The future we're building -- and boring | Elon Musk (2)

ukucaće "Njujork" i idemo.

IM: Da.

KA: Ni u jednom trenutku neće morati da dotakne volan - do kraja 2017.

IM: Da. U suštini, u novembru ili decembru ove godine,

trebalo bi da uspemo da pređemo ceo put od parkinga u Kaliforniji

do parkinga u Njujorku,

bez dodirivanja upravljača tokom čitavog putovanja.

(Aplauz)

KA: Neverovatno.

Ali to je delimično moguće

jer ti već imaš Teslinu flotu koja se vozi svim tim putevima.

Sakupljaš ogromnu količinu podataka o nacionalnom sistemu puteva.

IM: Da, ali biće interesantno

to što sam ja prilično ubeđen da će biti u stanju da pređe tu rutu

čak iako dinamički promenite rutu.

Dakle, prilično je lako -

ako kažete da ću da uspem na jednoj specifičnoj ruti, to je jedna stvar,

ali bi trebalo da može da ide, da bude veoma dobro,

zasigurno čim kročite na auto-put,

da može da ide bilo gde sistemom auto-puta

u datoj državi.

Dakle, nije ograničeno na od LA do Njujorka.

Mogli bismo ga promeniti da ide Sijetl-Florida,

tog dana u realnom vremenu.

Dakle, išao si od LA do Njujorka.

Sad idi od LA do Toronta.

KA: Ostavljajući za tren po strani propise,

samo u smislu tehnologije,

vreme kada će neko moći da kupi jedan od tvojih auta

i bukvalno da digne ruke sa volana i zaspi

i probudi se i shvati da je stigao,

koliko je to daleko, da bude bezbedno?

IM: Mislim da se radi o dve godine.

Dakle, stvarni trik nije u tome da funkcioniše,

recimo, 99,9 procenata vremena

jer, ako se auto sudari jednom u hiljadu puta,

onda vam i dalje neće biti svejedno da zaspite.

Svakako da ne bi trebalo.

(Smeh)

Nikada neće da bude savršeno.

Nijedan sistem neće da bude savršen,

ali ako kažete da je možda -

da su mali izgledi za sudar

u stotinu života ili hiljadu života,

onda su ljudi u fazonu, u redu, opa, ako bih živeo hiljadu života,

i dalje najverovatnije ne bih nikad doživeo sudar,

onda je to verovatno u redu.

KA: Zaspati.

Pretpostavljam da te veoma brine da bi ljude mogli zapravo

da zavedu da prerano pomisle da je ovo bezbedno,

te da će da dođe do nekog užasnog incidenta koji će da odloži sve.

IM: Pa, mislim da će samoupravljajući sistem verovatno bar ublažiti sudar,

osim u retkim okolnostima.

Nešto što treba ceniti kod bezbednosti vozila

je da se radi o verovatnoći.

Mislim, postoji mogućnost da će bilo kad kad ljudski vozač uđe u auto,

svojom krivicom da izazove nesreću.

Nikad to nije nula.

Dakle, zaista ključni prag kod samoupravljanja

je koliko samoupravljanje mora da bude bolje od osobe

pre nego što mognete da se oslonite na njega?

KA: Ali čim nam bude bezbedna vožnja bez ruku,

čini se da će silina raskola u celoj industriji biti ogromna

jer rekao si da će u tom momentu ljudi moći da kupe auto,

odbaciće ih na posao i potom ga prepuštate

i pružate drugim ljudima neku vrstu usluge nalik taksiju,

zarađujete novac,

možda čak i pokrivate troškove lizinga za taj auto,

te vam nekako auto dođe besplatno.

Da li je to zaista moguće?

IM: Da. Apsolutno će to da se desi.

Imaćemo vozni park zajedničke autonomije,

gde ćete da kupite auto

i moći ćete da odaberete da isključivo vi koristite auto,

moći ćete da odaberete da ga koriste jedino prijatelji i porodca,

jedino drugi vozači koji su ocenjeni sa pet zvezdica,

moći ćete da odaberete da ga delite nekad, a nekad ne.

To će da se desi sto posto.

Samo je pitanje kada.

KA: Opa!

Pomenuo si semija

i mislim da planiraš da ovo najaviš u septembru,

ali sam znatiželjan ima li nešto št možeš danas da nam pokažeš?

IM: Pokazaću vam sliku kamiona da vam zagolicam maštu.

(Smeh)

Živ je.

KA: U redu.

IM: Ovo je definitivno slučaj gde želimo da budemo oprezni

povodom izgleda autonomije.

Da.

(Smeh)

KA: Ne vidimo mnogo,

ali ne izgleda kao puki prijateljski kamion iz komšiluka.

Nekako izgleda opako.

Kakav je ovo polukamion?

IM: Dakle, ovo je polukamion velike nosivosti za velike razdaljine.

Ima najveću nosivost

i za velike je udaljenosti.

Te je u suštini namenjen za olakšavanje tereta kamiona velike izdržljivosti.

