1.8. Hari Poter i Kamen mudrosti - Majstor napitaka (audio knjiga)

8. Majstor napitaka – Tamo, gledaj. – Gde? – Pored onog visokog klinca s riđom kosom. – Onaj s naočarima? – Da li si mu video lice? – Jesi li mu video ožiljak? Od trenutka kada je sledećeg dana napustio spavaonicu, Harija je svuda pratio šapat. Mnogi su se ređali pred učionicama, stojeći na vrhovima prstiju ne bi li ga bolje osmotrili, ili bi se okrenuli i vratili nazad hodnikom da bi ponovo prošli pored njega, pomno buljeći. Hari bi više voleo da to nisu činili, jer je pokušavao da se sabere i pronađe put do svog razreda. Hogvorts je imao tačno sto četrdeset dva stepeništa. Bilo je tu: širokih, spiralnih, uskih, trošnih, čak i nekih koja su petkom vodila negde drugde; nekih koja su na sredini imala stepenik koji nestaje, tako da ste morali voditi računa da ga preskočite. Bilo je vrata koja se ne bi otvorila ukoliko ih lepo ne zamolite, ili ih ne poškakljate na određenom mestu, kao i vrata koja uopšte nisu bila vrata već čvrsti zidovi koji su se pretvarali da su vrata. Bilo je takođe teško zapamtiti gde šta stoji, pošto se sve često premeštalo. Ljudi na portretima stalno su išli jedni drugima u posetu, a Hari je bio ubeđen da i oklopi mogu da šetaju. Ni od duhova nije bilo velike vajde. Đaci bi se uvek isprepadali kada bi neko od duhova iznenada skliznuo kroz vrata koja ste pokušavali da otvorite. Skoro Obezglavljeni Nik uvek bi drage volje novim grifindorcima pokazao pravi put, ali je Pivs, poltergajst, ako biste ga sreli kad žurite da ne zakasnite na čas, mogao da vam napravi više problema od nekoliko zaključanih vrata i lažnog stepeništa. Bacio bi vam na glavu korpu za otpatke, izvukao tepih pod nogama, posuo vas kredom, ili bi vam se prišunjao iza leđa, nevidljiv, zgrabio vas za nos i zakričao: – UZ'O SAM TI NJONJU! Gori od Pivsa, ako je to uopšte bilo moguće, bio je domar Argus Filč. Hari i Ron su još prvog jutra uspeli da mu se zamere. Filč ih je zatekao kako pokušavaju da nađu put kroz vrata koja su, kako se na nesreću ispostavilo, bila ulaz u zabranjen hodnik na trećem spratu. Nije verovao da su se izgubili, bio je siguran da su namerno hteli da provale u njega i zapretio je da će ih zaključati u tamnicu, ali spasao ih je profesor Kvirel koji je baš bio u prolazu. Filč je imao mačku po imenu Gospođa Noris, mršavo stvorenje boje prašine s buljavim očima poput sijalica, prilično nalik Filčovim. I ona je sama patrolirala hodnicima. Ako biste pred njom prekršili neko pravilo, makar mrdnuli nožnim prstom preko propisane crte, ona bi odmah odjurila po Filča, koji bi se pojavio koji sekund kasnije, sav zadihan. Filč je znao sve tajne prolaze u školi bolje nego iko (izuzev možda Vizlijevih blizanaca), i umeo je da se iznenada pojavi niotkuda, poput školskih duhova. Svi učenici su ga mrzeli, a mnogima je tajna želja bila da iz sve snage šutnu Gospođu Noris. A onda, kad biste uspeli da nađete put do razreda, tu su vas čekala ta predavanja. Hari je ubrzo otkrio da je magija mnogo više od običnog mahanja štapićem uz ponavljanje nekoliko smešnih reči. Svake srede morali su da ispituju noćno nebo kroz teleskop i izučavaju imena različitih zvezda i kretanje planeta. Tri puta nedeljno išli su do staklenika iza zamka da bi izučavali Herbologiju, u društvu dežmekaste male veštice po imenu profesorka Mladica, gde su učili kako da uzgajaju sve te čudne biljke i gljive, kao i čemu one služe. Bez sumnje, najdosadniji