvrnu preko ramena da vidi kome se ovaj obraća. – Profesore Dambldor – reče Ron brzo – desila se nesreća dole u Dvorani tajni. "Professor Dumbledore", sagte Ron schnell, "es gab einen Unfall unten in der Halle des Schreckens." Profesor Lokhart... – Da li sam ja profesor? – upita Lokhart blago iznenađen. – Gospode. Pretpostavljam da sam bio očajan, zar ne? – Pokušao je da baci Memorijske čini na nas, a štap je opalio unazad – objasni Ron tiho Dambldoru. – Blagi bože – reče Dambldor vrteći glavom, a dugi srebrni brkovi mu zadrhtaše. – Pao si od sopstvenog mača, Gilderoje! - Du bist von deinem eigenen Schwert gefallen, Gilderoy! – Mača? – reče Lokhart nejasno. – Nemam mač. Ali, ovaj dečak ima. – On pokaza na Harija. – Može da vam ga pozajmi. - Er kann es dir leihen. – Da li bi mogao da odvedeš i profesora Lokharta gore u bolničko krilo? - Könnten Sie Professor Lockhart nach oben in den Krankenflügel bringen? – upita Dambldor Rona. – Voleo bih još malo da popričam s Harijem... Lokhart smeteno izađe napolje. Dok je zatvarao vrata Ron radoznalo baci pogled na Dambldora i Harija. Dambldor pređe u jednu od stolica pored vatre. Dumbledore moved to one of the chairs by the fire. – Sedi, Hari – reče, i Hari sede, osećajući se neuobičajeno nervozno. – Pre svega, Hari, hoću da ti se zahvalim – reče Dambldor, a oči mu ponovo zasjaše. „Zuallererst, Harry, möchte ich dir danken“, sagte Dumbledore, seine Augen leuchteten wieder. – Mora da si pokazao veliku odanost prema meni dole u Dvorani. - Ihr müsst mir unten in der Halle große Loyalität entgegengebracht haben. Samo to je moglo Foksa da prizove tebi. Das ist alles, was Fox für Sie beschwören könnte. On pomazi Feniksa, koji mu beše sleteo u krilo. Er salbte Phönix, der auf seinem Schoß gelandet war. Hari se nespretno nasmeši dok ga je Dambldor posmatrao. Harry lächelte unbeholfen, als Dumbledore ihn beobachtete. – Znači, upoznao si Toma Ridla – reče Dambldor zamišljeno. – Pretpostavljam da je bio veoma zainteresovan za tebe... Odjednom, Hariju sâmo izlete iz usta nešto što ga je mučilo. - Ich schätze, er war sehr an dir interessiert ... Plötzlich störte Harry etwas aus seinem Mund. - I guess he was very interested in you... Suddenly, something that was bothering him just flew out of Harry's mouth. – Profesore Dambldor... Ridl je rekao da sam ja kao on. Čudnovata sličnost, rekao je... – To je rekao, je li? – reče Dambldor, gledajući zamišljeno u Harija ispod svojih gustih srebrnih obrva. – A šta ti misliš, Hari? – Ja ne mislim da sam kao on! – reče Hari glasnije nego što je nameravao. – Mislim, ja... ja sam u Grifindoru, ja sam... Ali on ućuta, dok mu se u umu javljala potajna sumnja. – Profesore – poče on ponovo, posle par trenutaka – Šešir za razvrstavanje mi je rekao da bih ja... da bih dobro prošao u Sliterinu. „Professor“, begann er nach einigen Augenblicken erneut, „die Einstufung hat mir gesagt, dass ich … in Slytherin gut abschneiden würde.