1.13. Hari Poter i Kamen Mudrosti - Nikolas Flamel (audio knjiga)

13. Nikolas Flamel Dambldor je ubedio Harija da više ne traga za Ogledalom Ejnduž, i do kraja božićnog raspusta Nevidljivi ogrtač je stajao složen na dnu njegovog kovčega. Hari je želeo da zaboravi šta je video u Ogledalu Ejnduž, ali nije mogao. Počele su da ga progone noćne more. Stalno je iznova sanjao kako njegovi roditelji nestaju u blesku zelene munje, dok se kreštavi glas zlurado smeje. – Vidiš, Dambldor je u pravu, mogao si da poludiš od tog ogledala – reče Ron kada mu je Hari ispričao za svoje snove. Hermiona, koja se vratila dan pred početak polugodišta, drugačije je gledala na stvar. Bila je rastrzana između užasnutosti od same pomisli da se Hari tri noći uzastopce, umesto da bude u krevetu, smucao po školi („Šta da te je Filč uhvatio!“) i razočaranja što nije otkrio ko je Nikolas Flamel. Već su bili izgubili nadu da će ikad išta pronaći o Flamelu u bibliotečkim knjigama, mada je Hari i dalje bio siguran da je to ime već negde pročitao. Kad je počelo polugođe vratiše se listanju knjiga za vreme odmora. Hari je imao manje vremena od njih dvoje, pošto su ponovo počeli treninzi kvidiča. Drvce je forsirao tim više no ikad. Čak ni beskrajna kiša koja je smenila sneg nije mogla da oslabi njegov duh. Vizlijevi su se žalili da Drvce postaje fanatik, ali je Hari bio na Drvcetovoj strani. Ako dobiju sledeći meč protiv Haflpafa, moći će da preuzmu vođstvo u Školskom šampionatu od sliterinaca, prvi put posle sedam godina. Nezavisno od želje za pobedom, Hari je primetio da ga manje muče noćne more kada se izmori napornim treningom. A onda, za vreme jednog posebno vlažnog i blatnjavog treninga, Drvce objavi timu lošu vest. Upravo se bio naljutio na Vizlijeve, koji su neprekidno naletali jedan na drugog i pravili se da padaju sa svojih metli. – Prestanite već jednom da se glupirate! – povika on. – Baš zbog takvih stvari možemo da izgubimo meč! Ovoga puta sudiće Snejp, a on će jedva dočekati bilo kakav izgovor da oduzme poene Grifindoru! Kad je to čuo, Džordž Vizli zbilja pade sa svoje metle. – Snejp sudi? – promumla on ustima punim blata. – Kada je on uopšte sudio utakmicu kvidiča? Neće biti fer prema nama jer pretimo da preuzmemo vođstvo sliterincima. Ostatak tima prizemlji se pored Džordža, kako bi i oni zanovetali. – Nisam ja kriv – reče Drvce. – Stoga ćemo morati da igramo pošteno, da Snejp ne bi imao izgovor da se okomi na nas. Što je sasvim u redu, mislio je Hari, ali on je imao još jedan razlog zbog kojeg nije želeo da Snejp bude u blizini dok on igra kvidič... Ostatak tima je po običaju ostao da ćaska posle treninga, ali Hari pođe pravo u grifindorski dnevni boravak, gde nađe Rona i Hermionu kako igraju šah. Šah je bio jedina stvar u kojoj je Hermiona gubila, a Ron i Hari su mislili da je to dobro za nju. – Nemoj da mi pričaš ništa narednih nekoliko trenutaka – reče Ron, kad Hari sede pored njega. – Treba da se usredsr... – A onda spazi izraz na Harijevom licu. – Šta ti je? Izgledaš užasno. Polako, da niko drugi ne čuje, Hari im ispriča o Snejpovoj iznenadnoj zloslutnoj želji da bude kvidički sudija. – Nemoj da igraš – reče Hermiona kao iz topa. – Reci da si bolestan – dodade Ron. – Pravi se da si slomio nogu – predloži Hermiona. – Ili stvarno sebi slomi nogu – reče Ron. – Ne mogu – odgovori Hari. – Nemamo rezervnog Tragača. Ako ja ne budem u timu, Grifindor neće moći da igra. U tom trenutku Nevil ulete u dnevni boravak. Kako je uspeo da se uspne kroz rupu iza portreta mogli su samo da nagađaju, pošto su mu noge bile prilepljene Nogovezujućom kletvom. Mora da je skakutao celim putem do Grifindorske kule. Svi počeše da se smeju izuzev Hermione, koja jurnu ka njemu i izvede kontrakletvu. Nevilove noge se razdvojiše i on, dršćući, stade na njih. – Šta se desilo? – upita ga Hermiona, vodeći ga da sedne kod Harija i Rona. – Melfoj – reče Nevil drhtavim glasom. – Sreo sam ga ispred biblioteke. Rekao je da je baš tražio nekoga da na njemu isproba tu kletvu. – Idi kod profesorke Mek Gonagal! – poče da ga nagovara Hermiona. – Prijavi ga! Nevil odmahnu glavom. – Ne želim da stvaram sebi još veće probleme – promumla on. – Moraš da mu se suprotstaviš, Nevile! – reče Ron.

