1.10. Hari Poter i Kamen mudrosti - Noć veštica (audio knjiga) (2)

Bilo je teško reći koje se od njih dvoje više ljuti zbog toga. Od dana kada je Hariju stigla metla ona ni sa jednim od njih dvojice nije progovorila ni reč. – Dakle, ne zaboravite onaj fini pokret ručnog zgloba koji smo vežbali – kreštao je profesor Flitvik, smestivši se, kao i uvek, povrh gomile knjiga. – Zamahnite i zabacite – podsećao ih je – zamahnite i zabacite. Važno je da tačno izgovorite čarobne reči... nikad ne zaboravite čarobnjaka Barufija, koji je rekao „s“ umesto „f“, i našao se na podu s bizonom na grudima! Zadatak je bio veoma težak. Hari i Šejmus su zamahivali i zabacivali, ali perce koje je trebalo da poleti uvis i dalje je ležalo na klupi. Šejmus je postao toliko nestrpljiv da ga je bocnuo štapom i zapalio – pa je Hari morao da ga ugasi svojim šeširom. Ni Ron nije imao više sreće za susednim stolom. – Vingardium leviosa – vikao je, mašući svojim dugim rukama poput vetrenjače. – Pogrešno izgovaraš – začu Hari kako se Hermiona obrecnu na Rona. – Treba reći Vin-gar-dium levi-o-sa, ono 'gar' treba lepo naglasiti. – Probaj onda ti, ako si tako pametna – progunđa Ron. Hermiona zavrnu rukave svoje odore, zamahnu svojim štapićem i reče: – Vingardium leviosa! Njihovo pero podiže se s klupe i nastavi da lebdi na visini od oko četiri stope iznad njihovih glava. – Oh, vrlo dobro! – povika profesor Flitvik tapšući. – Gledajte, svi, gospođica Grejndžer je uspela to da uradi! Kada se čas završio Ron je bio vrlo neraspoložen. – Nije čudo što je niko ne podnosi – reče on Hariju dok su se probijali kroz prepun hodnik. – Ona je, vala, prava noćna mora. Neko se sudari s Harijem dok su hitali kroz gužvu. Bila je to Hermiona. Hari primeti izraz na njenom licu – i zapanji se kad vide da je u suzama. – Mislim da te je čula. – Pa? – reče Ron, mada mu nije bilo baš prijatno. – Mora da je već primetila da nema nijednog druga niti drugaricu. Hermiona se nije pojavila na sledećem času, i nisu je videli čitavo popodne. Na povratku u Veliku salu čuli su Parvati Petil kako objašnjava svojoj drugarici Lavander da Hermiona plače u toaletu i traži da je ostave na miru. Ron se još više oneraspoloži, ali kad uđoše u Veliku salu ukrasi za Noć veštica potpuno im skrenuše misli s Hermione. Duž zidova i tavanice lepršalo je na stotine pravih pravcatih slepih miševa, dok je još hiljadu obletalo stolove u niskim crnim oblacima, zbog čega su plamenovi sveća u bundevama podrhtavali. Jelo se odjednom samo stvori u zlatnim tanjirima, baš kao na prijemnoj svetkovini. Hari se upravo poslužio krompirićima kad profesor Kvirel ulete trkom u salu, naherenog turbana i užasnutog izraza lica. Svi su piljili u njega dok se približavao Dambldorovom mestu, gde se sruči na sto i dahćući izgovori: – Trol... u podrumskim tamnicama... mislio sam da biste hteli da znate. A zatim se onesvesti i sruči na pod. Začu se gromoglasan žagor. Profesor Dambldor morao je nekoliko puta da baci ljubičaste munje s vrha svog štapića da bi zavladala tišina. – Asistenti – zagrme on. – Smesta vodite svako svoju kuću natrag u spavaonice! Persi je bio u svom elementu. – Za mnom! Držite se zajedno, prvaci! Nema potrebe da se plašite trola ako slušate moja naređenja! Stanite iza mene, smesta. Sklonite se s puta, prolaze prvaci! Izvinite, ja sam asistent! – Kako je trol mogao da uđe? – upita Hari, dok su se peli stepenicama. – Ne pitaj mene, oni bi trebalo da su strašno glupi – reče Ron. – Možda ga je Pivs pustio da uđe, ne bi li se našalio sa svima za Noć veštica. Prođoše kraj raznih grupa koje su žurile u raznim pravcima. Dok su se probijali kroz gomilu zbrkanih haflpafovaca, Hari iznenada zgrabi Rona za ruku. – Upravo sam se setio – Hermiona. – Šta s njom? – Ona nema pojma o trolu. Ron se ugrize za usnu. – Pa, dobro onda – prošapta. – Samo da nas Persi ne vidi. Sagnuvši glave, oni se pridružiše haflpafovcima koji su išli u suprotnom pravcu, spustiše se naniže pustom stranom hodnika i