“ Neko vreme su svi mislili da sam ja Sliterinov naslednik... zato što govorim nemuštim jezikom... – Ti umeš da govoriš nemuštim jezikom, Hari – reče Dambldor mirno – zato što i Lord Voldemor, koji je poslednji preostali potomak Salazara Sliterina, govori nemuštim jezikom. Eine Zeit lang dachten alle, ich sei Slytherins Nachfolger … weil ich eine dumme Sprache spreche … „Du kannst eine dumme Sprache sprechen, Harry“, sagte Dumbledore ruhig, „weil Lord Voldemort, der letzte verbliebene Nachkomme von Salazar Slytherin, spricht auch." dumme Sprache. Ukoliko ne grešim mnogo, one noći kada ti je napravio taj ožiljak on je preneo na tebe neke svoje moći. Naravno, siguran sam da mu to nije bila namera... – Voldemor je preneo deo sebe u mene? – reče Hari, kao gromom pogođen. sagte Harry, vom Blitz getroffen. - said Harry, as if struck by lightning. – Tako mi se čini. – Znači da bi ipak trebalo da budem u Sliterinu – reče Hari, s očajanjem gledajući Dambldora u lice. – Šešir za razvrstavanje mogao je da vidi Sliterinovu moć u meni, i on... – ...te je stavio u Grifindor – ubaci se Dambldor mirno. „Der sprechende Hut konnte Slytherins Macht in mir sehen, und er …“ „… hat dich nach Gryffindor gebracht“, sagte Dumbledore ruhig. – Slušaj me, Hari. Ti imaš mnoge moći koje je Salazar Sliterin visoko cenio kod svojih izabranih učenika: njegov lični, vrlo redak dar nemuštog jezika... snalažljivost... odlučnost... izvesno nepokoravanje pravilima – dodade on, a brkovi mu ponovo zatitraše od smeška. Du hast viele Kräfte, die Salazar Slytherin unter seinen auserwählten Schülern sehr schätzte: seine persönliche, sehr seltene Gabe der stummen Sprache ... Einfallsreichtum ... Entschlossenheit ... ein gewisser Ungehorsam gegenüber den Regeln - fügte er hinzu, und sein Schnurrbart zitterte wieder vor ihm ein Lächeln. You have many of the powers that Salazar Slytherin prized highly in his chosen students: his personal, very rare gift of the untamed tongue... resourcefulness... determination... a certain defiance of the rules,” he added, his mustache twitching again with a smile. – Ipak, Šešir za razvrstavanje te je stavio u Grifindor. Ti i sam znaš zbog čega. Du weißt, warum. Razmisli. – Stavio me je u Grifindor samo zato – reče Hari poraženim glasom – što sam molio da ne idem u Sliterin... – Tačno tako – reče Dambldor, ponovo se nacerivši. – Po čemu se veoma razlikuješ od Toma Ridla. - Was unterscheidet Sie sehr von Tom Riddle? Odluke koje donosimo, Hari, jesu te koje pokazuju šta smo mi zapravo, mnogo više no same naše sposobnosti. Die Entscheidungen, die wir treffen, Harry, sind diejenigen, die zeigen, was wir wirklich sind, viel mehr als unsere Fähigkeiten. It's the decisions we make, Harry, that show who we really are, far more than our abilities alone. – Hari je nepokretno sedeo na stolici, ošamućen. Harry sat motionless on the chair, dazed. – Hari, ako hoćeš dokaz da spadaš u Grifindor, predlažem ti da pažljivije pogledaš ovo. Dambldor posegnu preko stola profesorke Mek Gonagal, podiže krvlju umrljan srebrni mač, i dodade ga Hariju. Hari ga okrenu, zbunjeno, dok su se rubini caklili na svetlosti vatre. Harry drehte es verwirrt um, als die Rubine im Licht des Feuers glänzten. Harry turned it around, confused, the rubies glinting in the firelight. A onda vide ime ugravirano tik ispod balčaka. Und dann sah er einen Namen direkt unter dem Griff eingraviert. Godrik Grifindor. – Samo pravi grifindorac može da ga izvuče iz Šešira, Hari – reče Dambldor kratko. „Nur ein echter Gryffindor kann ihn aus dem Hut holen, Harry“, sagte Dumbledore knapp. Za trenutak su obojica ćutala. Onda Dambldor otvori jednu od fioka u stolu profesorke Mek Gonagal, i uze pero i bočicu s mastilom. – Sad ti je najpotrebnije da se najedeš i naspavaš, Hari. Predlažem ti da odeš dole na gozbu, dok ja pošaljem pismo u Askaban – treba da nam vrate