The single biggest reason why start-ups succeed | Bill Gross

Prevodilac: Nemanja Aleksić Lektor: Mile Živković

Веома сам узбуђен да поделим са вама

неке налазе који су ме заиста изненадили

о томе шта највише одређује успех компаније,

који су фактори заправо најважнији за успех стартапа.

Верујем да је организација стартапа

једна од форми која ће најбоље учинити овај свет бољим.

Ако узмете групу људи, дате им довољан удео у компанији

и организујете их у стартап,

можете откључати људски потенцијал на начин који никад раније није био могућ.

Подстаћи ћете их да постигну невероватне ствари.

Али ако је организација стартапа толико добра,

зашто толико њих пропадне?

То је оно што сам желео да сазнам.

Желео сам да сазнам шта је најбитније

за успех стартапа.

И желео сам да пробам системски приступ,

избегнем ослањање на инстинкт и потенцијално погрешне претпоставке

од толико компанија које сам видео током година.

Желео сам да сазнам ово

јер сам покретао бизнисе још откад сам имао 12 година

када сам продавао слаткише на аутобуској станици средње школе,

преко средње школе, кад сам правио уређаје на соларни погон,

до факултета, кад сам правио звучнике.

А кад сам дипломирао на факултету, покретао сам софтверске компаније.

И пре 20 година сам покренуо Idealab,

и у тих 20 година смо покренули преко 100 компанија,

много успешних, и много крајње неуспешних.

Научили смо много од тих неуспеха.

Стога сам пробао да сагледам факторе

који су највише утицали на успех и неуспех компаније.

Зато сам размотрио ових пет.

Прво, идеја.

Некада сам мислио да је идеја све.

Назвао сам своју компанију Idealab јер толико волим

тај "аха!" моменат кад вам сине идеја.

Али онда сам временом

почео да мислим да је можда тим, изведба, прилагодљивост,

оно што је још важније од идеје.

Нисам никад мислио да ћу цитирати боксера Мајк Тајсона на TED бини,

али једном приликом је рекао:

"Свако има план, све док не добију песницу у лице." (Смех)

И мислим да је то потпуно тачно и у пословном свету.

Веома значајан део егзекуције тима

је способност да се прилагоде ударцима у лице од стране клијента.

Клијент је права реалност.

И зато сам почео да мислим

да је тим можда најбитнија ствар.

Онда сам почео да посматрам пословни модел.

Да ли компанија има врло јасан пут генерисања прихода од клијената?

То је почело да избија у први план током размишљања

о томе шта је најважније за успех.

Потом сам погледао финансирање.

Понекад компаније буду обилно финансиране.

Можда је то најбитнија ствар?

А онда, наравно, тајминг.

Да ли је идеја прерана и свет није спреман на њу?

Да ли је прерано у смислу да сте сувише напредни и да морате да едукујете свет?

Да ли је прави моменат?

Или да ли је прекасно, и има превише конкуренције?

Зато сам веома пажљиво погледао ових пет фактора

кроз многе компаније.

И погледао сам свих 100 Idealab компанија,

и 100 које нису део Idealaba

да пробам да дођем до научног сазнања.

Стога прво на овим Idealab компанијама,

најбољих пет компанија -

Citysearch, CarsDirect, GoTo, NetZero, Tickets.com -

оне су све постале успеси од милијарду долара.

А пет компанија на дну -

Z.com, Insider Pages, MyLife, Desktop Factory, Peoplelink -

су све обећавале, али нису успеле.

Зато сам покушао да их рангирам кроз све ове атрибуте

онако како сам проценио да су успешне за сваку од ових димензија.

А онда сам за компаније које нису део Idealab потражио најуспешније,

попут Airbnb и Instagram и Uber и Youtube и LinkedIn.

И неке неуспехе:

Webvan, Kozmo, Pets.com,

Flooz and Friendster.

Неуспешне компаније су биле интензивно финансиране.

Имале су и пословне моделе у неким случајевима,

али нису успеле.