– Navikao je da gazi ljude, ali to ne znači da treba da mu se leže pred noge i olakšava stvar. – Nema potrebe da mi pričaš kako nisam dovoljno hrabar da budem u Grifindoru, Melfoj mi je to već rekao – procedi Nevil. Hari napipa u džepu čokoladnu žabicu, poslednju od onih koje mu je Hermiona poklonila za Božić. Dade je Nevilu, koji je izgledao kao da će zaplakati. – Ti vrediš kao dvanaest Melfoja – reče Hari. – Šešir za razvrstavanje te je odabrao za Grifindor, zar ne? A gde je Melfoj? U smrdljivom Sliterinu. Nevilove usne razvukoše se u slab osmeh dok je odmotavao žabicu. – Hvala, Hari... mislim da ću da idem u krevet... Hoćeš li sličicu iz čokolade, ti ih skupljaš, zar ne? Kada je Nevil otišao, Hari pogleda sličicu iz serije Čuveni čarobnjaci. – Ponovo Dambldor – reče. – On je prvi kojeg sam ikada... Hari se zabezeknu. Zurio je u poleđinu sličice. Zatim podiže pogled ka Ronu i Hermioni. – Našao sam ga! – prošaputa. – Našao sam Flamela! Rekao sam vam da sam već negde video to ime, pročitao sam ga u vozu, dok sam dolazio ovamo – slušajte samo: „Profesor Dambldor, koga mnogi smatraju najvećim čarobnjakom modernog doba, poznat je po tome što je porazio mračnog čarobnjaka Grindelvalda 1945, po otkriću dvanaest načina korišćenja zmajeve krvi i po svom radu iz oblasti alhemije, zajedno sa svojim partnerom, Nikolasom Flamelom!“ Hermiona poskoči. Nije bila toliko uzbuđena još od dana kada su dobili ocene za prvi domaći zadatak. – Ostanite tu! – reče ona, i odjuri uz stepenice do devojačke spavaonice. Hari i Ron nisu stigli ni da razmene zbunjene poglede a ona je već dojurila natrag, noseći u rukama ogromnu staru knjižurinu. – Nikad nisam ni pomislila da tražim ovde! – prošaputa ona uzbuđeno. – Uzela sam ovo iz biblioteke pre nekoliko nedelja, kao lako štivo pred spavanje. – Lako štivo? – reče Ron, ali mu Hermiona reče da ćuti dok nešto ne pogleda, i stade grozničavo da prevrće strane, mrmljajući sebi u bradu. Najzad nađe to što je tražila. – Znala sam! Znala sam! – Smemo li sada da progovorimo? – upita Ron zlovoljno. Hermiona ga je ignorisala. – Nikolas Flamel – prošaputa ona dramatično – jedini je poznati tvorac Kamena mudrosti! To nije proizvelo efekat kakav je očekivala. – Čega? – upitaše Hari i Ron. – Ma, stvarno, umete li vas dvojica da čitate? Evo... pročitajte ovo ovde. Gurnu im knjigu i Hari i Ron pročitaše: Drevna nauka alhemije bavila se stvaranjem Kamena mudrosti, legendarne supstance zadivljujuće moći. Kamen može da pretvori bilo koji metal u čisto zlato. Takođe stvara i Eliksir života, koji će onoga ko ga ispije učiniti besmrtnim. Bilo je mnogo priča tokom vekova o Kamenu mudrosti, ali jedini koji trenutno postoji pripada gospodinu Nikolasu Flamelu, uvaženom alhemičaru i ljubitelju opere. Gdin Flamel, koji je prošle godine proslavio svoj šest stotina šezdeset peti rođendan, živi povučeno u Devonu sa svojom suprugom Perenelom (šest stotina pedeset devet godina). – Vidite? – reče Hermiona kad su Hari i Ron pročitali tekst. – Taj pas verovatno čuva Flamelov Kamen mudrosti! Kladim se da je ovaj zamolio Dambldora da ga pričuva na sigurnom, pošto su prijatelji, a znao je da neko hoće da ga se dokopa. Zato je hteo da se taj kamen iznese iz Gringotsa! – Kamen koji stvara zlato i ne dozvoljava vam da umrete! – ponovi Hari. – Nije ni čudo što Snejp hoće da ga se dokopa. Svako bi ga poželeo! – A nije ni čudo što nismo mogli da pronađemo Flamela u Studiji o najnovijim dostignućima u čarobnjaštvu – reče Ron. – Nije baš među najnovijim ako ima šeststo šezdeset pet godina, zar ne? Sledećeg jutra, za vreme časa Odbrane od Mračnih veština, dok su prepisivali različite načine lečenja ujeda vukodlaka, Hari i Ron su bez prestanka raspravljali šta bi sve učinili s Kamenom mudrosti kad bi ga imali. Sve dok Ron nije rekao da bi kupio vlastiti kvidički tim, Hari nije ni pomislio na Snejpa i predstojeći meč. – Ja ću ipak da igram – reče on Ronu i Hermioni. – Ako ne budem igrao, svi sliterinci će pomisliti da se bojim da se suočim sa Snejpom. Pokazaću im... presešće im kada mi pobedimo. – Samo da tebi ne presedne ako te budemo skupljali s terena – reče Hermiona. * * * Što je dan meča bio bliži, Hari je bivao sve nervozniji, ma šta pričao Ronu i Hermioni. Ni ostatak tima nije bio bezbrižan. Sama pomisao da će preuzeti kup od sliterinaca bila je divna, nikome to nije pošlo za rukom čitavih sedam godina, ali hoće li im to uopšte biti dozvoljeno, s tako pristrasnim sudijom? Hari nije znao da li mu se to samo čini, ali imao je utisak da ma gde krenuo uvek naleće na Snejpa. Ponekad se čak pitao da li ga to Snejp prati, pokušavajući da ga uhvati samog. Snejp je bio toliko užasan prema Hariju da su se časovi Napitaka pretvorili u neku vrstu nedeljne torture. Možda Snejp nekako zna da su otkrili sve o Kamenu mudrosti? Hari nije shvatao kako je to moguće – a ipak je ponekad imao užasan osećaj da Snejp može da čita tuđe misli. * * * Hari je znao, kada su mu Ron i Hermiona sledećeg popodneva poželeli sreću ispred svlačionice, da se oboje pitaju hoće li ga uopšte više videti živog. To nije bilo nimalo utešno. Dok je oblačio kvidičku odoru i uzimao svoj Nimbus 2000, Hari jedva da je čuo reč Drvcetovog ohrabrujućeg govora. Ron i Hermiona, u međuvremenu, nađoše mesto na tribini pored Nevila, koji nije mogao da razume zašto su tako sumorni i zabrinuti, i zašto su oboje na utakmicu poneli svoje čarobne štapiće. Ni Hari nije imao pojma da su Ron i Hermiona tajno vežbali Nogovezujuću kletvu. Palo im je to na pamet kada je Melfoj primenio tu čin na Nevila, i bili su spremni da je primene na Snejpu na najmanji znak da želi da naudi Hariju. – Dakle, ne zaboravi, kaže se Lokomotor mortis – mrmljala je Hermiona, dok je Ron skrivao svoj štapić u rukav. – Znam – prosikta Ron. – Nemoj da zanovetaš. U svlačionici, Drvce povede Harija u stranu. – Neću da vršim pritisak na tebe, Poteru, ali sada nam je više no ikad potrebno da što pre uhvatimo Skrivalicu. Privedi igru kraju pre nego što Snejp bude mogao i suviše da favorizuje Haflpaf. – Cela škola se skupila napolju! – reče Fred Vizli, izvirujući kroz vrata. – Čak je... sveca mu... i Dambldor došao da gleda! Harijevo srce poskoči. – Dambldor? – reče on, jurnuvši na vrata da bi se uverio. Fred je bio u pravu. Niko drugi nije imao takvu srebrnastu bradu. Hariju je došlo da se smeje od sreće i olakšanja. Bio je bezbedan. Nema šanse da se Snejp usudi i pokuša da ga povredi dok Dambldor gleda. Možda je zato Snejp delovao tako ljut kad su timovi umarširali na teren, što je i Ron primetio. – Nikada nisam video Snejpa tako zlovoljnog – reče on Hermioni. – Gledaj, krenuli su. Jao! Neko lupi Rona otpozadi po glavi. Bio je to Melfoj. – Oh, izvini Vizli, nisam te primetio. Melfoj se iskezi Krebu i Gojlu. – Pitam se koliko će Poter izdržati na svojoj metli ovog puta? Hoće li neko da se kladi? Šta ti kažeš, Vizli? Ron mu ne odgovori; Snejp je upravo dodelio penal za Haflpaf pošto je Džordž