našeg čuvara imanja. I moram da sastavim oglas za Dnevni prorok – dodade on zamišljeno. – Trebaće nam novi nastavnik Odbrane od Mračnih veština. Blagi bože, izgleda da ih baš brzo trošimo, zar ne? Good lord, we seem to be using them up really fast, aren't we? Hari ustade i priđe vratima. Međutim, baš kad je posegao za kvakom, ona se naglo otvoriše, takvom silinom da su odskočila o zid. Doch gerade als er nach der Türklinke griff, öffnete sie sich abrupt, mit einer solchen Wucht, dass sie gegen die Wand prallten. However, just as he was reaching for the doorknob, it suddenly opened, with such force that they bounced against the wall. Na vratima je stajao Lucijus Melfoj, gnevnog izraza lica. A krijući se ispod njegove ruke, sav uvijen u zavoje, nalazio se Dobi. – Dobro veče, Lucijuse – reče Dambldor ljubazno. Gospodin Melfoj gotovo obori Harija kad ulete u sobu. Mr. Melfoy schlägt Harry fast um, als sie den Raum betreten. Mr. Malfoy almost knocked Harry over when they burst into the room. Dobi utrča za njim, čučeći pored ruba njegovog ogrtača, s izrazom poniznog straha na licu. Dobi rannte hinter ihm her, am Saum seines Umhangs kauernd, mit einem Ausdruck demütiger Angst auf seinem Gesicht. – Tako dakle! - So! - That's right! – reče Lucijus Melfoj, a njegove hladne oči bile su uprte u Dambldora. – said Lucius Malfoy, his cold eyes fixed on Dumbledore. – Vratio si se. - Sie sind zurück. Nadzornici su te suspendovali, ali ti si uprkos tome našao za shodno da se vratiš na Hogvorts. Die Vorgesetzten haben Sie suspendiert, aber Sie fanden es trotzdem angemessen, nach Hogwarts zurückzukehren. The supervisors suspended you, but you still saw fit to return to Hogwarts. – Pa, vidiš, Lucijuse – reče Dambldor spokojno se smeškajući – ostalih jedanaest nadzornika danas me je kontaktiralo. Pravo da ti kažem, bilo mi je kao da sam se zatekao u oluji sova. Um die Wahrheit zu sagen, es war, als hätte ich mich in einem Eulensturm wiedergefunden. To tell you the truth, it was as if I found myself in a storm of owls. Čuli su da je kćerka Artura Vizlija ubijena, i hteli su da se smesta vratim ovamo. Sie haben gehört, dass Arthur Weasleys Tochter getötet wurde, und sie wollten, dass ich sofort hierher zurückkomme. Izgleda da misle kako sam ja ipak najpodesnija osoba za ovaj posao. Sie scheinen zu denken, dass ich die geeignetste Person für diesen Job bin. Takođe su mi ispričali i vrlo čudne priče. Nekoliko njih je, izgleda, pomislilo da si im zapretio da ćeš baciti kletve na njihove porodice ukoliko se ne saglase da me suspenduju. Ein paar von ihnen, so scheint es, dachten, Sie hätten gedroht, ihre Familien zu verfluchen, wenn sie nicht zustimmten, mich zu suspendieren. Gospodin Melfoj postade još bleđi nego inače, ali su mu oči i dalje bile skupljene od besa. Mr. Malfoy turned even paler than usual, but his eyes were still narrowed with anger. – Pa... da li si uspeo da zaustaviš napade? - Nun ... hast du es geschafft, die Angriffe zu stoppen? – podrugljivo se nasmeja. – Da li ste uhvatili krivca? – Jesmo – reče Dambldor, uz osmeh. "We are," Dumbledore said with a smile. – Pa? – reče gospodin Melfoj oštro. – Ko je u pitanju? – Ista osoba koja je bila i prošli put, Lucijuse – reče Dambldor. – Ali ovoga puta Lord Voldemor je delao preko nekoga drugog. Posredstvom ovog dnevnika. On podiže malu crnu knjigu s velikom rupom u sredini, gledajući pomno u gospodina