3 načina razmišljanja zbog kojih NE MOŽETE da postignete uspeh

Dragi moji, dobro mi došli! Ja sam Slavica, a ovo je moj YouTube kanal

i u današnjem videu radi se o

tri načina razmišljanja

koji vam ne trebaju

kojih možete da se rešite

koji samo kvare vaš život i uopšte vas ne vode u uspeh i u zadovoljstvo.

Prema tome,

slušajte video do kraja, jer ću da vam dam ideje i šta da radite umesto toga

i kako da se toga rešite.

Svakog četvrtka na mom kanalu

imate korisne savete

kako da kreirate posao i život koji ćete da volite.

Ako želite time da se pozabavite i da više saznate o tome,

pritisnite subscribe i zvonce

i uvek ćete biti obavešteni kad ima nešto novo

a imate i puno starih koje možete da pogledate.

A o čemu se radi danas?

O ove tri stvari:

pod broj 1

je kajanje.

Pod broj 2

je preterana briga.

i zabrinutost.

Pod broj 3

je kukanje.

Ja se bavim neuro-lingvističkim programiranjem

i u principu je to metodologija

koja je nastala iz proučavanja

kako razmišljaju ljudi koji su srećni i uspešni.

I pokazalo se da su ova tri načina razmišljanja

u totalnoj suprotnosti sa tim.

Znači, potpuno suprotni.

I krenuću jedno po jedno:

Kajanje je

način razmišljanja u kome

se vrtimo u prošlosti

sa stvarima koje

nisu prošle kako smo mi

hteli, kako smo zamislili,

nismo zadovoljni kako su prošle,

ali se stalno vrtimo oko toga, ne izlazimo iz toga,

ne učimo lekciju, ne izlazimo, nego se stalno vraćamo

i stalno se vrtimo oko toga.

To nas uvodi u jedno jako loše stanje

i ili smo tužni ili smo besni

zbog toga i to

je nešto što nas uopšte ne vodi uspehu

i zadovoljstvu,

naprotiv! To nas drži u tom začaranom krugu

kajanja, kajanja, kajanja...

I zato postoji mnogo bolji način od toga.

Kasnije ću preći na to.

Da objasnim još brigu.

Briga je, na primer,

kada razmišljate o budućnosti,

ali stalno je

onako zavijate u crno.

Kao, šta sve grozno može da se desi...

I brinete se da li će

kad odem na razgovor za posao da pitaju nešto što neću znati?

Da li će ako krenem na put

da mi se nešto desi?

Da li će... jao, Bože...

Znači, sve ono najgore.

Onda upadate u strah, u anksioznost

i u to da se u stvari bojite

da uopšte idete napred, jer

kad zamislite šta sve može da se desi,

a mnoge stvari se uopšte nikada i ne dese,

vi se uplašite i onda

prosto ne napredujete u životu.

I iz tog straha ponekad možete čak

i da izazovete neke stvari, zato što

ste fokusirani i brinete: "Šta ako ovo... šta ako ovo..."

"Šta ako ovo... Šta ako ovo..."

Šta bi bilo ako se ovo desi? Kako ću ovo da preživim?

Pa šta ću onda? Pa šta ako ne dobijem?

Ako me pitaju neko pitanje koje ne znam...

Šta ako na primer

zbog toga ne dobijem posao...

Šta ako zbog toga

moram da se vratim kod svojih roditelja da živim?

Šta ako, ne znam,

ne mogu da platim ovo ili ono...

i to onda ide u nedogled...

Ja toliko radim sa ljudima

i znam da brinu o svemu i svačemu

i što se nikad neće desiti.

I takođe znam da je dobro da razmišljamo unapred.

i da treba da razmišljamo unapred

ali ne da razmišljamo šta je najgore što može da nam se desi,

nego šta je to najbolje što može da nam se desi!

Da pravimo plan za te dobre stvari!

