How to make stress your friend | Kelly McGonigal

Prevodilac: Aleksandra Krstić Lektor: Miloš Milosavljević

Imam nešto da vam priznam,

ali prvo hoću

da vi priznate nešto meni.

Hoću da podignete ruku,

vi koji ste iskusili relativno malo stresa u protekloj godini.

Bilo ko?

A umerenu dozu stresa?

Ko je osetio veliku količinu stresa?

Da. I ja, takođe.

Ali to nije moja ispovest.

Moja ispovest je ovo: ja sam zdravstveni psiholog

i moja misija je da pomognem ljudima da budu srećniji i zdraviji.

Ali plašim se da nešto što podučavam poslednjih 10 godina čini više lošeg nego dobrog

i ima veze sa stresom.

Godinama govorim ljudima da ih stres čini bolesnim.

To povećava rizik od svega - od prehlade

do kardiovaskularnih bolesti.

U osnovi, pretvorila sam stres u neprijatelja.

Ali promenila sam svoje mišljenje o stresu,

i danas želim da promenim vaše.

Dozvolite mi da počnem sa proučavanjem koje me je nateralo da promislim

o celom svom pristupu stresu.

Ovo proučavanje je pratilo 30.000 odraslih u SAD-u

osam godina i počelo je pitajući ljude:

"Koliko ste stresa doživeli u protekloj godini?"

Takođe, pitali su i: "Da li verujete

da je stres štetan po vaše zdravlje?"

Zatim su uzeli javne evidencije smrti

da saznaju ko je umro.

(Smeh)

Okej. Loše vesti na početku.

Ljudi koji su doživeli dosta stresa prethodne godine

imali su za 43 procenta povećan rizik od umiranja.

Ali to je važilo samo za ljude

koji su i verovali da je stres štetan za vaše zdravlje.

(Smeh)

Ljudi koji su iskusili dosta stresa,

ali nisu verovali da je stres štetan,

nisu imali uvećane šanse da umru.

Zapravo, imali su najniži rizik od umiranja

u odnosu na bilo koga u studiji, uključujući i ljude

koji su imali relativno malo stresa.

Istraživači su procenili da preko osam godina,

koliko su pratili smrti,

182.000 Amerikanaca je umrlo prerano,

ne od stresa, već od verovanja

da je stres loš po njih. (Smeh)

To je više od 20.000 smrti godišnje.

Ako je ta procena tačna,

to čini verovanje da je stres loš po vas

petnaestim najvećim uzrokom smrti

u Sjedinjenim Američnim Državama u protekloj godini,

koji ubija više ljudi nego rak kože,

HIV/SIDA i ubistvo.

(Smeh)

Vidite zašto me je ovo proučavanje prepalo.

Ovde trošim toliko energije govoreći ljudima

da je stres štetan po zdravlje.

Tako, ovo proučavanje me je nateralo da se zapitam:

može li vas menjanje načina na koji razmišljate o stresu

učiniti zdravijim? I nauka ovde kaže da.

Kada promenite svoje mišljenje o stresu,

možete da promenite i reakciju svog tela na stres.

Da bih vam objasnila kako ovo funkcioniše,

želim da se svi pravite da ste učesnici

u proučavanju stvorenom da vas stresira.

Proučavanje je nazvano test socijalnog stresa.

Uđete u laboratoriju

i kažu vam da morate održati petominutni

nepripremljeni govor o vašim ličnim slabostima

komisiji stručnih ocenjivača koji sede ispred vas

i da bi bili sigurni da osećate pritisak,

uperili su jaka svetla i kameru u vaše lice,

otprilike ovako.

A ocenjivači su trenirani

da vam daju obeshrabrujuću, neverbalnu reakciju kao ovu.

(Smeh)

Sada kada ste dovoljno demoralizovani

vreme je za drugi deo: matematički test.

Bez vašeg znanja,

eksperimentatori su trenirani da vas za vreme testa uznemiravaju.

Sada ćemo svi zajedno to da uradimo.

Biće zabavno.

Za mene.

Okej. Želim da svi brojite unazad

od 996 u razmacima od sedam.

Učinićete to naglas

što brže možete, počevši od 996.

Kreći!

Publika: (Broji)

Brže. Brže, molim vas.

Brojite tako sporo.

Stop. Stop, stop, stop.

Onaj momak je pogrešio.

Moraćemo da počnemo sve ispočetka. (Smeh)

Niste baš dobri u ovome, zar ne?

Okej, razumeli ste.

Da ste zaista bili deo ovoga,

verovatno biste bili malo istresirani.