Vizli bacio Bladžerku na njega. Hermiona, koja je držala ruke skrštene na krilu, žmireći je pogledom fiksirala Harija, koji je kružio oko terena poput sokola, tražeći Skrivalicu. – Znaš li kako mislim da biraju ljude za grifindorski tim? – upita Melfoj glasno nekoliko minuta kasnije, dok je Snejp nagrađivao Haflpaf još jednim penalom, očigledno bez ikakvog razloga. – Tu su ljudi na koje se oni sažale. Recimo, tu je Poter, koji nema roditelje, zatim Vizlijevi, koji nemaju para... trebalo bi da si i ti u timu, Longbotome, ti nemaš mozga. Nevil pocrvene, ali se okrene na svom sedištu i unese se Melfoju u lice. – Vredim za dvanaestoricu takvih kao što si ti, Melfoje – promuca on. Melfoj, Kreb i Gojl počeše da urlaju od smeha, ali Ron, koji se još nije usuđivao da skine pogled s igre, reče: – To mu reci, Nevile. – Longbotome, da je mozak od zlata, bio bi siromašniji od Vizlija, a on ti je baš beda. Ronovi živci već su bili dovoljno napeti zbog brige za Harija. – Upozoravam te, Melfoje... još samo jedna reč... – Rone! – reče Hermiona iznenada. – Hari...! – Šta? Gde? Hari je iznenada počeo spektakularno da ponire kroz vazduh, što je izazvalo uzdahe i klicanje gomile. Hermiona je stajala, držeći prste sklopljene na ustima, dok je Hari jurio ka tlu poput metka. – Imaš sreće, Vizli, Poter je očito spazio neku siću na zemlji – reče Melfoj. Ronu puče film. Pre nego što je Melfoj shvatio šta se zbiva, Ron je već bio na njemu, i pribijao ga za zemlju. Nevil je oklevao, a onda se uzvera preko naslona svog sedišta da bi mu pomogao. – Hajde, Hari! – vrisnu Hermiona, popevši se na sedište da bi bolje videla Harija kako juriša pravo na Snejpa – nije čak ni primetila kako se Melfoj i Ron kotrljaju ispod njenog sedišta, niti čula uzvike i huktanje iz gomile pesnica koju su činili Nevil, Kreb i Gojl. Gore u vazduhu, Snejp se okrete na svojoj metli taman na vreme da vidi kako nešto skerletnocrveno proleće kraj njega, promašivši ga za svega nekoliko centimetara – i sledećeg trenutka Hari prestade da ponire i trijumfalno podigne ruku, čvrsto stežući Skrivalicu u šaci. Tribinama se prolomi oduševljenje; to je bio rekord, ne pamti se da je neko tako brzo uhvatio Skrivalicu. – Rone! Rone! Gde si? Igra je završena! Hari je pobedio! Mi smo pobedili! Grifindor vodi! – urlala je Hermiona, skačući po sedištu i grleći Parvati Petil u redu ispred sebe. Hari skoči s metle, na stopu iznad zemlje. Nije mogao da veruje. Uspeo je – igra je završena; nije trajala ni pet minuta. Dok su grifindorci istrčavali na teren, Hari je video Snejpa kako se prizemljuje u blizini, bledog lica i stisnutih usana – a zatim oseti ruku na ramenu i ugleda Dambldorovo nasmejano lice. – Lepo si to izveo – reče Dambldor tiho, da ga samo Hari čuje. – Drago mi je što nisi mnogo tugovao za onim ogledalom... našao si sebi drugu zanimaciju... odlično... Snejp ogorčeno pljunu na zemlju. * * * Nešto kasnije, Hari je sâm napustio svlačionicu, da bi odneo svoj Nimbus 2000 u ostavu za metle. Nikada nije bio srećniji. Sada je zaista učinio nešto čime može da se ponosi – niko više neće moći da kaže da je on samo dečak slavnog imena. Večernji vazduh nikada nije bio opojniji. Šetao je po vlažnoj travi ponovo oživljujući u glavi trenutke od pre sat vremena, što mu je pričinjavalo zadovoljstvo: trenutak kada su grifindorci pojurili da ga podignu i ponesu na svojim ramenima; Ron koji se raduje uprkos žestoko okrvavljenom nosu. Hari stiže do ostave. Naslonio se na njena drvena