Kako izaći na kraj sa TEŠKIM ljudima?

Dragi moji, ja sam Slavica i ovo je moj YouTube kanal.

Ovde svakog četvrtka možete da dobijete

korisne savete kako da kreirate

posao i život koje ćete da obožavate.

U današnjem videu radi se o tome

kako da izađete na kraj sa teškim ljudima

sa ljudima sa kojima deluje ponekad

da je nemoguće prijatno komunicirati

i uspostaviti dobar odnos.

Ponekad to mogu da budu vaša deca,

nekad su to roditelji,

nekada su to supružnici

kolege, šefovi,

može da bude bilo ko.

A naročito je važno da znate šta da uradite

kada se radi o ljudima koje ne možete tek tako da zamenite.

znači, neke ljude iz vaše porodice koji su vama važni,

ali teški... jako teški.

I ne možete s njima.

Ima ljudi koji vam na primer, ne gledaju u oči.

Ljudi koji non stop pričaju...

i ne možete da ih prekinete. Monotoni su

u izlaganju.

Imate ljude koji vam upadaju u reč.

Znači, sve te neke stvari

želim da vas naučim

da razumete šta se tu dešava

i šta vi možete da uradite da olakšate sebi

i šta možete da uradite da olakšate i njima

odnos sa vama.

Tako da vam svima postane lakše

i da zaista možete da

na neki način uživate

u vašoj komunikaciji ili barem,

ili barem da vam bude nekoliko procenata lakše.

Šta se u stvari

krije tu i šta valja znati?

Ja sam inače NLP ekspert

i bavim se neuro-lingvističkim programiranjem

koje nama, u stvari, razjašnjava šta se dešava

i našem umu i kako komunikacija uopšte funkcioniše.

Kako funkcioniše sa nama samima,

i kako funkcioniše naša komunikacija s drugim ljudima

i kako možemo to efikasnije da kreiramo,

kada razumemo neke stvari kojih nismo svesni.

U ovom slučaju, ja želim da vas uputim na nešto

što se u NLP-u zove mozgovni jezici.

A NLP nam kaže ovako:

mi govorimo možda istim jezikom

na primer srpskim, hrvatskim

makedonskim, engleskim,

nemačkim... nije važno.

Vi znate da ja govorim razne jezike.

Ali ono što ne znamo je

da u okviru tih jezika,

mi možemo da govorimo različitim jezicima.

A kako to u stvari nastaje?

Nastaje iz načina koji je naš preferentni način razmišljanja.

A to opet znači

da neki ljudi

kada razmišljaju o nečemu

najviše razmišljaju u slikama.

Pa na primer, ako vam ja sada kažem

Setite se nekog divnog putovanja na kom ste nekada bili.

I nekima od vas odmah će slike da se jave.

Šta god da su tada videli biće tu,

ljudi koji su bili s njima,

šta su imali na sebi...

Sve će to tako da se pojavi,

jako brzo.

Kod nekih će prvo da se pojavi taj osećaj

divnog putovanja

ili će kod nekih da bude šta su tada čuli,

šta su pričali sa drugim ljudima,

kako je to funkcionisalo.

I mi imamo ta tri elementa:

znači, da vidimo,

da čujemo

i da osećamo.

I to su naša čula

i to je nešto što svaki čovek ima.

Znači, svaki čovek koristi slike da bi se setio nečega,

može da se seti zvukova

i može da se seti kako mu je bilo: da li mu je bilo

prijatno - neprijatno, hlatno - toplo, ovako ili onako...

Ali nije svaki čovek isti

po tome šta mu je primarno

Ali, ono po čemu smo svi isti je da

mislimo da je način na koji mi razmišljamo

je i drugima, u stvari, način na koji oni razmišljaju.

Zato ne shvatamo: šta je s ljudima?

Zašto nas ne razumeju? Ponekad se pitamo

jel govorimo kineski?

Šta je? U čemu je problem?

Ponekad je to zaista slučaj sa našim najmilijima.

Nekad se dešava da roditelj govori s detetom

i pita se: da li ja govorim kineski? Zašto me ovo dete ne razume?

Ili sa svojim supružnikom pričamo i pitamo se

Bože, šta je s njim?

Normalno me razume, ali...

ali vrlo često se dešava da imam utisak da govorim kineski...

I to je zaista

razlog ovo što sam vam napomenula

i sad ću da vam objasnim kako.

Ljudi koji

uglavnom razmišljaju u slikama

čija je primarno u neurologiji

slika kao način na kojinjihov um funkcioniše,

su ljudi koji jako brzo

govore, jako brzo misle,

i to su ljudi koji će uvek upadati u reč drugim ljudima.

I to nije zato što su oni nevaspitani,

ili nestrpljivi...

Nego prosto, njihov mozak tako funkcioniše.

Slike su jako brze.

