Why 1.5 billion people eat with chopsticks | Small Thing Big Idea, a TED series

Prevodilac: Kristina Radosavljević Lektor: Ivana Krivokuća

To je u neku ruku najvažniji deo

našeg kulinarskog rečnika, kada je reč o priboru.

To je kao: hm, interesantno,

postoje ljudi koji žive bez štapića.

[Male stvari.]

[Velike ideje.]

Štapići za jelo su par dugačkih štapića

koji se koriste za jelo jednom rukom.

Držanje štapića je nešto slično držanju olovke,

osim što ih imate dva

i pomerate ih zajedno praveći potez klešta.

Većina ih je napravljena od drveta. Ali se prave i od plastike, bambusa,

žada, zlata, srebra, čak i slonovače,

mada smatram da to više nije moderno.

Štapići su stvarno dobro dizajnirani za uzimanje malih komadića hrane.

Dobri su i za hvatanje nudli.

Ako ste vešti, možete jesti čak i pirinač,

uzimati knedle, komadiće mesa.

Postoje stvari koje se ne rade sa štapićima.

Ne treba koristiti štapiće kao palice za bubnjeve,

iako znam da je primamljivo.

Ne treba da zabadate uspravno štapiće u činiju sa rižom.

Zbog toga što tako izgleda kao činija sa tamjanom,

što asocira na smrt.

Štapiće koristi veliki procenat sveta,

veći deo Azije, oko 1,5 milijardi ljudi

se nalaze u sferi štapića.

Različite kulture imaju blage razlike u štapićima.

Kineski štapići su dugački i okrugli,

koreanski štapići su pljosnatiji i često napravljeni od metala,

a japanski su uglavnom okrugli

i veoma zašiljeni.

Dok su štapići prilično rasprostranjeni

u današnjem američkom društvu,

postojalo je vreme, u kasnim 1800-tim,

gde je ideja da su Azijati,

zbog jedenja pirinča štapićima,

drugačijeg kvaliteta od Amerikanaca,

koji su jeli pravo meso nožem i viljuškom.

Ali kada su Kina i Sjedinjene Američke Države

započeli diplomatske odnose 1970-ih,

Ričard Nikson i Henri Kisindžer

morali su da vežbaju jedenje štapićima.

Interesantno je videti da,

kako se azijska kuhinja preselila sa istoka na zapad,

tako su i štapići postajali deo iskustva.

Postoji dokaz o postojanju štapića koji seže do vremena dinastije Šang,

što je otprilike pre 3 000 godina,

a oni su voleli kotlove, u vreme dinastije Šang.

Tako da su, kada su kuvali u tim velikim kotlovima,

štapići su bili veoma korisni,

zato što ste na taj način mogli da mešate i dohvatite

a da se ne opečete kipućom vodom

u tim stvarno velikim loncima.

Kineska kultura ima noževe i viljuške.

Koristi ih u mnogim situacijama prilikom kuvanja.

Ali u momentu kada se hrana preseli u trpezariju,

tu su štapići.

Još jedna stvar vezana za azijsku kuhinju

je da se hrana obično služi u malim komadima.

Mislim da je to većinom zbog toga

što je mnogo energetski efikasnije

skuvati brzo male komade.

Ali onda ih takođe ne morate seći.

Tako da imate kružni uticaj,

gde vrsta hrane koja se skuva omogućava ljudima da koriste štapiće,

i činjenicu da štapići utiču na hranu koju možete pripremati.

Istovremeno, štapići oslikavaju komunalnu prirodu jedenja hrane.

Imate ona jela koja stavite na sredinu,

to je porodični stil.

Štapićima uzimate jelo,

stavljate ih u pirinač, i jedete zasebno.

U stvari, postoji poznata, takoreći legenda

gde svi imaju izuzetno dugačke štapiće,

koji su predugački da bi se hranili njima.

Zato u paklu, svi gladuju,

jer ne mogu uzeti hranu i staviti je u usta.

Ali u raju, ljudi uzimaju te iste štapiće

i hrane jedni druge.