Jasno je da će biti prepreka,

jasno je da će biti nekih stvari koje

će nam se desiti,

ali ako se fokusiramo da razmišljamo

ka rešenju, kako to da rešimo,

šta još može da se desi i šta može...

mnogo će nam biti korisnije. Zato,

pravljenje planova, pravljenje ciljeva

za budućnost je mnogo korisnije

i kasnije ću vam takođe o tome pričati.

I kukanje! Kukanje je katastrofa

Kukanje nam upropasti život skroz

zato što nas kukanje nekako

ono kad ljudi kukaju non-stop

oni kao da, na primer

deluje kao da za njih nema nade

njima se sve najgore dešava,

kao da se drugim ljudima ne dešava.

Kukanje je u stvari fokusiranost na negativno.

To je to negativno razmišljanje

Uvek se meni dešava sve loše i meni je najgore

Ako vi kažete: "Pa dobro, ima i drugih..."

"Ne, ne, nikom nije kao meni..."

Svi imamo brige! Svima nam se dešava i ovo i ono...

ali poenta je u tome na šta se fokusiramo.

Ako stalno kukate i fokusirate se samo na negativno,

vaš mozak kreira

veze, sinapse,

da još više negativnog vidi.

I onda vi uopšte ne možete posle da izađete iz toga.

Onda non-stop samo vidite sve loše.

A to utiče jako loše.

Utiče jako loše na vaš posao,

utiče jako loše na vaše veze

Ljudi ne mogu da slušaju ljude koji kukaju. Idu im na živce,

znači koji non-stop kukaju i uopšte

nikad ništa nije dovoljno dobro

nikad ništa nije kako treba, znate.

Jer u to može da se preraste kada se non-stop kuka

i naprave se te sinapse koje

onda čine da vaš fokus ide samo na negativno

i više ništa ne vidite i ne vrednujete što je dobro.

Zato treba iz toga izaći

što pre, znači, nema kukanja!

Ono što mogu da vam predložim

iz svega ovoga što se bavim je

da razvijate način razmišljanja

koji je orijentisan ka postizanju

dobrih rezultata u vašem životu.

To znači,

da budete fokusirani da naučite

svoj mozak da razmišlja o ciljevima.

Da imate ciljeve. Da imate jasne, živopisne

jednostavno postavljene ciljeve

koji su onda, u stvari, rešenje

za razne stvari koje

su vam se desile, koje bi mogle da se dese,

i tako dalje. Znači, ciljevi.

i da gradite veru u te ciljeve.

Preporučujem od srca da pogledate

moj tutorijal o ciljevima, ako ne znate kako se postavljaju ciljevi,

a sigurna sam da ne znate,

jer većina ljudi ne zna, a misli da zna.

To je kad ljudi misle da nešto znaju, a nemaju pojma.

Ali rizikujte slobodno, uradite to.

Jer kukanje je, znate, ono što u stvari

sprečava da se bavite svojim životom

i svojim ciljevima. Ja znam, na primer, ljudi kod mene

i ispod videa nekog gde ja dajem neki savet

onda oni kažu kao

"Da, da, sve je to lepo, ali..."

Iza tog "ali" ide uvek

ide neki izgovor, nešto kao

samo njima se dešava, samo oni imaju probleme,

"moji problemi su najveći na svetu"

To je odraz ljudi koji kukaju.

Umesto da traže rešenje, oni traže izgovore.

Zato vam kažem, lek za sve ove stvari je

da fokusirate misli ka rešenju.

Jer ja nekad ne znam ni šta da odgovorim.

Ne odgovaram uopšte, zato što

to nema nikakvog smisla

"Ali meni..."

Nekad bih odgovorila rado:

Pa znaš šta, pokušajte, ljudi, pre nego što

znate da to kod vas ne funkcioniše,

ma pokušajte! Uradite ovaj savet,

poslušajte me!

Probajte, pre nego što krenete!

Jer znam tačno da je neko samo čuo ovo

nije ništa probao od toga,

ali je znao unapred da to kod njega

ne može, jer je njegova situacija posebno teška.