časovi bili su oni iz Istorije magije, jedinog predmeta koji je držao duh. Profesor Bins bio je već veoma star kada je jednom zaspao ispred kamina u zbornici, da bi sledećeg jutra ustao i pošao na predavanje ostavivši svoje telo za sobom. Bins je pričao i pričao svojim uspavljujućim glasom, dok su oni zapisivali imena i datume, često brkajući Emerika Zlobnog s Urikom Čudakom. Profesor Flitvik, nastavnik Čini, bio je sićušan mali čarobnjak koji je morao da se popne na gomilu knjiga da bi mogao da ih vidi preko svog stola. Pre prvog predavanja uzeo je dnevnik, a kada je stigao do Harijevog imena, ushićeno je ciknuo i iščezao iza katedre. Profesorka Mek Gonagal bila je nešto sasvim drugo. Hari je bio potpuno u pravu kad je pomislio da ona nije nastavnik kojem se valja zamerati. Stroga i pametna, očitala im je lekciju čim su došli na njen prvi čas. – Preobražavanje je možda najsloženija i najopasnija od svih magija o kojima ćete učiti na Hogvortsu – reče ona. – Ko god se bude glupirao i izmotavao na mojim časovima moraće da izađe i više neće moći da se vrati. Smatrajte se upozorenim. Zatim je pretvorila svoju katedru u prase, a prase ponovo u katedru. Svi su bili zapanjeni, i jedva su čekali da počnu s vežbama, ali ubrzo su shvatili da će proći još mnogo vremena pre nego što sami nauče da pretvaraju nameštaj u životinje. Pošto su pohvatali gomilu komplikovanih beležaka, svako je dobio po jednu šibicu da proba da je pretvori u iglu. Do kraja časa samo je Hermioni Grejndžer pošlo za rukom da malo izmeni šibicu; profesorka Mek Gonagal je pokazala celom razredu kako je njena šibica postala srebrna i šiljata, a zatim joj uputila jedan od svojih retkih osmeha. Čas koji su svi željno iščekivali bio je Odbrana od Mračnih veština, ali ispostavilo se da su časovi profesora Kvirela maltene sprdnja. Njegova učionica jako je mirisala na beli luk, što je, kako su svi govorili, trebalo da ga zaštiti od vampira kog je sreo u Rumuniji, i za koga se plašio da će se jednog dana vratiti po njega. Turban je, kako im je ispričao, dobio od nekog afričkog princa u znak zahvalnosti što ga je oslobodio jednog vrlo problematičnog zombija, ali đaci ne poverovaše sasvim u tu priču. Kada je, recimo, Šejmus Finigan hteo da čuje kako je Kvirel potukao zombija, profesor je pocrveneo i počeo da priča o vremenu; takođe su primetili i da se iz turbana širi čudan miris, a Vizlijevi blizanci tvrdili su da je i on pun belog luka, kako bi Kvirel bio zaštićen ma gde pošao. Za Harija je bilo olakšanje to što je otkrio da ne zaostaje mnogo za ostalima. Mnogi učenici poticali su iz porodica Normalaca i, poput njega, pojma nisu imali da su zapravo veštice i čarobnjaci. Trebalo je još toliko toga da nauče, tako da ni osobe poput Rona nisu imale veliku vajdu od svojih porodičnih preimućstava. Petak je bio važan dan za Harija i Rona. Najzad su uspeli da nađu put do Velike sale u kojoj se doručkovalo a da se nijednom ne izgube. – Šta imamo danas? – upitao je Hari Rona dok je sipao šećer u kašu. – Dvočas Napitaka zajedno sa sliterincima – reče Ron. – Snejp je glavešina kuće Sliterin. Kažu da uvek favorizuje svoje. Videćemo da li je to tačno. – Voleo bih kada bi Mek Gonagalova favorizovala nas – uzvrati Hari. Profesorka Mek Gonagal bila je glavešina kuće Grifindor, ali to je nije sprečilo da im dan ranije zada gomilu domaćih zadataka. U tom trenutku stiže pošta. Hari se dotad već navikao na to, ali bio je blago šokiran kada