How to learn any language in six months | Chris Lonsdale | TEDxLingnanUniversity

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mile Živković

Ljudi pozadi - da li možete da me jasno čujete?

OK, dobro.

Da li ste ikada imali na umu neko pitanje

toliko dugo da postane deo načina na koji razmišljate?

Možda čak i deo toga ko ste kao osoba?

O jednom pitanju sam razmišljao mnogo, mnogo godina,

a ono glasi - kako ubrzati učenje?

Ovo je interesantno pitanje

jer ćete, ako ubrzate učenje,

provesti manje vremena u školi,

a ako učite zaista brzo,

verovatno vam neće biti potrebno da uopšte idete u školu.

Dok sam bio mlad, škola je bila okej, ali nailazio sam često na slučajeve da se škola prepreči na putu ka učenju, pa sam razmišljao o sledećem pitanju - kako brže učiti?

Ovo je počelo kad sam bio veoma, veoma mlad, kada sam imao 11 godina.

Pisao sam istraživačima u Sovjetskom Savezu raspitujući se o hipnopediji,

a ovo je učenje u snu,

gde uzmete kasetofon, stavite ga pored kreveta, a on se uključi usred noći

dok spavate

i trebalo bi da učite na ovaj način.

Dobra ideja. Nažalost, ne funkcioniše.

Ipak, hipnopedija mi je otvorila vrata za istraživanje drugih područja, a imali smo neverovatna otkrića

o učenju koje je počelo sa istim tim prvim pitanjem.

Krenuo sam odatle i jako se zainteresovao za psihologiju,

gde sam se uključio na različite načine

kroz ostatak svog života sve do sada.

Godine 1981, otišao sam u Kinu

i odlučio da ću naučiti da pričam kineski na nivou maternjeg jezika tokom 2 godine. Morate da shvatite da su 1981. godine

svi mislili da je kineski vrlo težak

i da bi neko ko dolazi sa Zapada mogao da ga uči i više od 10 godina,

a da ipak ne postane dobar u tome.

Takođe, otišao sam sa drugačijom predstavom, a to je - preuzimanje svih dotadašnjih zaključaka iz psiholoških istraživanja

i njihova primena na proces učenja.

Bilo je kul što sam za šest meseci tečno govorio mandarinski kineski, a trebalo je još nešto vremena da bih stigao do maternjeg nivoa.

Međutim, okrenuo sam se oko sebe i video sve ove ljude iz različitih zemalja

koji se strašno muče oko kineskog.

Video sam Kineze koji se strašno muče oko učenja engleskog i drugih jezika,

pa se moje pitanje svelo na -

kako možete pomoći normalnoj odrasloj osobi da nauči novi jezik brzo, lako i efikasno? Ovo je zaista veoma, veoma važno pitanje u današnjem svetu.

Imamo ogromne izazove sa životnom sredinom, sa društvenim pomeranjima,

ratovima, različite stvari se dešavaju

i ako ne možemo da komuniciramo,

imaćemo poteškoća pri rešavanju ovih problema. Treba nam, dakle, da govorimo jezike.

Ovo je veoma, veoma bitno.

Pitanje je onda - kako to učiniti?

Zapravo je veoma lako.

Potražite ljude koji to već rade,

potražite situacije gde to već funkcioniše

i onda identifikujete principe i primenite ih. To se zove modeliranje, a bavio sam se učenjem jezika i učenjem jezika kroz modele sada već oko 15 do 20 godina. Moj zaključak, moje zapažanje iz ovoga je

da bilo koja odrasla osoba može da nauči da govori tečno drugi jezik u toku šest meseci.

Kada kažem ovo, većina ljudi misli da sam lud i da ovo nije moguće. Dopustite mi da vas sve podsetim na istoriju ljudskog napretka - sve se vrti oko pomeranja granica.

Godine 1950, svi su verovali da je

prelaženje 1,6 kilometara za 4 minuta nemoguće, a onda je Rodžer Benister to uradio 1956. godine, a otada je to sve kraći i kraći vremenski period. Pre 100 godina, svi su verovali da teške stvari ne lete, ali lete i svi to znamo.

Kako teške stvari lete?

Reorganizujemo materijal koristeći principe koje smo naučili iz posmatranja prirode - ptica u ovom slučaju, a danas smo stigli još dalje...

stigli smo još dalje, pa možete voziti automobil. Možete kupiti ovo za par stotina hiljada dolara.

Sada na svetu imamo kola koja lete,

a postoji i drugačiji način da se leti, što smo naučili od veverica.

Samo treba da kopirate ono što leteća veverica radi,

napravite odelo za letenje

i spremni ste - možete da letite kao veverica. Većina ljudi, puno ljudi, ne bih rekao svi, ali puno ljudi misli da ne zna da crta.

Ipak, postoje neki ključni principi, pet principa, koje možete primeniti na učenje toga i zapravo možete naučiti da crtate za pet dana.

Ako crtate ovako, naučite ove principe za pet dana i primenite ih i posle pet dana možete da crtate ovako. Znam da je ovo tačno jer je ono bio moj prvi crtež, a pet dana posle primenjivanja ovih principa, mogao sam ovo da uradim.

Pogledao sam u ovo i rekao:

„Vau, tako znači izgledam kada se koncentrišem toliko jako da mi mozak ključa."