požuriše ka ženskom toaletu. Taman su zamakli iza ćoška kad začuše brze korake iza sebe. – Persi! – prosikta Ron, povukavši Harija iza velikog kamenog grifona. Izviriše i videše da to nije Persi, već Snejp. Prošao je hodnikom i iščezao s vidika. – Šta on to radi? – prošaputa Hari. – Zašto nije dole u podrumu s ostalim nastavnicima? – Pojma nemam. Što je moguće tiše, prišunjaše se sledećim hodnikom prateći Snejpove sve tiše korake. – Zaputio se ka trećem spratu – reče Hari, ali mu Ron zadrža ruku. – Osećaš li neki miris? Hari njušnu vazduh i neprijatan smrad zagolica mu nozdrve, mešavina mirisa starih čarapa i javnog toaleta koji niko ne čisti. A zatim čuše i zvuk – duboko brundanje i trapav hod gigantskih stopala. Ron pokaza rukom: na kraju prolaza na levoj strani, nešto ogromno kretalo se ka njima. Skočiše u senku iz koje su ga posmatrali dok se pomaljalo ispod snopa mesečine. Prizor je bio stravičan. Stvorenje je bilo visoko četiri metra, koža mu je bila gruba i siva poput granita, njegovo veliko zdepasto telo bilo je nalik kamenoj gromadi s malom okruglastom glavom nasađenom na vrh, poput kokosovog oraha. Imalo je kratke noge debljine stabala, s ravnim, rožnatim stopalima. Miris koji se od njega širio bio je neverovatan. Nosilo je ogromnu drvenu toljagu, koju je vuklo po podu jer su mu ruke bile predugačke. Trol se zaustavi pored vrata i proviri unutra. Načulji svoje ogromne uši, napregnu svoj oskudni um, a zatim se polako, pogurivši se, uvuče u prostoriju. – Ključ je u bravi – promumla Hari. – Mogli bismo da ga zaključamo unutra. – Dobra ideja – reče Ron nervozno. Prišunjaše se otvorenim vratima, suvih usta, moleći se da trol ne pođe napolje. Jednim snažnim pokretom Hari zgrabi ključ, zalupi vrata i zaključa ih. – To! Zajapureni zbog pobede potrčaše nazad prema prolazu, ali kad stigoše do ćoška začuše nešto od čega im srce stade – piskav, užasnut krik – a on je dolazio iz prostorije koju su upravo zaključali. – O, ne – reče Ron, prebledevši poput Krvavog Barona. – To je ženski toalet! – prodahta Hari. – Hermiona! – rekoše uglas. Iako je to bilo poslednje što su želeli da učine, nisu imali izbora: okrenuše se i pojuriše ka vratima, okretoše ključ, načisto uspaničeni – Hari otvori vrata – i uleteše unutra. Hermiona Grejndžer skupila se uza zid naspram ulaza, i činilo se kao da će se svakog časa onesvestiti. Trol joj se približavao, odvaljujući pri tom lavaboe sa zida. – Zbuni ga nekako! – Hari očajnički naredi Ronu, zgrabi jednu slavinu s poda i tresnu je o zid, što je jače mogao. Trol se zaustavi na nekoliko stopa od Hermione. Osvrnu se, teturajući se i glupo trepćući, ne bi li video odakle dopire buka. Njegove sitne zle oči ugledaše Harija. Malo je oklevao, a zatim se ustremi ka njemu, podigavši svoju toljagu iznad glave. – Ej, pileći mozgu! – vrisnu Ron s druge strane sobe, i baci na njega metalnu cev od slomljenog lavaboa. Činilo se da trol nije ni primetio cev koja ga je pogodila u leđa, ali čuo je taj povik i ponovo zastao, okrećući svoju ružnu njušku ka Ronu, što je Hariju dalo dovoljno vremena da obiđe oko njega. – Hajde, trči, trči! – dreknu Hari na Hermionu pokušavajući da je izgura ka vratima, ali ona je i dalje ležala uza zid usta razjapljenih od straha. Ta vika i jeka počele su izgleda da izluđuju trola. On ponovo riknu i krenu ka Ronu, koji mu je bio najbliži i nije imao gde da pobegne. U tom trenutku Hari pokuša nešto što je bilo koliko hrabro toliko i glupo: zalete se i skoči, ščepavši trola otpozadi rukama oko vrata. Trol nije mogao da oseti Harija koji je tu visio, ali čak i trol može da oseti da ste mu zabili dugačak štap u nos, a Hariju je njegov čarobni štapić još uvek bio u ruci kad je skočio – i upao je pravo u jednu od trolovih nozdrva. Urlajući od bola trol se okrenu i stade da mlatara svojom toljagom, dok se Hari borio za goli život. Svakog časa trol će ga otresti ili ga snažno lupiti tom toljagom. Hermiona se prestravljena sruči na pod; Ron izvadi svoj vlastiti