Lesson 3.1 Serbian language - Informal introduction

Evo sada jedne zanimljive lekcije nakon ovih prethodnih lekcija koje su se ticale gramatike

Kako da se predstavite na srpskom jeziku?

Zdravo! Ja sam Aleksandra. Ja sam profesorka srpskog jezika. Imam trideset pet godina. Sada se vi predstavite.

ZAMENICE

Počnimo najpre od ličnih zamenica.

Zamenica za prvo lice jednine je ja.

(Ja sam Aleksandra.)

Zamenica za drugo lice jednine ti.

Zamenica za treće lice jednine ̶ on (za muški rod), ona (za ženski rod), ono (za srednji rod). Zamenica prvog lica množine ̶ mi. Zamenica drugog lica množine ̶ vi. Zamenica za treće lice množine ̶ oni, one, ona; oni za muški rod, one za ženski rod množine, ona za srednji rod. Ja

TI

On

Ona , ono

Mi

Vi

Oni , One , Ona

Primetili ste da samo zamenica za treće lice razlikuje rodove.

Prilikom neformalnog upoznavanja, pozdravljamo se sa zdravo ili ćao.

Zdravo

Ćao

Zdravo znači da nekome želimo zdravlje.

Osobi koju dugo poznajemo ili osobi naših godina, obraćamo se u drugom licu jednine ̶ ti. Kada hoćemo nekoga da pitamo kako se zove, kažemo:

Kako se zoveš? Kako se ti zoveš?

Obratite pažnju na ovo –š na kraju glagola

U prvoj lekciji, rekli smo da obratite pažnju na –m na kraju glagola (sedim, šetam)

To –m bilo je oznaka za prvo lice jednine.

Ovo –š oznaka je za drugo lice jednine i zato u srpskom jeziku nije neophodno ponavljati zamenice.

Čak nije ni odlika dobrog stila.

Na pitanje Kako se ti zoveš? Odgovorićemo sa Ja se zovem Aleksandra ili Zovem se Aleksandra.

Ja se zovem Zovem se Nikada nećemo reći Se zovem.

Ova rečca se koja označava povratni glagol, uvek stoji iza glagola, nikada na početku rečenice.

Može samo da stoji iza akcentovane reči.

Dakle, Ja se zovem Aleksandra. Zovem se Aleksandra Ili kraće Ja sam Aleksandra . Prilikom upoznavanja, pristojno je da prvo vi kažete svoje ime, odnosno da se prvo vi predstavite, a zatim da pitate osobu sa kojom se upoznajete kako se zove.

Zdravo! Ja sam Aleksandra. Kako se (ti) zoveš?

Posle ovog pitanja, kada se sa nekim upoznajete, reći ćete: „ Drago mi je.“

To znači da vam je drago ili da vam je prijatno u društvu sagovornika ili da želite da nastavite razgovor.

Koliko imaš godina?

Koliko ti imaš godina?

Koliko ti imaš godina?

Imam trideset pet godina.

Ako se vaše godine završavaju na jedan, upotrebićete oblik godinu

Jednu godinu, dvadeset jednu godinu, trideset jednu godinu

Imam dvadeset jednu godinu.

Ako se broj vaših godina završava na dva, tri ili četiri, reći ćete godine.

dve godine, dvadeset dve godine, trideset dve godine

tri godine, dvadeset tri godine, trideset tri godine

četiri godine, dvadeset četiri godine, trideset četiri godine

Imam trideset četiri godine.

U svim ostalim slučajevima govorite: godina.

Imam osamnaest godina.

Imam dvadeset godina.

Imam trideset pet godina.

Na pitanje: Gde radiš? Gde ti radiš? Ili Čime se baviš? Čime se ti Baviš?

možemo odgovoriti na sledeće načine:

Ja sam profesor srpskog jezika i književnosti Ili Ja sam student ili kraće: „Studiram ( Ja studiram)“.

Ja učim srpski jezik ili jednostavnije: „Učim srpski jezik.“

Ako želimo nekoga da pitamo za zdravlje ili želimo da znamo kako se oseća u našem društvu, da li mu je dobro ili loše, reći ćemo:

Kako si?

Kako si (ti)?

Na pitanje kako si, najpre se zahvalimo na pitanju, a onda odgovaramo.

Kada želimo da se zahvalimo, kažemo hvala.

HVALA

Hvala na pitanju, dobro sam. Kako si ti?

Ili kraće: Dobro sam. Hvala.

Ako se ne osećate dobro, reći ćete: „Hvala na pitanju, ne baš najbolje.“

Ili Nije loše. Malo sam umorna i boli me glava.

Ako vam neko nešto nudi i vi prihvatate, reći ćete: „ Hvala“.

Ako ne želite da prihvatite, reći ćete: „ Ne hvala (ili zahvaljujem)“. Zahvaljujem znači da nešto odbijate

Kada želite da znate da li vaš sagovornik ima brata ili sestru, pitaćete: „ Imaš li brata (Imaš li sestru)?“ Ili Da li imaš brata? Da li imaš sestru?

Da li imaš brata? Da li imaš sestru?

Na ovo pitanje možete odgovoriti sa: „ Imam stariju sestru“ , ako je ona starija ili: „ Imam mlađu sestru“, ako je od vas mlađa.

Imam starijeg brata ili Imam mlađeg brata.

stariju sestru ̶ mlađu sestru starijeg brata ̶ mlađeg brata. Obratite pažnju na to da se pridev prilagođava imenici.

Stariju sestru dobija isti nastavak kao imenica. starijeg brata

Sada spojimo sve ovo da dobijemo jednu celu, neformalnu konverzaciju.

Zdravo! (ili Ćao) Ja sam Ivan. Kako se ti zoveš?

Zdravo! Ja sam Aleksandra. Drago mi je.

Koliko imaš godina?

Imam trideset pet godina.

Imaš li brata ili sestru?

Imam stariju sestru.

Čime se baviš?

Ja sam profesorka srpskog jezika i književnosti.

Kada želite da predstavite neku treću osobu, svog druga, drugaricu, brata, sestru, reći ćete:

„ Ovo je moj drug.“

„Ovo je moj brat.“

„Ovo je moj kolega Ivan.“ Na primer. Ili za ženski rod:

„Ovo je moja drugarica.“

„Ovo je moja koleginica.“

„Ovo je moja sestra Ana.“

Dosad ste možda zapazili da se u srpskom jeziku ženska imena uglavnom završavaju na –a

(Ana, Jelena) kao i imenice ženskog roda.

Muška imena, kao i imenice muškog roda, uglavnom se završavaju na suglasnik:

drug ̶ drugarica prijatelj ̶ prijateljica profesor

profesorka

Prilikom odlaska, pozdravljamo se najčešće sa: Ćao

ili ređe: zdravo

Ovako izgleda neformalno upoznavanje

i neformalna komunikacija