Melfoja. Er nahm ein kleines schwarzes Buch mit einem großen Loch in der Mitte und sah Mr. Melfoy genau an. Hari je, međutim, posmatrao Dobija. Vilenjak je radio nešto vrlo čudno. The elf was doing something very strange. Njegove velike oči bile su značajno prikovane za Harija, stalno je pokazivao čas u dnevnik čas u gospodina Melfoja, a onda bi pesnicom jako udarao sebe po glavi. Seine großen Augen waren deutlich auf Harry gerichtet, er zeigte eine Stunde lang auf Mr. Melfois Tagebuch, und dann schlug er sich hart mit der Faust auf den Kopf. His large eyes were intently fixed on Harry, he kept pointing at the diary and at Mr. Malfoy, and then he would hit himself hard on the head with his fist. – Shvatam... – reče gospodin Melfoj polako Dambldoru. "I see..." Mr. Malfoy said slowly to Dumbledore. – Pametan plan – reče Dambldor ravnim glasom, još uvek zureći pravo u oči gospodina Melfoja. – Jer da Hari... – gospodin Melfoj ga prostreli brzim, oštrim pogledom – i njegov prijatelj Ron nisu otkrili ovu knjigu, pa... Džini Vizli bi morala da snosi svu krivicu. „Denn wenn Harry …“ Mr. Melfoy warf ihm einen schnellen, scharfen Blick zu, „und sein Freund Ron dieses Buch nicht entdeckt hätte, also … müsste Ginny Weasley die ganze Schuld tragen.“ - Because if Harry... - Mr. Malfoy shot him a quick, sharp look - and his friend Ron hadn't discovered this book, well... Ginny Weasley would have to bear all the blame. Niko nikada ne bi mogao da dokaže da ona nije izvodila napade svojevoljno... Gospodin Melfoj ništa ne reče. Niemand konnte jemals beweisen, dass sie die Angriffe nicht freiwillig ausgeführt hatte ... Mr. Melfoy sagte nichts. Lice mu odjednom postade kao maska. His face suddenly became like a mask. – I zamisli – nastavi Dambldor – šta bi se onda možda dogodilo... Vizlijevi su jedna od naših najistaknutijih čistokrvnih porodica. - And imagine - continued Dumbledore - what might happen then... The Weasleys are one of our most prominent pureblood families. Zamisli kakve bi bile posledice po Artura Vizlija i njegov Dekret o zaštiti Normalaca ako bi se otkrilo da njegova rođena kćer napada i ubija decu normalskog porekla. Stellen Sie sich die Folgen für Arthur Weasley und sein Dekret zum Schutz normaler Menschen vor, wenn bekannt würde, dass seine eigene Tochter Kinder normaler Herkunft angegriffen und getötet hat. Na svu sreću, dnevnik je pronađen, a Ridlova sećanja su izbrisana iz njega. Fortunately, the diary was found, and Riddle's memories were erased from it. Ko zna kakve bi, u suprotnom, bile posledice... Gospodin Melfoj jedva natera sebe da progovori. Wer weiß, was die Folgen sonst wären … Mr. Melfoy brachte es kaum über sich, zu sprechen. Who knows what the consequences would have been otherwise... Mr. Malfoy could hardly bring himself to speak. – Na svu sreću – reče on kruto. „Zum Glück“, sagte er steif. "Fortunately," he said stiffly. Dobi je, iza njegovih leđa, još uvek pokazivao prvo na dnevnik, pa onda u Lucijusa Melfoja, a zatim bi udarao sebe po glavi. Dobi zeigte hinter seinem Rücken immer noch zuerst auf das Tagebuch, dann auf Lucius Melfoi, und dann würde er sich selbst auf den Kopf schlagen. I Hari odjednom shvati. Und Harry wurde es plötzlich klar. Klimnu Dobiju, i Dobi se povuče u ćošak, sada za kaznu uvrćući svoje uši. Er nickte Dobija zu, und Dobi zog sich in die Ecke zurück und verdrehte nun zur Strafe die Ohren. – Zar ne