vrata i pogledao ka Hogvortsu, čiji su prozori bleštali crvenim odsjajem zalaska sunca. Grifindor je prvi na tabeli. Uspeo je, pokazao je Snejpu... Mi o Snejpu, a... Jedna figura s kapuljačom na glavi žustro se sjuri niz ulazne stepenike zamka. Očito ne želeći da je vide, što je moguće brže pojurila je prema Zabranjenoj šumi. Hari, koji je sve to posmatrao, odmah zaboravi na pobedu. Prepoznao je tu figuru po šunjajućem hodu. Šta li se to zbiva – Snejp se iskrada u Šumu dok su svi na večeri? Hari skoči na svoj Nimbus 2000 i uzlete. Klizeći nečujno iznad zamka, vide Snejpa kako utrčava u šumu. Pođe za njim. Drveće je bilo toliko gusto da nije mogao da vidi kuda je Snejp nestao. Kružio je sve niže i niže, dodirujući vrhove drveća, čvrsto stežući metlu sve dok ne začu glasove. On polete ka mestu odakle su dopirali, i nečujno slete na jednu visoku bukvu. Polako se uspuzao duž jedne grane, čvrsto držeći svoju metlu, i pokušavajući nešto da vidi kroz lišće. Dole, na jednom senovitom proplanku, stajao je Snejp, ali nije bio sam. S njim je bio i Kvirel. Hari nije mogao da razazna izraz njegovog lica, ali ga je čuo kako zamuckuje gore nego ikad. Hari napregnu uši kako bi čuo o čemu razgovaraju. – ... n-n-ne znam z-z-zašto si h-h-hteo da se b-b-baš ovde nađemo, Severuse... – Pa, mislio sam da ovo treba da držimo u tajnosti – reče Snejp ledenim glasom. – Uostalom, učenici ne smeju ništa da znaju o Kamenu mudrosti. Hari se nagnu napred. Kvirel je nešto mrmljao. Snejp ga prekide. – Da li si već saznao kako se prolazi pored one Hagridove zveri? – A-a-ali, Severuse, ja... – Ne želiš me za neprijatelja, Kvirele – reče Snejp, zakoračivši preteće ka njemu. – N-n-ne znam o č-č-čemu ti to... – Znaš savršeno dobro o čemu to govorim. Sova glasno huknu u blizini, i Hari umalo ne pade s drveta. Povratio je ravnotežu taman na vreme da čuje Snejpa kako kaže – ... taj tvoj hokus-pokus. Čekam. – A-ali ja n-n-ne znam... – Vrlo dobro – preseče ga Snejp. – Uskoro ćemo ponovo proćaskati, kad budeš imao vremena da malo razmisliš i odlučiš kome si odan. On prebaci svoju kapuljaču preko glave i krupnim koracima nestade s proplanka. Mrak je gotovo pao, ali Hari je mogao da vidi Kvirela kako stoji u mestu, kao okamenjen. * * * – Hari, gde si bio? – ciknu Hermiona. – Pobedili smo! Ti si pobedio! Pobedili smo! – vikao je Ron tapšući Harija po leđima. – A ja sam napravio Melfoju modricu na oku, Nevil je pokušao da sredi Kreba i Gojla golim rukama! Još uvek je onesvešćen, ali Madam Pomfri kaže da će biti dobro... baš smo pokazali sliterincima! Svi u dnevnom boravku čekaju na tebe, pravimo žurku, Fred i Džordž su ukrali neke kolače i slično iz kuhinje. – Pustite sad to – reče Hari bez daha. – Hajdemo u neku praznu sobu, čekajte samo da ovo čujete... Pre nego što je zatvorio vrata za njima, Hari je proverio da slučajno Pivs nije unutra, a onda im ispriča sve što je čuo i video. – Dakle, bili smo u pravu, reč je o Kamenu mudrosti, a Snejp pokušava da prisili Kvirela da mu pomogne da ga se dočepa. Pitao ga je da li je saznao kako da prođe pored Pufnice, i pomenuo nešto o Kvirelovom 'hokus-pokusu'... pretpostavljam da ima još toga što čuva kamen, osim Pufnice, gomila čini verovatno, a Kvirel bi mogao da izvede neku čin protiv Mračnih veština koja je Snejpu potrebna da se probije do... – Dakle, misliš da je Kamen siguran dok god se Kvirel odupire Snejpu? – upita Hermiona uspaničeno. – Znači do idućeg utorka više ga neće biti – reče Ron.