2.6. Hari Poter i Dvorana tajni - Gilderoj Lokhart (3)

Grabile su flašice s mastilom i prskale njima po učionici, cepale knjige i papire, kidale slike sa zidova, okrenule korpu za đubre naopačke, grabile knjige i torbe i izbacivale ih kroz razbijen prozor; za nekoliko minuta pola učionice krilo se ispod stolova, a Nevil se ljuljao sa svećnjaka na tavanici. – Hajde de, skupite ih, skupite ih, to su samo vilice... – vikao je Lokhart. On zavrnu svoje rukave, mahnu čarobnim štapićem i zaurla: – Fujtovilo! Nesmarajme! To nije imalo apsolutno nikakvog efekta; jedna od vila zgrabi Lokhartov štapić i baci ga kroz prozor. Lokhart proguta knedlu i baci se pod svoju katedru, zamalo izbegavši da ga Nevil ne zgnječi kad, trenutak kasnije, svećnjak popusti. Zvono zazvoni i nastade luda jurnjava ka izlazu. U relativnom miru koji je usledio, Lokhart se ispravi, spazi Harija, Rona i Hermionu, koji su bili skoro na vratima, i reče: – Pa, zamoliću vas troje da samo uterate ostale u njihov kavez. – On prođe pored njih i brzo zatvori vrata za sobom. – Ne mogu da poverujem! – zagrme Ron, dok ga je jedna od preostalih vilica ujedala za uvo. – Hoće samo da nam pruži malo prakse iz prve ruke – reče Hermiona, onesposobivši dve vilice odjednom pomoću vešto izvedene Zamrzavajuće čini i strpa ih natrag u njihov kavez. – Iz prve ruke? – reče Hari, pokušavajući da zgrabi vilicu koja je igrala tik van njegovog domašaja, plazeći mu se. – Hermiona, on nije imao pojma šta radi. – Gluposti – zaključi Hermiona. – Pročitao si njegove knjige – pogledaj sve te sjajne stvari koje je uradio... – Koje kaže da je uradio – promrmlja Ron.