je prvog jutra za vreme doručka stotinak sova iznenada dolepršalo u Veliku salu, oblećući oko stolova dok ne nađu one kojima je pošta namenjena i ne ispuste im pisma i pakete u krilo. Hedviga nije dotad ništa donela Hariju. Ponekad bi doletela da ga kljucne po uvu i uzme komadić tosta pre nego što pođe na spavanje u sovarnik, zajedno s ostalim školskim sovama. Tog jutra pak, dolepršala je između marmelade i činije za šećer, i ispustila pisamce na Harijev tanjir. Hari ga smesta otvori. Dragi Hari, (pisalo je u njemu, vrlo nečitkim švrakopisom) Znam da si slobodan petkom popodne, stoga da li bi možda voleo da dođeš do mene na šolju čaja negde oko tri sata? Hteo bih čuti kako ti je prošla prva nedelja u školi. Pošalji mi odgovor po Hedvigi. Hagrid Hari od Rona pozajmi pero, i napisa: Da, molim, vidimo se kasnije, na poleđini pisamceta, i posla ga nazad po Hedvigi. Sreća što je Hari imao da se nada zakazanom čaju s Hagridom u bliskoj budućnosti, jer su se časovi Napitaka pretvorili u nešto najgore što mu se dotad desilo. Na prijemnoj svetkovini Hariju se učinilo da ga profesor Snejp ne voli. Na kraju prvog časa Napitaka Hari je znao da nije u pravu. Nije tačno da ga Snejp ne voli – on ga mrzi. Časovi Napitaka održavali su se u jednoj od tamnica zamka. Tamo je bilo hladnije nego u zamku, a bilo bi dovoljo jezivo čak i da svuda po zidovima nije bilo raznoraznih životinja koje su plutale očuvane u staklenim teglama. Snejp je, baš kao i Flitvik, započeo čas čitanjem dnevnika i, kao Flitvik, zastao kod Harijevog imena. – Ah, da – reče toplo. – Naša nova... zvezda. Drako Melfoj i njegovi prijatelji Kreb i Gojl počeše da se smejulje, držeći šake preko usta. Snejp je završio prozivku i pogledao po razredu. Oči su mu bile crne kao Hagridove, ali im je nedostajala Hagridova toplina. Bile su hladne i prazne, i podsećale su na mračne tunele. – Ovde ste da biste savladali prefinjenu nauku i praktičnu veštinu spravljanja napitaka – poče on. Govorio je tonom malčice jačim od šapata, ali su jasno čuli svaku reč; kao i profesorka Mek Gonagal, Snejp je imao sposobnost da bez napora održava tišinu na časovima: – Pošto ovde nema mnogo glupog mlataranja štapićem, mnogi od vas teško će poverovati da je i to magija. Ne očekujem da ćete u potpunosti shvatiti lepotu tihog vrenja kotlića s njegovim svetlucavim isparenjima, krhku moć tekućina koje se šunjaju ljudskim venama, opčinjavajući um, obuzimajući čula... Mogu vas naučiti kako da flaširate slavu, fermentirate počasti, ili čak zaustavite smrt – sem ukoliko niste gomila prišipetlji kakvima obično predajem. Posle ovog kratkog govora usledila je duža tišina. Hari i Ron izmenjaše poglede podignutih obrva. Hermiona Grejndžer bila je na ivici stolice i izgledala strašno željna da dokaže kako nije prišipetlja. – Poteru! – reče Snejp iznenada. – Šta dobijam kad dodam koren zlatoglava u prahu u rastvor pelina? Koren u prahu čega, u rastvor čega? Hari pogleda u Rona, koji je izgledao podjednako zbunjen; Hermionina ruka polete u vis. – Ne znam, gospodine – reče Hari. Snejpove usne razvukoše se u prezriv osmeh. – C-c-c... nije sve u slavi, očigledno. Nije obraćao pažnju na Hermioninu podignutu ruku. – Da probamo ponovo, Poteru, gde bi tražio kad bih ti rekao da mi nađeš bezoar? Hermiona diže ruku uvis koliko god je mogla a da ne ustane sa svog mesta, ali Hari nije imao blage veze šta je bezoar. Pokušavao je da ne gleda u Melfoja, Kreba i Gojla, koji su se