štapić i, ne znajući šta da uradi, začu sebe kako izgovara prvu čin koja mu je pala na pamet: – Vingardium leviosa! Toljaga se iznenada otrgnu iz trolove ruke, uzdignu se visoko, visoko u vazduh, polako se prevrnu – i pade, uz užasan tresak, na glavu svog vlasnika. Trol se zaljulja u mestu, a onda pade na lice, s tutnjavom od koje se čitava soba zatrese. Hari se pridiže na noge. Tresao se i borio za vazduh. Ron je i dalje stajao s podignutim štapićem, gledajući šta je uradio. Hermiona prva prekinu tajac. – Da li je... mrtav? – Ne verujem – reče Hari. – Mislim da je samo ošamućen. Sagnu se i izvuče svoj štapić iz trolovog nosa. Bio je pokriven gustom sivom sluzi, nalik lepku. – Uh... trolovski slinci. Obrisa ga o trolove pantalone. Vrata se naglo otvoriše i sve troje pogledaše u pravcu odakle su dopirali glasni koraci. Nisu bili svesni kakvu su buku napravili, ali mora da je neko dole čuo lomljavu i trolovu riku. Trenutak kasnije profesorka Mek Gonagal ulete u prostoriju, u pratnji Snejpa, s profesorom Kvirelom na samom začelju. Kvirel baci pogled na trola, ispusti užasnut uzdah i brzo sede na klozetsku šolju, držeći se za srce. Snejp se nagnu iznad trola. Profesorka Mek Gonagal gledala je u Rona i Harija. Hari je nikada nije video tako ljutu. Usne su joj bile bele, i on izgubi svaku nadu da će osvojiti pedeset poena za Grifindor. – Šta li ste vas dvojica mislili, zaboga? – reče profesorka glasom punim ledenog besa. Hari pogleda u Rona, koji je i dalje stajao ukočen, s pridignutim štapićem. – Imali ste sreće što vas nije ubio. Zašto niste u svojoj spavaonici? Snejp baci brz i prodoran pogled na Harija. Hari je gledao u pod. Priželjkivao je da Ron već jednom spusti svoj štapić. Zatim se iz senke začu tanan glasić. – Molim vas, profesorka Mek Gonagal... oni su mene tražili. – Gospođice Grejndžer! Hermiona je napokon nekako uspela da stane na noge. – Pošla sam da potražim trola jer... jer sam mislila da mogu sama da izađem na kraj s njim... znate, pošto sam čitala sve o njima. Ron ispusti svoj štapić. Hermiona Grejndžer da bezočno laže jednog od profesora?! – Da me nisu našli, već bih bila mrtva. Hari mu je zabio svoj štapić u nos, a Ron ga je nokautirao njegovom vlastitom toljagom. Nisu imali vremena nikoga da pozovu. Kada su stigli ovamo već se spremao da me smoždi. – Pa... u tom slučaju... – reče profesorka Mek Gonagal, gledajući u sve troje – gospođice Grejndžer, vi budalasta devojko, kako ste smeli i pomisliti da možete sami da obuzdate brdskog trola? Hermiona pognu glavu. Hari ostade bez reči. Hermiona je bila poslednja osoba od koje bi iko očekivao da uradi nešto protiv pravila, a sada se pretvarala da je upravo to učinila, da bi ih izvukla iz nevolje. To je bilo kao kad bi Snejp počeo da deli bombone. – Gospođice Grejndžer, zbog ovoga ćemo oduzeti pet poena Grifindoru – reče profesorka Mek Gonagal. – Vrlo ste me razočarali. Ako niste povređeni, bolje pođite smesta u grifindorsku kulu. Učenici upravo završavaju gozbu u svojim kućama. Hermiona izađe. Profesorka Mek Gonagal se okrete Hariju i Ronu. – Pa, još uvek mislim da ste imali sreće, ali retko koji prvak bi mogao da se nosi s odraslim planinskim trolom. Obojica osvajate po pet poena za Grifindor. Obavestiću o tome profesora Dambldora. Možete da idete. Oni izleteše iz prostorije i ne progovoriše ni reč dok se nisu popeli dva sprata više. Nezavisno od svega drugog, bilo je olakšanje skloniti se od trolovog smrada. – Trebalo je da dobijemo više od deset poena – progunđa Ron. – Misliš pet, pošto je oduzela pet od Hermione. – Lepo od nje što nas je tako izvukla iz nevolje – priznade Ron. – Mada, ipak smo je spasili. – Možda joj ne bi ni trebala pomoć da nismo zaključali tu spodobu s njom – podseti ga Hari. Došli su do portreta Debele Dame. – Praseća njuška – rekoše i uđoše. Dnevni boravak bio je prepun i bučan. Svi su jeli hranu koja im je doneta. Hermiona je, međutim, stajala sama pored vrata, čekajući njih. Nastade vrlo neprijatna pauza.