Места која треба посетити у Србији

Семетешко језеро на планини Копаоник

Семетешко језеро није велико. Његов пречник је само 60 метара. Може се обићи пешке за десетак минута.

Ово језеро има острва која плове по њему и из тог разлога је права атракција за туристе. Највеће острво је дугачко 15 метара. Језеро има још неколико мањих острва.

Још једна занимљивост везана за ова острва. Када дува ветар, острва се померају.

Ресавска пећина

Ресавска пећина је најлепша и највећа пећина у Србији. Налази се у источном делу земље, на око 20 километара удаљености од Деспотовца. То је око пола сата вожње колима од центра града. Туристи могу до пећине ићи и таксијем из Деспотовца. Од Београда до Деспотовца се може доћи аутом или аутобусом.

Пећина је дугачка 4 500 метара а за посетиоце је уређено око 800 метара.

Пећински накит је стар око 45 милиона година а пећина 80 милона година.

Манастир Студеница

Овај манастир је један од најлепших српских манастира због префињене архитектуре и због прелепог амбијента у ком се налази.

Из Београда, туристи могу доћи до манастира аутобусом, али треба да преседају у месту Ушће. Они који воле да путују возом и уживају у лепим пределима, могу да купе возну карту од Београда до Краљева, па од Краљева до манастира аутобусом.

Студеницу је изградио Стефан Немања у XII веку.

Манастир Студеница је на УНЕСКО- листи светске баштине од 1986. године.

Некада се у комплексу манастира налазило четрнаест цркава. Данас постоје само три. То је због тога што је овај манастир био уништаван много пута у многобројним ратовима који су се дешавали на тлу Србије.

Увац - специјални резерват природе

Река Увац је дугачка око 100 километара.

Кањон Увца је еко оаза и природни резерват. Резерват Увац је заштићен 1971. због невероватне лепоте, природног богатства и јер је ту станиште белоглавог супа.

То је једино место у Србији где живи белоглави суп – лешинар. Велики број туриста долази у посету Увцу. Туристи иду на излете бродом да би посматрали ове ретке птице.

Пре него што је стављен под заштиту државе, белоглави суп је био пред истребљењем. Тада је у Србији било само неколико ових птица. Године 1993. број се попео се на седам парова. Данас, у Србији има 106 парова белоглавог супа.