tresli od smeha. – Ne znam, gospodine. – Mislio si da ne treba da otvaraš knjigu pre dolaska, a, Poteru? Hari se trudio da gleda pravo u te hladne oči. On jeste pregledao knjige još kod Darslijevih, ali zar Snejp očekuje od njega da se seća baš svakog detalja iz Hiljadu čarobnih trava i gljiva? Snejp i dalje nije obraćao pažnju na Hermioninu uzdrhtalu ruku. – U čemu je razlika, Poteru, između jedića i akonitum vulparije? U tom trenutku Hermiona ustade, tako da joj je podignuta ruka štrčala ka podrumskoj tavanici. – Ne znam – reče Hari tiho. – Mislim da Hermiona pak zna, pa zašto ne pitate nju? Nekolicina se nasmeja; Hari uhvati Šejmusov pogled, a ovaj mu namignu. Snejp, međutim, nije bio zadovoljan. – Sedi – obrecnu se on na Hermionu. – Za tvoje obaveštenje, Poteru, zlatoglav i pelin prave uspavljujući rastvor koji je toliko moćan da je poznat pod imenom Rastvor žive smrti. Bezoar je kamen koji se vadi iz stomaka koze, i on će vas zaštititi od većine otrova. Što se tiče jediča i akonitum vulparije, to je jedna te ista biljka, poznata i pod imenom akonita. Dakle? Zašto to ne beležite? Nastade iznenadno komešanje s perima i pergamentima. Nadjačavši sav taj žagor, Snejp povika: – A zbog tvoje drskosti, Poteru, Grifindor gubi jedan poen! Grifindorcima se nije dobro pisalo ni tokom nastavka predavanja. Snejp ih je podelio u parove i naterao da smute prost napitak za lečenje čireva. Jezdio je naokolo u svom dugom crnom plaštu, posmatrajući ih kako mere sušene koprive i drobe zmijske očnjake, kritikujući gotovo sve osim Melfoja, koji mu je izgleda bio simpatičan. Upravo je govorio kako svi treba da se ugledaju na savršenstvo s kojim je Melfoj kuvao svoje puževe ljušture kad tamnicu ispuniše oblaci kiselkastog zelenog dima i glasno šištanje. Nevil je nekako uspeo da istopi Šejmusov kotlić u bezobličnu gustu tečnost, i njihov napitak poče da se presipa na kameni pod, nagrizajući deci cipele i praveći rupe u njima. Za tili čas, ceo razred je stajao na stolicama dok je Nevil, kog je napitak isprskao kada se kotlić istopio, jaukao od bolova, a crveni čirevi širili su mu se po rukama i nogama. – Idiote mali! – zaurla Snejp, očistivši rasuti napitak jednim potezom svog štapića. – Pretpostavljam da si dosuo ježeve bodlje pre nego što si sklonio kotlić s vatre? Nevil stade da jeca dok su mu čirevi izbijali svuda po nosu. – Vodi ga u bolničko krilo – prodra se Snejp na Šejmusa. Zatim se okomi na Harija i Rona koji su radili pored Nevila. – Ti, Poteru, zašto mu nisi rekao da ne sipa bodlje? Mislio si da ćeš ti bolje proći ako on pogreši, je li? Zbog toga si izgubio još jedan poen za Grifindor. To je bilo tako nepravedno da je Hari već zaustio da se usprotivi profesoru, ali ga Ron šutnu ispod kotla. – Ne čačkaj mečku – promrmlja. – Čuo sam da Snejp ume da bude veoma opak. Sat kasnije, dok su se peli stepenicama koje vode iz podruma, Hariju su misli bile zbrkane, a raspoloženje nikakvo. Već prve nedelje izgubio je dva poena za Grifindor – zašto ga je Snejp toliko mrzeo? – Razvedri se – reče Ron. – Snejp uvek oduzima poene Fredu i Džordžu. Mogu li ja da pođem s tobom da upoznam Hagrida? U pet do tri napustiše zamak i krenuše preko poljane. Hagrid je živeo u maloj drvenoj kolibi na samoj ivici Zabranjene šume. Ispred ulaza u kolibu stajali su samostrel i kaljače. Čim je Hari zakucao na vrata, začu se grozničavo komešanje i dubok lavež. Zatim se oglasi Hagrid: – Dole, Feng, dole! Hagridovo veliko