I njima to stalno ide. Njihov jezik sam ne može da stigne

slike koje se u njihovoj glavi dešavaju

pa će oni i sami prekinuti rečenicu

i nastaviti nešto drugo

i ako vidite dvoje koji su (mi ih zovemo vizuelci),

ako vidite dvoje da pričaju, vi ćete čuti kako oni pričaju uglas,

kako upadaju jedni drugima u reč

ali slatko se ispričaju! Niko se tu ne ljuti

Niko nema problem s tim!

Bukvalno, sve funkcioniše super!

I onda imamo ljude koji su

auditivci - kažemo to za one koji koriste

najviše to što čuju

Oni vole da njihove rečenice budu tako

harmonične, jako mrze kad im ovi upadnu u reč,

vole da to lepo traje od početka do kraja

sve šta su oni zamislili da kažu

da to sve od početka do kraja, da to niko ne prekida.

Jako im smeta kad ih neko prekida.

A sad, opet, postoje i oni kojima su

ti emocije, dodiri,

osećaji i tako...

u stvari ključni

i oni su nekako drugačiji skroz

od ova dva druga tipa

mi ih zovemo kinestetički tip

u NLP-u i oni u stvari su

oni ljudi koji vas ne gledaju u oči

zato što oni, da bi razmišljali efektivno

oni moraju da skrenu pogled. Oni gledaju tako malo dole...

razmišljaju dok vi pričate i

i onima koji su vizuelni su jako naporni, jer su spori

za njihov ukus.

I nervira ih što ih ne gledaju u oči

zato što onima koji su vizuelni je jako važno da ih ljudi gledaju u oči.

Ekstremno im ide na živce kad ih neko ne gleda u oči

mrze to, zato što nemaju kontakt

Zato što, na primer, oni koji su vizuelni

oni uopšte ne shvataju da je moguće

nekoga slušati, a da ga ne gledaš

Zato što njima to nije moguće.

Interesantno je da u stvari

se to odražava na način na koji mi govorimo.

Znači, način na koji mi razmišljamo

se odražava direktno

na ono što govorimo.

Vizuelci razmišljaju u slikama

i oni će svojim govorom

opisivati ono što vide

Reći će da je sjajno, baviće se

bojama, njima je jako važno

kako su uklopljene boje, da je sve na svome mestu...

jednostavno su vizuelci.

Njima bode oči kad nešto nije

harmonično posloženo po bojama

kad nije na svome mestu i tako dalje.

To njima bode oči. Dok, na primer, ovim ostalima - ne.

To njima uopšte ne smeta.

Naročito ne kinestetičarima.

Kinestetičarima je potpuno svejedno

koje je šta boje

njima je važno da se onako na dodir

to nekako slaže.

Da bude meko sa mekim, da

da bude toplo... to je njima važnije.

i vi ćete videti potpuno šareno obučenu osobu

kod koje nema veze boja s bojom,

i možete da pretpostavite da će najverovatnije

biti kinestetičar.

Ali dobro, kod oblačenja nije to toliko važno,

koliko nam je u stvari važno kod komunikacije.

Ako su na primer roditelji vizuelnog tipa

a deca kinestetičari,

tu uvek postoje problemi.

Zato što će roditelji

biti potpuno nesrećni

kada govore nešto detetu, kada pokušavaju nešto da mu objasne

a dete ih ne gleda u oči.

Takođe će biti nesrećni kada nateraju dete da ih gleda u oči i

i shvate da ih u stvari gleda u oči, ali

ih ne čuje.

Jer je to slučaj sa kinestetičarima.

I zato je moj savet ako imate nekoga ko je kinestetičar

ako ste otkrili kroz ovo da stvarno imate nekoga ko

kome treba vremena da odgovori

treba mu vremena da razmisli,

da mu dozvolite da vas ne gleda u oči.

Da jednostavno gleda gde voli da gleda,

gleda dole

i da vi u stvari

budete opušteni sa tim

i da mu dozvolite da uzme vremena koliko mu je potrebno.

Mi kažemo uvek

najbolja rečenica u odnosu sa kinestetičarima je

uzmi vremena koliko ti je potrebno.

Kinestetičari vole dodir. Oni vole možda

sa vama da uspostave kontakt

da vas dodirnu, ako ste im bliski, naravno.

Ne dodiruju sve ljude, ali

ako su vaša deca, oni vole da vas dodirnu,

da vas pipnu i pipaće i sami sebe

vole sebe da dodiruju tako

tako stiču nekako osećaj o sebi.

Dok na primer, to vizuelce može da nervira dosta.

Kinestetička deca vole da priđu blizu svojim roditeljima, dok

oni koji su vizuelni vole da im to tu bude tako slobodno.

Ne voli da im bilo ko prilazi blizu.

Da im tu gde oni razmišljaju, gde su njihove slike

da im bude slobodno

da bude sve harmonično, da bude sve na svom mestu

i da ljudi brzo misle.

Kad oni nekog nešto pitaju, vizuelci vole da

odmah dobiju odgovor.