Ok, neki ljudi jesu u posebno teškim situacijama,

ali stvarno nekad ne odgovaram na te

"Da, da, sve je to lepo... ali..."

"kod mene je situacija sasvim drugačija"

Ne! To je samo zato što se fokusirate na izgovore!

I ok, ako vi hoćete da imate izgovor za svaku situaciju,

za sve na svetu što

nije dobro u vašem životu da imate izgovor i da se

time bavite, to je ok, meni je

to u redu!

Ja ovo ne snimam za te. Ja ovo snimam za one koji hoće da probaju.

Koji kažu: Aha, ok,

interesantno, baš ću da probam.

Možda i radi, ako ne radi, ok,

isto je ok, probala sam, ne radi, u redu je.

Ali probajte!

Jer poenta je da napravite sebi ciljeve

da razvijete veru da je za vas moguće to

i onda za budućnost pravite plan

umesto da se brinete šta sve ne može da se desi,

onda napravite lepo sebi plan.

I onda tražite rešenje

tražite kako vi možete

šta je to što možete da uradite da to rešite.

I sad sam kod ključne stvari:

ključna stvar je da sebi postavljate prava pitanja

A to znači, da umesto da sebe pitate:

"Jao, zašto ja? Zašto? Jadan ja!"

"Zašto se meni sve ovo dešava?"

"A šta ako ovo, a šta ako ono..."

Stalno imam taj ŠBB KBB,

"šta bi bilo, kad bi bilo..."

"A šta, ako na primer ja..."

"odem na razgovor, pa onda..."

"dobijem pitanje koje ne znam?" ili,

"Šta ako ja sa mojim mužem"

"hoću to da uradim, a on neće?"

Pa uradi! Probaj!

Znači, nemoj: "Šta ako... šta ako...?"

Šta je u stvari važno:

da umesto da sebi postavljate pitanja

ŠBB KBB i

"Zašto sve meni? Zašto se ovo dešava?"

sebi postavite jedno pitanje koje vam je korisno.

Kako bi bilo kada bih ja ovo iskoristila?

Kako ja mogu

i pored svega što jeste

možda problem u mom životu,

kako ja mogu da uradim ono što

će da učini moj život dobrim?

Možda ne danas, ali možda

već sutra ili možda za mesec dana

ili za dva meseca ili za pet meseci.

Kako ja mogu da poslušam te savete

i šta mogu ja da uradim

da bi stvarno meni bilo dobro u životu?

Znači, kako ja mogu da uzmem svoj život u svoje ruke?

Kako ja mogu i pored svih ograničenja,

da postignem ono što hoću?

Kako ja mogu i pored svega?

To je pitanje koje sebi možete da postavite

kad god osetite sebe da se

kajete, da kukate, da

se brinete... Kako ja mogu da utičem na ovo

bez obzira na sve? Znači, šta ja želim tačno,

šta je moj cilj?

Koji je moj plan za ostvarenje tog cilja

i kad krenu izgovori: Ne, ne, kako ja mogu i pored toga...

da sve ovo postignem?

To vam je moj savet, a ako vam je koristan,

isprobajte, a ako

čujete druge da isto idu

probajte i njih: "Kako ti možeš..."

i tako dalje.

Postavite im pravo pitanje.

I pitajte ih: šta je tvoj cilj?

Kako možeš i pored svega toga što

pričaš, kako možeš to da ostvariš?

A ako nemaju cilj, ako ne znaju da odgovore,

podelite sa njima moj tutorijal za ciljeve

sami ga pogledajte i uradite ono što vi možete.

Ja vam želim divan život i

ako vam je ovo korisno,

podelite sa nekim i pritisnite

subscribe i zvonce

i onda svakog četvrtka možete ovde da uživate

u korisnim i praktičnim savetima

kako da kreirate život i posao

koje ćete da obožavate.

Vidimo se!