želite da znate kako je Džini došla do dnevnika, gospodine Melfoj? "Don't you want to know how Ginny got the diary, Mr. Malfoy?" – upita Hari. Lucijus Melfoj se okrenu ka njemu. – Otkud bih ja mogao da znam kako je glupa devojčica došla do njega? - How could I know how the stupid girl got to him? – reče on. – Zato što ste joj ga vi dali – reče Hari. – Kod Kitnjavka i Mrljavka. Izvukli ste njenu staru knjigu iz Preobražavanja, i tutnuli dnevnik u nju, zar ne? Du hast ihr altes Buch aus der Verwandlung geholt und ein Tagebuch hineingelegt, nicht wahr? Video je kako se bele ruke gospodina Melfoja stežu i opuštaju. Er sah, wie sich Mr. Melfoys weiße Hände anspannten und wieder entspannten. – Dokaži – prosikta on. – O, niko neće moći to da uradi – reče Dambldor, smeškajući se Hariju. "Oh, no one will be able to do that," said Dumbledore, smiling at Harry. – Ne sada kada je Ridl nestao iz knjige. S druge strane, savetovao bih ti, Lucijuse, da više ne deliš unaokolo stare školske stvari Lorda Voldemora. Andererseits würde ich dir raten, Lucius, Lord Voldemorts alte Schulsachen nicht mehr mit dir zu teilen. Ako još neka od njih dospe u nedužne ruke, mislim da će se Artur Vizli, među prvima, pobrinuti da nađe trag koji vodi do tebe... Lucijus Melfoj zastade za trenutak, i Hari jasno vide da se njegova desna ruka trza, kao da čezne da dohvati čarobni štapić. Wenn einer von ihnen in unschuldige Hände fällt, denke ich, dass Arthur Weasley einer der Ersten sein wird, der dafür sorgt, dass er die Spur findet, die zu Ihnen führt ... Lucius Melfoi hielt einen Moment inne, und Harry konnte deutlich sehen, dass sein rechter Arm zuckte , als ob er sich danach sehnt, nach dem Zauberstab zu greifen. If any more of them fall into innocent hands, I think Arthur Weasley will be among the first to make sure he finds a trail that leads to you... Lucius Malfoy paused for a moment, and Harry could clearly see his right hand twitching, as if longs to reach for the magic wand. Umesto toga, on se okrenu svom kućnom vilenjaku. Instead he turned to his house elf. – Idemo, Dobi! On silovito otvori vrata, i dok je vilenjak hitro išao uz njega, on ga šutnu pravo kroz njih. He flung open the door, and as the elf hurried alongside him, he kicked him right through it. Mogli su da čuju Dobijevo bolno cičanje dok su se udaljavali kroz hodnik. Sie konnten Dobies schmerzhaftes Kreischen hören, als sie den Flur hinuntergingen. Hari zastade za trenutak, napregnuto misleći. Harry hielt einen Moment inne und dachte angestrengt nach. A onda se seti. – Profesore Dambldor – reče on užurbano – mogu li da vratim taj dnevnik gospodinu Melfoju, molim vas? – Svakako, Hari – reče Dambldor mirno. – Ali požuri. Ne zaboravi, gozba je u toku. Hari zgrabi dnevnik, i izlete iz kabineta. Mogao je da čuje Dobijeve cijuke bola kako zamiru iza ćoška. He could hear Dobby's squeals of pain dying away around the corner. Brzo, pitajući se da li bi njegov plan ikako mogao da uspe, Hari izu jednu svoju cipelu, skinu lepljivu, prljavu čarapu i stavi dnevnik u nju. Schnell, sich fragend, ob sein Plan funktionieren könnte, zog Harry einen seiner Schuhe aus, zog seine klebrige, schmutzige Socke aus und legte das Tagebuch hinein. Quickly, wondering if his plan could possibly work, Harry took off one of his shoes, took off a sticky, dirty sock and put the journal inside. Onda potrča niz mračni hodnik. Stigao ih je