kosmato lice pojavi se na vratima dok ih je otvarao. – Ček' malo – reče on. – Dole, Feng. Pustio ih je unutra, boreći se da zadrži ogromnog crnog lovačkog psa držeći ga za ogrlicu. Unutra je bila jedna jedina soba. S tavanice su visile šunke i fazani, bakarni kotao ključao je na ognjištu, a u uglu je stajao masivan krevet s krpastim jorganom. – Raskomotite se k'o da ste kod kuće – reče Hagrid puštajući Fenga, koji smesta priđe Ronu i poče da mu liže uši. Baš kao Hagrid, ni Feng nije bio tako opasan kao što je izgledao. – Ovo je Ron – reče Hari Hagridu, koji je sipao ključalu vodu u veliki čajnik i stavljao mramorne kolačiće na tanjir. – Još jedan Vizli, je l'? – reče Hagrid bacivši pogled na Ronove pege. – Proveo sam pola života terajuć' tvoju braću blizance iz Šume. Mramorni kolačići skoro im polomiše zube, ali su se Hari i Ron pretvarali da uživaju u njima dok su pričali Hagridu kako su im protekla prva predavanja. Feng je naslonio glavu na Harijevo koleno i počeo da balavi svuda po njegovoj odori. Hari i Ron su bili oduševljeni kada su čuli kako Hagrid Filča naziva „onaj matori bilmez“. – A što s' tiče te mačke, Gospođe Noris, vol'o bih da je jedared upoznam sas Fengom. Znate l' da, kad god uđem u školu, ona me svukuda prati? Ne možem da je se otresem... Filč je na to nagovara. Hari ispriča Hagridu šta se desilo na Snejpovim predavanjima. Hagrid, kao i Ron, reče Hariju da se ne sekira, jer Snejp teško da voli ijednog učenika. – Ali čini se da mene baš mrzi. – Koješta! – reče Hagrid. – Zašto bi te mrzeo? Ipak, Hari nije mogao da se otme utisku da Hagrid nije smeo da ga pogleda u oči dok mu je to govorio. – Kak' ti je tvoj brat Čarli? – upita Hagrid Rona. – Mnogo sam ga vol'o. Baš je umeo s životinjkama. Hari se pitao da li je Hagrid namerno promenio temu. Dok je Ron pričao Hagridu sve o Čarlijevom radu sa zmajevima, Hari je uzeo komad papira koji je ležao na stolu ispod tacni za čaj. Bio je to isečak iz Dnevnog proroka: NAJNOVIJE O PROVALI U GRINGOTSU Nastavlja se istraga o provali u Gringotsu 31. jula, za koju se veruje da je delo nepoznatih Mračnih čarobnjaka ili veštica. Gringotski goblini danas su insistirali na tome da ništa nije uzeto. Riznica koja je bila meta provale bila je već ispražnjena nešto ranije toga dana. „Ali, nećemo vam reći šta je bilo u njemu, stoga ne zabadajte noseve ako znate šta je dobro po vas“, izjavio je gringotski goblin-portparol, danas popodne. Hari se seti kako mu je Ron u vozu ispričao da je neko pokušao da opljačka Gringots, ali Ron nije pomenuo datum. – Hagride! – reče Hari. – Ta provala u Gringotsu dogodila se na moj rođendan. Možda se to dešavalo baš dok smo mi bili tamo! Nije bilo sumnje, Hagrid je ovoga puta definitivno izbegao Harijev pogled. Samo je zahroptao i ponudio mu još jedan mramorni kolačić. Hari je ponovo pročitao izveštaj. Riznica koja je bila meta provale bila je već ispražnjena nešto ranije toga dana. Hagrid je ispraznio riznicu sedam stotina i trinaest, ako biste to nazvali pražnjenjem, izvadivši onaj mali prljavi paketić. Da li su provalnici možda to tražili? Dok su se Hari i Ron vraćali u zamak na večeru, džepova krcatih mramornim kolačićima koje iz učtivosti nisu mogli da odbiju, Hari je mislio kako ga još nijedna lekcija nije toliko naterala na razmišljanje kao ovaj čaj s Hagridom. Da li je Hagrid pokupio taj paketić u poslednji čas? Gde je on sada? I da li Hagrid zna o Snejpu nešto što ne želi da kaže Hariju?