A to je nešto što ljudi danas smatraju da je nemoguće.

Smatraju da kamion nema dovoljno snage, niti ima dovoljno dometa,

a onda sa teslinim semijem

želimo da pokažemo kako ne, električni kamion

zapravo može da ima veću obrtnu moć od bilo kog dizel polukamiona.

A kad biste imali takmičenje u izdržljivosti,

Teslin semi bi odgurao dizel polukamion uz brdo.

(Smeh)

(Aplauz)

KA: To je prilično sjajno. A za sad, nisu samoupravljajući.

Ovo će da budu kamioni koje će kamiondžije želeti da voze.

IM: Da. Uistinu zabavno kod ovoga će da bude

to što imate ravnu RPM krivu obrtnog momenta sa električnim motorom,

dok kod dizel motora ili bilo kog auta s motorom s unutrašnjim sagorevanjem,

imate RPM krivu obrtnog momenta koja izgleda kao brdo.

Te će ovo da bude veoma žustar kamion.

Možete da ga vozikate kao sportski automobil.

Nema brzina. To je poput jedne brzine.

KA: Ovde negde čuči sjajan film.

Ne znam o kakvom filmu se radi i sumnjam da ima srećan kraj,

ali je film sjajan.

(Smeh)

IM: Test vožnja je bizarna.

Dok sam vozio prototip za testiranje ovog kamiona.

Zaista je čudno jer se vozite okolo

i prosto ste tako okretni, a u ovom ste džinovskom kamionu.

KA: Stani, već si vozio prototip?

IM: Da, vozio sam ga po parkingu

i bio sam u fazonu: ovo je ludo.

KA: Au. Ovo nije vejporvejv.

IM: Prosto je kao, voziti ovaj džinovski kamion

i praviti te obesne manevre.

KA: To je sjajno. U redu, sa zaista opake slike

na nekako manje opaku sliku.

Ovo je tek simpatična kuća iz "Očajnih domaćica" ili slično.

Šta se, pobogu, dešava ovde?

IM: Pa, ovo ilustruje sliku budućnosti,

kako ja mislim da će se stvari razvijati.

Imate električni auto na prilazu.

Ako pogledate između električnog auta i kuće,

imate zapravo tri Teslina akumulatora poređana uz bočni zid kuće,

a onda krov kuće je solarni.

Dakle, to je pravi krov od solarnog stakla.

KA: U redu.

IM: To je slika stvarne - pa, priznajem, to je stvarna kobajagi kuća.

To je stvarna kobajagi kuća.

(Smeh)

KA: Dakle, ove krovne cigle,

neke u sebi sadrže solarnu energiju, u suštini, mogućnost da -

IM: Da. Solarne staklene cigle

gde možete da prilagodite teksturu i boju

do veoma izglančanog nivoa,

a potom imamo nešto kao mikrovenecijanere od stakla,

takve da kada posmatrate krov sa nivoa ulice

ili nivoa bliže ulici,

sve cigle izgledaju isto

bilo da je solarna ćelija iza njih ili ne.

Te imate ujednačenu boju

sa nivoa ulica.

Ako biste pogledali krov iz helikoptera,

zapravo biste bili u stanju da vidite kroz njega i zapazite

da neke staklene cigle imaju solarnu ćeliju ispod, a neke nemaju.

Sa ulice se ne vidi razlika.

KA: Stavljate ćelije iza onih koje su najizloženije suncu,

a stoga su ovi krovovi superpristupačni, zar ne?

Nisu toliko skuplji od običnih krovnih cigli?

IM: Da.

Veoma smo ubeđeni da će cena krova

plus troškovi struje -

Krov od solarnog stakla će da košta manje od normalnog krova

plus troškovi struje.

Dakle, drugim rečima,

ovo će ekonomski biti bez dileme,

mislimo da će odlično da izgleda

i trajaće -

Mislili smo da garancija bude do beskonačnosti,

ali su ljudi smatrali,

pa, to bi moglo da zvuči kao da pričamo gluposti,

ali ovo je zapravo ojačano staklo.

Pa, nakon što se kuća sruši

i ništa više ne bude tu,

staklene cigle će da budu tu.

(Aplauz)

KA: Mislim, ovo je sjajno.

Dakle, krećeš s ovim, za nekoliko nedelja, mislim, sa četiri različita tipa krova.

IM: Da, započinjemo sa dva, prvobitno dva,

a druga dva će da budu predstavljena početkom sledeće godine.

KA: I, kolike su ti ambicije ovde?

Koliko misliš da će kuća na kraju da ima ovaj tip krova?

IM: Mislim da će vremenom

skoro sve kuće da imaju solarni krov.

Ovde ćemo da uzmemo u obzir vremenski okvir

da je verovatno u ravni

od 40 ili 50 godina.

Dakle, u proseku, svako 20 do 25 godina krov se menja.

Ali ne menjate krov odjednom.

Već vremenom, ako biste, recimo, premotali,

recimo, 15 godina unapred,

biće neobično imati krov koji nema solarne ćelije.