na vrhu stepenica. Er erreichte sie am oberen Ende der Treppe. – Gospodine Melfoj – prodahta on, zakočivši u mestu – imam nešto za vas. - Mr. Malfoy - he panted, stopping in place - I have something for you. I on strpa smrdljivu čarapu u ruku Lucijusa Melfoja. – Šta kog... Gospodin Melfoj strže čarapu s dnevnika, baci je u stranu, a onda besno skrenu pogled s upropaštene knjige na Harija. „Was zum …“ Mr. Melfoy riss die Socke von seinem Tagebuch, warf sie beiseite und sah Harry dann wütend von dem ruinierten Buch weg. "What the…" Mr. Malfoy tore the sock from the diary, tossed it aside, and then angrily turned his eyes from the ruined book to Harry. – Jednog dana ćeš završiti na isti bolni način kao tvoji roditelji, Hari Poteru – reče on meko. „Eines Tages wirst du genauso schmerzhaft enden wie deine Eltern, Harry Potter“, sagte er sanft. – I oni su bili budale koje se u sve upliću. - Und sie waren Narren, die sich auf alles eingelassen haben. - And they were fools who get involved in everything. On se okrenu da ode. Er drehte sich um, um zu gehen. – Hajde, Dobi. Rekao sam, hajde! Ali Dobi se ne pomeri. Držao je Harijevu groznu, ljigavu čarapu u ruci kao da drži neprocenjivo blago. – Gospodar je dao Dobiju čarapu – reče vilenjak s nevericom. – Gospodar ju je bacio, a Dobi ju je uhvatio, i Dobi... Dobi je slobodan. Lucijus Melfoj je stajao nepomičan, buljeći u vilenjaka. Onda skoči na Harija. – Zbog tebe sam izgubio slugu, dečače! Ali Dobi povika: – Nećete nauditi Hariju Poteru! Začu se glasan prasak, i gospodin Melfoj beše odbačen unazad. Padao je niza stepenice, tumbajući se po tri stepenika odjednom, i zaustavio se sklupčan na međuspratu ispod njih. Ustao je, pomodrelog lica i isukao svoj čarobni štapić, ali Dobi preteći podiže svoj dugački prst. Er stand mit gerötetem Gesicht auf und zog seinen Zauberstab heraus, aber Dobi hob drohend seinen langen Finger. – Sada ćete otići – reče svirepim glasom, upirući prstom dole na gospodina Melfoja. – Nećete ni pipnuti Harija Potera. Smesta ćete otići. You will leave immediately. Lucijus Melfoj nije imao izbora. Bacivši poslednji razjaren pogled na njih dvojicu, zabaci ogrtač oko sebe i žurno nestade s vidika. Casting one last angry look at the two, he threw his cloak around himself and hurriedly disappeared from sight. – Hari Poter je oslobodio Dobija! – reče vilenjak piskavo, zureći u Harija, dok se mesečina, koja je dopirala kroz najbliži prozor, presijavala u njegovim kuglastim očima. – Hari Poter je oslobodio Dobija! – Najmanje što sam mogao da uradim, Dobi – reče Hari smešeći se. – Samo mi obećaj da više nikada nećeš pokušati da mi spaseš život. - Versprich mir nur, dass du nie wieder versuchen wirst, mein Leben zu retten. Vilenjakovo ružno smeđe lice iznenada se razvuče u širok, zubat osmeh. Das hässliche braune Gesicht des Elfs verzog sich plötzlich zu einem breiten, zahnigen Lächeln. – Imam samo jedno pitanje, Dobi – reče Hari, dok je Dobi drhtavim rukama navlačio Harijevu čarapu. "I just have one question, Dobby," Harry said, as Dobby pulled Harry's stocking up with shaking hands. – Rekao si mi da sve ovo nema nikakve veze s Onim Koji Se Ne Sme Imenovati, sećaš se? - Du hast mir gesagt, dass das alles nichts mit dem Einen zu tun hat, dessen Name nicht genannt werden darf, erinnerst du dich? Pa... – Bio je to trag, gospodine – reče Dobi, a oči su mu se širile kao da je to sasvim