Možda bi vam srce lupalo jako,

možda biste disali ubrzano, možda biste se znojili.

Obično tumačimo ove fizičke promene

kao anksioznost

ili znake da se ne nosimo dobro sa pritiskom.

Ali šta ako ste ih umesto toga

videli kao znake da se vaše telo punilo energijom

i pripremalo vas da se suočite sa ovim izazovom?

To je baš ono što je učesnicima bilo rečeno

u proučavanju sprovedenom na univerzitetu Harvard.

Pre nego što su prošli kroz test socijalnog stresa

naučili su ih da razmišljaju o svojoj reakciji na stres kao korisnoj.

To jako kucanje srca sprema vas za akciju.

Ako dišete brže, to nije problem.

To daje više kiseonika vašem mozgu.

A učesnici koji su naučili da vide reakciju na stres

kao nešto korisno za njihovo funkcionisanje,

bili su manje istresirani,

manje anksiozni, sigurniji,

ali najfascinantnije otkriće mi je bilo to

kako se njihova fizička reakcija na stres promenila.

Kod tipičnog odgovora na stres,

vaši otkucaji srca se povećavaju,

a vaši krvni sudovi se ovako skupe.

Ovo je jedan od razloga što je hronični stres

ponekad u vezi sa kardiovaskularnom bolešću.

Nije baš zdravo da budete u ovom stanju sve vreme.

Ali u ovoj studiji, kada su učesnici videli

svoju reakciju na stres kao korisnu,

njihovi krvni sudovi su ostali ovako opušteni.

Njihovo srce je i dalje jako kucalo

ali ovo je mnogo zdraviji kardiovaskularni profil.

Zapravo, to jako liči na ono što se događa

u momentima sreće i smelosti.

U životu punom stresnih iskustava

ova biološka promena

mogla bi da bude razlika između

stresom izazvanog srčanog napada u pedesetoj godini

i dobrog života u devedesetim.

Ovo je ono što nova nauka o stresu otkriva,

da je bitan način na koji razmišljate o stresu.

Tako da se moj cilj kao zdravstvenog psihologa promenio.

Ne želim više da vas oslobodim stresa.

Želim da vas učinim boljim u stresnim situacijama.

Upravo smo obavili malu intervenciju.

Ako ste podigli ruku i rekli

da ste imali dosta stresa u protekloj godini,

mogli bismo da vam spasemo život,

zato što, nadajmo se, kada vam sledećeg puta

srce bude ubrzano kucalo od stresa,

setićete se ovog govora

i mislićete:

ovo mi moje telo pomaže da se nosim sa ovim izazovom.

A kada vidite stres na taj način,

vaše telo vam veruje

i vaša reakcija na stres postaje zdravija.

Rekla sam da sam više od jedne decenije demonizovala stres

da bih se iskupila,

pa ćemo uraditi još jednu intervenciju.

Želim da vam kažem o jednom od

najpotcenjenijih aspekata reakcije na stres,

a to je

da vas stres čini društvenom osobom.

Da bismo razumeli ovu stranu stresa

moramo da razgovaramo o hormonu oksitocinu,

i znam da oksitocin već dobija

dosta publiciteta.

Ima čak i svoj simpatični nadimak: hormon milovanja, zato što se oslobodi kada zagrlite nekoga.

Ali ovo je mali deo onoga u šta je okstocin umešan.

Oksitocin je neurohormon.

On fino prilagođava socijalne instinkte vašeg mozga.

Priprema vas da radite stvari

koje jačaju bliske odnose.

Oksitocin čini da žudite za fizičkim kontaktom

sa prijateljima i porodicom.

Povećava vašu empatiju.

Čak vas čini voljnijim da pomognete i podržite

ljude do kojih vam je stalo.

Neki ljudi čak sugerišu

da bi trebalo da ušmrkavamo oksitocin

da bi postali osećajniji i brižniji.

Ali ima nešto što većina ljudi ne razume

u vezi sa oksitocinom.

To je hormon stresa.

Vaša hipofiza ispumpava ovaj hormon

kao deo reakcije na stres.

Deo je te reakcije isto onoliko

koliko i adrenalin koji čini da vaše srce ubrzano kuca.

A kada se oksitocin oslobađa za vreme stresa,

motiviše vas da potražite podršku.

Vaša biološka reakcija na stres

vas gurka da kažete nekome kako se osećate

umesto da to sakrijete.

Vaša reakcija na stres želi da osigura da primetite

kada je nekom drugom u vašem životu teško

tako da možete pružiti podršku jedno drugom.

Kada je život težak, vaša reakcija na stres želi

da budete okruženi ljudima kojima je stalo do vas.