KA: Da li postoji kognitivni model koji ljudi ne razumeju ovde

da će zbog izmene cene, ekonomičnosti solarne energije,

većina kuća zapravo imati dovoljno sunčeve svetlosti na krovu

da snabde skoro sve njihove potrebe.

Ako bismo mogli da zarobimo energiju,

mogla bi da zadovolji skoro sve naše potrebe.

Mogli bi da se odsečete sa mreže.

IM: Zavisi gde se nalazite

i koja je veličina kuće u odnosu na površinu krova,

ali je pošteno reći

da mnoge kuće u SAD-u imaju dovoljno krovne površine

da opskrbe sve potrebe kuće za energijom.

KA: Dakle, ključno za ekonomičnost

automobila, semija, ovih kuća

je pad cene litijum-jonskih baterija,

na koje si stavio ogroman ulog Teslom.

Na razne načine se radi skoro o suštinskoj sposobnosti.

I ti si odlučio

da zaista ovladaš tom sposobnošću,

prosto si morao da sagradiš najveću na svetu fabriku

da udvostručiš svetske zalihe litijum-jonskih baterija,

s ovim momkom. Šta je ovo?

IM: Da, dakle, to je Gigafabrika,

dosadašnji napredak na Gigafabrici.

Vremenom ćete otprilike moći da vidite

da tu imamo, sve u svemu, dijamantski oblik,

a kada bude gotova u potpunosti, izgledaće poput džinovskog dijamanta,

barem je takva zamisao,

i poravnata je sa stvarnim severom.

To je maleni detalj.

KA: I u stanju je da proizvede, vremenom,

otprilike stotinu gigavat časova baterija godišnje.

IM: Stotinu gigavat časova. Verujemo i više, ali da.

KA: I to se zapravo trenutno proizvodi.

IM: To se trenutno već proizvodi. KA: Momci, pustite snimak.

Mislim, da li je ovo ubrzano?

IM: To je usporena verzija.

(Smeh)

KA: Koliko je zapravo brzo?

IM: Pa, kad je u punoj brzini,

ne možete zapravo da vidite ćelije bez stroboskopa.

Sve je zamagljeno.

(Smeh)

KA: Jedna od tvojih ključnih ideja, Ilone, o uzbudljivoj budućnosti

je budućnost u kojoj nas savest više ne grize zbog energije.

Pomozi nam da to zamislimo.

Koliko Gigafabrika, ako hoćeš, je potrebno da to ostvarimo?

IM: Radi se o oko stotinu, ugrubo.

Ne radi se o 10, niti hiljadu.

Najverovatnije stotinu.

KA: Vidiš, to mi je neverovatno.

Možeš da zamisliš šta je potrebno

da se svet pomeri sa fosilnih goriva.

Čini se da jednu gradiš,

košta pet milijardi dolara,

ili tako nešto, pet do 10 milijardi dolara.

Nekako je sjajno što možeš da zamisliš taj projekat.

I planiraš, u Tesli - da ove godine najaviš još dve.

IM: Mislim da ćemo da najavimo lokacije

za nešto između dve i četiri Gigafabrike, kasnije u toku godine.

Da, verovatno četiri.

KA: Opa!

(Aplauz)

Nećeš nam ništa otkriti?

Kao - gde, kontinent?

Možeš da kažeš ne.

IM: Moramo da se okrenemo globalnom tržištu.

KA: U redu.

(Smeh)

Ovo je sjajno.

Mislim da bismo trebali da razgovaramo -

Zapravo, dvostruko je podvučeno.

Upitaću te jedno pitanje o politici, samo jedno.

Nekako mi je muka od politike, ali želim ovo da te pitam.

Trenutno si u odboru, savetuješ ovog čoveka -

IM: Kojeg?

KA: Koji je rekao da zaista ne veruje u klimatske promene

i ima mnogo ljudi u svetu koji misle da ne bi trebalo to da radiš.

Želeli bi da to napustiš.

Šta bi im rekao?

IM: Pa, mislim da pre svega,

na svega sam dva savetodavna odbora

čiji se format sastoji od šetanja prostorijom

i traženja mišljenja ljudi o stvarima

i imamo nekakav sastanak svakih mesec-dva dana.

To je ukupni zbir mog doprinosa.

Ali mislim da donekle ima ljudi u toj prostoriji

koji se zalažu za to da se učini nešto povodom klimatskih promena

ili društvenih pitanja.

Iskoristio sam dosadašnje sastanke

da govorim u ime imigracije i u ime klimatskih promena.

(Aplauz)

A da nisam uradio tako,

to ne bi bilo na dnevnom redu.

Te, možda se ništa neće desiti, ali je barem nešto rečeno.

KA. U redu.

(Aplauz)

Razgovarajmo o Spejs iksu i Marsu.

Kad si poslednji put bio ovde,

govorio si o nečemu što se činilo kao neverovatno ambiciozan san,

o pravljenju raketa koje zapravo imaju vešestruku upotrebu.