Serbian Lesson 1.1 - Partition of words to syllables - Serbian language courses

Slog je jedna celina koju možemo da izgovorimo u jednom dahu bez ikakve smetnje

ljuljaška

svetlost

livada

lopta

Jednosložne reči, naravno ne delimo na slogove:

Grozd, plašt - ne delimo

već ih pišemo izjedna

grozd

plašt

Kada delimo reči na slogove, nikada u novi red ne prenosimo jedno slovo.

Smatra se da ukoliko ima mesta za crticu, ima mesta i za to slovo.

Dakle, nikada nećemo pisati: misa-o, pisa-o, već: mi-sao ili celu reč ̶ misao. S druge strane, jedno slovo može ostati u prvom redu, dok ostatak reči prenosimo u novi red:

Austrija, A-u-stri-ja, možemo podeliti kao: A-ustrija, avion, a-vi-on, a-vion.

Prilikom podele reči na slogove, treba se pridržavati sledećih pravila:

1) Granica sloga je uvek tamo gde je samoglasnik, jer samoglasnike možemo da pevamo i lako ih izgovaramo: mama: ma-ma,

lasta: la-sta,

zvezda: zve-zda

2) Kada se dva sonanta nađu jedan do drugoga, granica sloga je između njih: tramvaj: tram-vaj

lomljiv: lom-ljiv

ajvar:aj-var

3) Kada se sonant nađe između konsonanata ili u grupi konsonanata, granica slogova je između njih: garderoba

bombona

Belgija

4) Glasove lj, nj, i dž, dakle, glasove koji su sastavljeni od dva slova, ne treba deliti prilikom podele reči na slogove, jer se oni tretiraju kao jedno slovo: Valjevo, ne Val-je-vo, već Va-lje-vo.

5) Ako se glasovi d, t, g, k, p, b dakle praskavi suglasnici, suglasnici pri čijem izgovoru se naglo otklanja prepreka i čuje se prasak, nađu jedan do drugoga, granica slogova je između njih: sredstvo: sred-stvo

leptir: lep-tir

pripovetka: pri-po-vet-ka

6) Kao što sonanti mogu biti nosioci slogova, tako i r, kada se nađe između dva suglasnika, može biti nosilac sloga: trčati: tr-ča- ti

za-vr-ši-ti

trpeti: tr-pe-ti

Da ponovimo još jednom:

1) Kada delimo reči na slogove, nikada jedno slovo ne prenosimo u novi red. Ali, prvo slovo može ostati u prvom redu, dok se ostatak reči prenosi u novi red, 2) Samoglasnici su uvek nosioci sloga, 3) Kada se dva sonanta nađu jedan do drugoga, granica sloga je između njih, 4) Kada se glas r ili sonant nađe između dva suglasnika, onda je sonant nosilac sloga, odnosno granica sloga je iza sonanta 5) Kada se praskavi suglasnici b, p, d, t, g, k, nađu jedan do drugoga, granica slogova je između njih.