očigledno. – Dobi vam je davao trag. Pre nego što je promenio ime, Mračni Gospodar mogao se slobodno imenovati, vidite? – Aha – reče Hari slabo. – Pa, bolje da krenem. Priređuje se gozba, a moja drugarica Hermiona trebalo bi da se do sada već probudila... Dobi ovi ruke oko Harijevog struka i zagrli ga. A feast is being prepared and my friend Hermione should have woken up by now... She put her arms around Harry's waist and hugged him. – Hari Poter je mnogo veći nego što je Dobi mislio! – zajeca on. – Zbogom, Hari Poteru! I uz poslednji glasni prasak, Dobi nestade. * * * Hari je bio na nekoliko hogvortskih gozbi, ali nijedna nije bila kao ova. * * * Harry war bei mehreren Festen in Hogwarts, aber keines war so wie dieses. Svi su bili u pidžamama, a proslava je trajala cele noći. Hari nije znao da li je najbolji deo bio kada je Hermiona dotrčala do njega vičući: – Rešio si je! Harry wusste nicht, ob es am besten war, als Hermine zu ihm rannte und rief: „Du hast es verstanden!“ Rešio si je! – ili kada je Džastin odjurio od haflpafovskog stola da mu stegne ruku, beskonačno se izvinjavajući što je sumnjao na njega, ili kada se Hagrid pojavio u pola četiri ćuškajući Harija i Rona po ramenima tako jako da ih je oborio u tanjire s kolačima, ili kada je četiri stotine njegovih i Ronovih poena obezbedilo Grifindoru da osvoji Školski pehar drugu godinu zaredom, ili kada im je profesorka Mek Gonagal rekla da su ispiti otkazani kao poklon od škole („O, ne!“, reče Hermiona), ili kada je Dambldor objavio da, nažalost, profesor Lokhart neće predavati sledeće godine jer treba da ode i povrati svoje pamćenje. - oder als Justin von Hufflepuffs Tisch stürmte, um ihm die Hand zu schütteln und sich endlos dafür entschuldigte, ihn verdächtigt zu haben, oder als Hagrid um halb drei auftauchte und Harry und Ron so hart auf die Schulter schlug, dass er sie auf die Kuchenteller warf, oder wann Vierhundert seiner und Rons Punkte sicherten Gryffindor den Schulpokal zum zweiten Mal in Folge, entweder als Professor McGonagall ihnen sagte, dass die Prüfungen als Geschenk der Schule abgesagt wurden („Oh, nein!“, sagte Hermine), oder wann Dumbledore gab bekannt, dass Professor Lockhart nächstes Jahr leider nicht unterrichten wird, weil er gehen und sein Gedächtnis wiedererlangen muss. – or when Justin stormed away from the Hufflepuff table to shake his hand, apologizing profusely for doubting him, or when Hagrid turned up at half-past four and tapped Harry and Ron on the shoulders so hard he knocked them into the cake plates, or when when his and Ron's four hundred points ensured Gryffindor won the School Cup for the second year in a row, or when Professor McGonagall told them the exams were canceled as a gift from the school ("Oh, no!" said Hermione), or when Dumbledore announced yes, unfortunately Professor Lockhart will not be teaching next year as he needs to go and regain his memory. Veliki broj nastavnika priključio se radosnom klicanju koje je propratilo tu vest. Eine große Anzahl von Lehrern schloss sich dem Jubel an, der die Nachricht begleitete. – Šteta – reče Ron, služeći se krofnom sa džemom. – Počeo je da mi biva drag. - Ich fange an, ihn zu mögen. * * * Ostatak letnjeg polugodišta prošao je u izmaglici plamteće sunčeve svetlosti. * * * Der Rest des Sommersemesters verging in einem Schleier aus gleißendem Sonnenlicht. Hogvorts se vratio u normalu, uz tek nekoliko