Пробао сам да видим који фактори су били пресудни

за успех, односно неуспех ових компанија,

и резултати су ме заиста изненадили.

Фактор број један је тајминг.

Тајминг је заслужан за 42 процента

разлике између успеха и неуспеха.

Тим и егзекуција су били други,

а идеја,

различитост идеје, јединственост идеје,

је заправо била на трећем месту.

Е сад, ово није уклесано у камен,

не може се рећи да идеја није важна,

али ме је веома изненадило да идеја није најважнија ствар.

Некада је битније када је заправо тајмирана.

Последње две димензије, пословни модел и финансирање, су ми имали смисла.

Мислим да има смисла да пословни модел буде толико ниско рангиран

јер можете кренути без бизнис модела

и додати га ако ваши клијенти захтевају то што правите.

А финансирање, такође мислим,

ако сте у старту недовољно финансирани али накнадно будете примећени,

посебно у данашње доба,

јако је лако набавити знатна финансијска средства.

Хајде да вам дам специфичне примере за сваку ставку.

Узмите феноменалан успех попут Airbnb који је опште познат.

Ту компанију су одбили многи паметни инвеститори

јер су људи размишљали:

"Нико неће хтети да изнајми простор у свом дому незнанцу."

Наравно, људи су доказали да је то нетачно.

Један од разлога зашто је успео,

сем доброг пословног модела, добре идеје и сјајне егзекуције,

је тајминг.

Та компанија је изашла на тржиште у јеку рецесије

када је људима био неопходан додатни извор новца,

и то им је можда помогло да се превазиђу

негативне аспекте изнајмљивања сопственог дома незнанцу.

Иста ствар је и са Uber-ом.

Uber је изашао,

невероватна компанија, невероватан пословни модел,

сјајна егзекуција, такође.

Али тајминг је био тако савршен

за њихову потребу да уведу возаче у систем.

Возачи су тражили додатни извор прихода; то је било веома важно.

Citysearch је изашао када су људима

затребале интернет странице.

GoTo.com, који смо заправо најавили на TED-у 1998. године

када су компаније тражиле

финансијски ефикасне начине да генеришу саобраћај.

Мислили смо да је идеја тако добра,

али заправо је тајминг можда био важнији.

А онда и неки од наших неуспеха.

Покренули смо компанију под именом Z.com, бавила се електронском забавом.

Били смо узбуђени због ње -

скупили смо довољно новца, имали смо сјајан пословни модел,

чак смо и унајмили и невероватне таленте из Холивуда.

Распрострањеност брзог интернета је била премала 1999 - 2000.

Било је претешко гледати видео садржај на интернету,

морали сте стављати кодеке у претраживач и радити све те ствари,

и компанија је на крају затворена 2003.

Само две године касније,

Када је Adobe Flash решио проблем кодека

и када је брзи интернет покривао 50% америчког тржишта,

YouTube је имао савршен тајминг.

Сјајна идеја, али невероватан тајминг.

Заправо, YouTube није ни имао пословни модел када је кренуо.

Није било извесно ни да ли ће успети.

Али је прелеп, прелеп тајминг.

Оно што бих у закључку хтео да кажем,

је да је егзекуција јако битна.

Идеја је јако битна.

Али тајминг може бити још битнији.

И најбољи начин да се процени тајминг

је да се погледа да ли су потрошачи заиста спремни

за то што им нудите.

И будите крајње искрени према себи,

не поричите резултате до којих дођете,

јер ако имате нешто што волите, желите да гурате с тим напред,

али морате бити крајње искрени према себи о фактору тајминга.

Као што сам раније рекао,

мислим да стартапи могу да промене свет и учине га бољим местом за живот.

Недам се да ће вам неки од ових увида

помоћи да имате мало бољу шансу за успех,

и тиме учини да нешто сјајно угледа светлост дана,

до чега иначе не би дошло.

Пуно вам хвала, били сте сјајна публика.

(Аплауз)