Kako će vas onda poznavanje ove strane stresa,

učiniti zdravijim?

Pa, oksitocin ne utiče samo na vaš mozak.

Utiče takođe i na vaše telo,

a jedna od njegovih glavnih uloga u vašem telu je

da štiti vaš kardiovaskularni sistem

od efekata stresa.

To je prirodni antiinflmatorni lek.

Takođe, pomaže da vaši krvni sudovi ostanu opušteni za vreme stresa.

Ali moj omiljeni efekat na telo je zapravo efekat na srce.

Vaše srce ima receptore za ovaj hormon,

a oksitocin pomaže srčanim ćelijama da se regenerišu

i zaleče od bilo koje štete prouzrokovane stresom.

Ovaj hormon stresa jača vaše srce,

a kul stvar je to što su sve ove fizičke beneficije oksitocina

povećane društvenim kontaktom

i društvenom podrškom,

tako da kada pod stresom posegnete za drugima

bilo da potražite podršku ili da pomognete nekom drugom,

oslobađate više ovog hormona,

vaša reakcija na stres postaje zdravija,

a vi se zapravo brže oporavljate od stresa.

Meni je zapanjujuće,

da vaša reakcija na stres ima ugrađen mehanizam

za otpornost na stres,

a taj mehanizam je ljudska veza.

Želela bih da završim sa pričom o još jednom proučavanju.

I slušajte pažljivo jer bi ovo proučavanje takođe moglo da spase život.

Ovo proučavanje prati oko 1.000 odraslih u SAD-u

koji variraju u godinama od 34 do 93,

a proučavanje je počelo pitanjem:

"Koliko ste stresa iskusili u protekloj godini?"

Takođe su pitali: "Koliko ste vremena proveli

u pomaganju prijateljima, komšijama,

ljudima u vašoj zajednici?"

A zatim su korisitli javne evidencije narednih pet godina

da otkriju ko je umro.

Okej, na početku loše vesti:

za svako veliko stresno iskustvo u životu,

kao što su finansijske poteškoće ili kriza u porodici,

rizik od umiranja je bio povećan za 30 procenata.

Ali - nadam se da ste i očekivali "ali" -

ovo nije važilo za sve.

Kod ljudi koji su provodili vreme brinući o drugima

uopšte nije bilo povećanog umiranja koje je u vezi sa stresom. Nula.

Briga je stvorila otpornost.

I još jednom vidimo

da štetni efekti stresa na vaše zdravlje

nisu neizbežni.

Ono kako razmišljate i kako se ponašate

može da transformiše vaš doživljaj stresa.

Kada odlučite da vidite svoju reakciju na stres

kao korisnu,

vi stvarate biologiju hrabrosti.

A kada odlučite da stupite u vezu sa drugima pod stresom,

možete da stvorite otpornost.

Sad, ne bih baš tražila

više stresnih iskustava u svom životu,

ali ova nauka mi je dala

potpuno novu zahvalnost stresu.

Stres nam daje pristup našim srcima.

Osećajno srce koje nalazi radost i smisao

u povezivanju sa drugima

i da, vaše fizičko srce koje jako kuca

radeći naporno da bi vam pružilo snagu i energiju

i kada izaberete da vidite stres na ovaj način,

ne samo da postajete bolji u stresnim situacijama

već zapravo govorite nešto vrlo suštinsko.

Govorite da možete verovati sebi

u nošenju sa životnim izazovima

i podsećate se

da ne morate da se suočite sa njima sami.

Hvala.

(Aplauz)

Kris Anderson: Zaista je neverovatno ovo što nam govorite.

Deluje mi neverovatno da uverenje o stresu

može učiniti toliku razliku u predviđanju nečijeg životnog veka.

Kako bi se to prenelo na savet,

kao na primer, ako neko odlučuje o životnom izboru

između, recimo, stresnog posla i onog koji nije stresan,

da li je bitno šta će izabrati?

Podjednako je mudro odlučiti se za stresan posao

ako verujete da se možete nositi s tim, u nekom smislu?

Keli Mekgonigal: Da, i jedna stvar koju sigurno znamo

je ta da je vođenje za smislom bolje za vaše zdravlje

nego pokušavanje da izbegnete neprijatnost.

I zato bih rekla da je to zaista najbolji način za donošenje odluka -

slediti ono što vam daje smisao u životu,

a zatim verovati sebi da možete da upravljate stresom koji dolazi.

K.A.: Mnogo hvala, Keli. To je zaista kul. K.M.: Hvala Vama.

(Aplauz)