malih promena: časovi Odbrane od Mračnih veština su otkazani („A mi smo ionako imali prilike da se dobro izvežbamo u tome“, reče Ron nezadovoljnoj Hermioni), a Lucijus Melfoj je smenjen s mesta nadzornika. Hogwarts was back to normal, with only a few minor changes: Defense Against the Dark Arts classes were canceled ("And we had a chance to get some good practice in it anyway," said Ron to a disgruntled Hermione), and Lucius Malfoy was removed as warden. Drako se više nije razmetao po školi kao da je ona njegovo vlasništvo. Draco wanderte nicht länger durch die Schule, als wäre es sein Eigentum. Naprotiv, delovao je ozlojeđeno i zlovoljno. S druge strane, Džini Vizli je ponovo bila presrećna. Prerano, došlo je i vreme da se vrate kućama Hogvorts ekspresom. All too soon, it was time for them to return home on the Hogwarts Express. Hari, Ron, Hermiona, Fred, Džordž i Džini dobili su ceo kupe samo za sebe. Maksimalno su iskoristili poslednje sate u kojima im je bilo dozvoljeno da koriste čarolije pre raspusta. Igrali su se praskavih puckavaca, ispalili i poslednje Džordžove Filibasterove vatromete, i vežbali Razoružavajuće čini jedni na drugima. Hari je postajao prilično dobar u tome. Harry was getting pretty good at it. Bili su već nadomak Kings krosa kada se Hari setio nečega. – Džini – šta si to videla da Persi radi, a što nije želeo da bilo kome kažeš? - Ginny - was hast du Percy tun sehen, das du niemandem erzählen wolltest? – A, to – reče Džini, kikoćući se. „Ah, das“, sagte Ginny kichernd. – Pa, Persi ima devojku. Fred ispusti gomilu knjiga na Džordžovu glavu. Fred ließ einen Stapel Bücher auf Georges Kopf fallen. – Šta? – To je ona asistentkinja iz Rejvenkloa, Penelopa Klirvoter – reče Džini. – Eto kome je pisao celo prošlo leto. - Dem hat er letzten Sommer geschrieben. - That's who he wrote to all last summer. Sastajao se s njom tajno u školi. He met her secretly at school. Jednom sam naletela na njih dok su se ljubili u praznoj učionici. Bio je tako uznemiren kada je ona bila... znate već... napadnuta. Er war so aufgebracht, als sie ... du weißt schon ... angegriffen wurde. Nećete ga zadirkivati, je l' da? Du wirst ihn nicht ärgern, oder? – dodade ona zabrinuto. – Ne bismo tako nešto uradili ni u snu – reče Fred, koji je izgledao kao da mu je rođendan stigao ranije te godine. „Wir würden das nicht in einem Traum tun“, sagte Fred, der aussah, als ob sein Geburtstag früher in diesem Jahr gekommen wäre. – Svakako ne – reče Džordž, kikoćući se. Hogvorts ekspres uspori i napokon stade. Hari izvuče pero i pergament, i okrenu se ka Ronu i Hermioni. – Ovo se zove broj telefona – reče on Ronu, naškrabavši ga dva puta, cepajući pergament na dva dela i dajući im. – Objasnio sam tvom tati prošlog leta kako se koristi telefon, znaće. Zovite me kod Darslijevih, važi? Ne mogu da podnesem da sledeća dva meseca pričam samo sa Dadlijem... – Tvoji tetka i teča će biti ponosni, zar ne? – reče Hermiona kad su sišli s voza i pridružili se gomili koja se gurala ka začaranoj pregradi. – Kada budu čuli šta si uradio ove godine? - Wann werden sie erfahren, was Sie dieses Jahr gemacht haben? – Ponosni? - Stolz? – reče Hari. – Jesi li ti luda? Koliko sam samo puta mogao da poginem a nisam uspeo? Wie oft hätte ich sterben und versagen können? How many times could I have died and failed? Biće besni... I oni zajedno prođoše kroz prolaz u svet Normalaca. - KRAJ