Ako ne dobiju odgovor odmah,

oni odmah pomisle da s osobom preko puta nešto nije u redu.

Oni ne mogu da razumeju da

se radi o kinestetičkoj osobi.

Zato što ne znaju ništa o tome.

Da se radi možda o jednoj izuzetno inteligentnoj,

ali kinestetičkoj osobi,

čija neurologija drugačije funkcioniše.

I treba malo vremena

da kroz neurologiju

emociju i sve ono što je potrebno jednom kinestetičaru da razmišlja,

nekako dođe na površinu

i oni mogu da to verbalizuju.

Znači, njima treba jednostavno duže vremena.

To ne znači da su glupi,

naprotiv,

jako često su izuzetni,

jer oni dosta dobro isprocesiraju stvari

i kad kažu, rekli su.

Ali to su opet oni ljudi koje možete pitati

"Jesi li gladan?" i oni će vam reći: "Ne znam".

I onda, ako vi niste kinestetičar, vi nećete razumeti to

vi ćete reći: "Bože, kako ne zna da li je gladan?!"

I stalno onda nastaju tu nekako

ta trenja u komunikaciji

između ljudi koji govore te različite jezike

zato što drugačije govore.

Nekom će biti lepo da kaže...

Evo, ja sam sad rekla "Lepo". Ja sam vizuelac.

I ja brzo govorim, nekad prekinem rečenicu

i ljudi koji su vizuelci, njima je verovatno

način na koji ja govorim prijatan.

Ali može da bude ljudima koji su auditivni, na primer,

neprijatan, zato što ja prekinem ponekad i

dinamično govorim

dok je na primer auditivnom tipu

važno da to bude harmonično

da bude ujednačeno.

da ima početak, sredinu i kraj,

što kod mene nekad nema i

ja verujem da je njima malo teže da me slušaju.

Ali, njih nema toliko puno, tako da

ja se nadam da ipak,

svi vi uživate u onome što slušate.

I ja se zaista trudim da budem za sve

za sva tri tipa

da mogu da uče od mene.

To mi je jako važno: da mogu da nauče i da mogu i oni

pametniji na neki način i da im ovo bude korisno.

Znači da zaključimo: imamo ljude

čiji je primarni način razmišljanja

vizuelni, znači razmišljaju u slikama,

i govorom opisuju te slike.

I ljudi koji su vizuelni takođe lako

takođe lako pretvaraju u slike u svojoj glavi.

Ostalima nije tako lako.

Imamo ljude koji su auditivni

Znači, vole onako malo duže da

uzmu vremena za priču

i da im se dozvoli to

i reći će vam: "Nemoj da me prekidaš dok govorim",

zato što to oni jako mrze.

Kao što će vam vizuelac reći: "Gledaj me u oči dok ti pričam!"

ovaj će vam reći: "Nemoj da me prekidaš dok govorim",

a kinestetičaru će trebati vremena.

On će jednostavno pogledati dole,

trebaće mu prostor da

vas ne gleda i kad ga nešto pitate da

mu date dovoljno vremena

da može da razmisli

i da vam da dobar odgovor.

Zato je najbolja strategija sa kinestetičarom da mu kažete

uzmi vremena koliko ti je potrebno,

razmisli o tome,

i dođi. I oni će doći jako brzo, možda

kad izgovorite to,

ćete čuti da oni odahnu, kao: "Uh, dobro je..."

i onda kad odahnu,

vi ćete moći jako brzo da očekujete odgovor

zato što je to lako za njih.

Naročito ako su deca, obratite pažnju na njih,

jer oni mogu da imaju problema u školi,

zato što, ako su u školi,

vizuelni profesori, a jako

velika većina ljudi danas su

vizuelci.

Oni će očekivati od njih jako brzo odgovor,

a kinestetička deca neće moći brzo da daju taj odgovor.

To ne znači da neće moći da ga daju,

samo neće moći brzo.

On i možda pet sekundi

ili trideset sekundi nakon što je profesor zaključio da oni ne znaju,

znaju odgovor,

ali samo ne mogu tako brzo da ga daju.

Zato je potrebno da se nešto snalaze.

Nauče oni da se kroz život snalaze

i tu ima jako puno

o ovome još da se priča i da se nauči

i na našem NLP Starteru

možete da naučite

još puno o komunikaciji

između ova tri različita tipa

da naučite kako govori jedan, kako govori drugi

kako govori treći, kako vi da upotrebite

nešto od toga, kako biste unapredili svoju komunikaciju.

Naš Online NLP Starter vam stoji na raspolaganju

odakle god da ste,

pogledajte dole link

i pridružite nam se da naučite ovo

i da zaista olakšate sebi život i svima onima koji

ga sa vama dele

a volite ih iako vam je sa njima ponekad jako teško.

Eto, ja se nadam da se uskoro vidimo,

pišite mi dole šta biste još voleli da vam snimim,

i vidimo se uskoro.