Dakle, svako može da nauči da crta za pet dana i u isto vreme, prema istoj logici,

svako može da nauči strani jezik za šest meseci. Kako? Ovo je pet principa i sedam radnji.

Može biti da ima i par dodatnih, ali ove su suštinske. Pre nego što se pozabavim njima, želeo bih da govorim o dva mita; želeo bih da ih raskrinkam.

Prvi je da vam je potreban talenat.

Dozvolite mi da vam ispričam priču o Zoi. Zoi je došla iz Australije, otišla u Holandiju, pokušavala da nauči holandski,

izuzetno se mučila oko toga

i na kraju su joj ljudi rekli: „Potpuno si beskorisna”, „nisi talentovana”, „odustani”, „pravi si gubitak vremena” i bila je veoma utučena zbog toga.

Zatim je naišla na ovih pet principa,

odselila se za Brazil i primenila ih

i za šest meseci je tečno govorila portugalski, pa talenat nije bitan.

Ljudi misle i da je intenzivni program u novoj zemlji način da se nauči jezik,

ali pogledajte Hongkong, u sve ljude sa Zapada koji su ovde već 10 godina, a koji ne znaju ni reč kineskog. Pogledajte sve Kineze koji žive u Americi, Britaniji, Australiji, Kanadi i koji su tamo 10, 20 godina, a uopšte ne znaju engleski. Intenzivni program sam po sebi ne funkcioniše. Zašto? Jer čovek koji se davi ne može da nauči da pliva.

Kada ne govorite jezik, vi ste nalik bebi, a ako se ubacite u kontekst

koji je - svi odrasli pričaju o stvarima koje ne razumete, onda nećete učiti.

Dakle, kojih je to 5 principa na koje morate da obratite pažnju? Prvi: četiri reči -

pažnja, značenje, relevantnost i pamćenje,

a one se povezuju na veoma, veoma važne načine, posebno kada se radi o učenju.

Pođite sa mnom na put kroz šumu.

Pošli ste u šetnju kroz šumu

i vidite nešto nalik ovome - male znakove na drvetu.

Možda ste obratili pažnju; možda niste.

Pređete sledećih 50 metara i vidite ovo. Trebalo bi da obratite pažnju.

Još 50 metara, ako niste obraćali pažnju, vidite ovo. U ovom trenutku obraćate pažnju

i upravo ste naučili da je ovo važno,

relevantno, zato što znači da je ovo

i bilo šta, bilo koja informacija vezana za vaš opstanak stvar na koju ćete obratiti pažnju

i stoga je i zapamtiti.

Ako se odnosi na vaše lične ciljeve,

onda ćete obratiti pažnju na to.

Ako je bitna, zapamtićete je.

Tako je prvo pravilo, prvi princip za učenje nekog jezika usredsređivanje na sadržaj jezika koji vam je bitan. To nas dovodi do alata.

Ovladavamo alatima kroz korišćenje alata, a najbrže ih učimo kada su nam bitni.

Dozvolite mi da podelim priču sa vama. Tastatura je alat.

Kucanje kineskog na određeni način - postoji metoda za to. To je alat.

Imao sam koleginicu pre mnogo godina

koja je išla u večernju školu; utorak uveče, četvrtak uveče,

dva sata svaki put, vežbanja kod kuće,

provela je tako devet meseci i nije naučila da kuca na kineskom,

a jedne noći smo imali krizu.

Imali smo 48 sati da predamo uputstvo za obuku na kineskom,

a njoj je taj posao dodeljen i garantujem vam da je za 48 sati naučila da kuca kineski

zato što je bilo bitno, smisleno, važno,

a koristila je alat da stvori tu vrednost. Tako je drugi princip za učenje jezika da koristite jezik kao alat da biste komunicirali od samog prvog dana, kao što to dete radi.

Kada sam prvi put stigao u Kinu, nisam znao ni reč kineskog, a druge nedelje sam krenuo na noćnu vožnju vozom.

Proveo sam osam sati sedeći u prostoriji za ručavanje

razgovarajući sa jednim od čuvara u vozu.

Zainteresovao se za mene iz nekog razloga i ćaskali smo cele noći na kineskom,

a on je crtao slike i pravio pokrete rukama i izraze lica i korak po korak,

razumevao sam sve više i više.

Međutim, kul je da sam dve nedelje posle toga, kada su ljudi pričali kineski oko mene,

razumeo neke delove govora,

a nisam se čak ni potrudio da ih naučim.

Desilo se da sam ih upio te noći u vozu,

što nas dovodi do trećeg principa.

Kada prvo razumete poruku,

onda ćete nesvesno usvojiti jezik.

Ovo je sada zaista dobro dokumentovano;

to je nešto što se zove razumljiv input. Postoji 20 ili 30 godina istraživanja na ovu temu. Stiven Krašen, istraživač iz ovog polja,

objavio je različite studije

i ovo je samo jedna od njih.

Ljubičasti stubac pokazuje rezultate različitih testova za jezik. „Ljubičasti ljudi” bili su oni koji su učili kroz gramatiku i zvanične studije, a zeleni su oni koji su učili pomoću razumljivog inputa. Razumljivost, dakle, funkcioniše. Ona je ključ, a suština učenja jezika nije u akumuliranju gomile znanja. Na mnoge, mnoge načine tiče se fiziološkog treninga.

Žena koju znam na Tajvanu bila je odlična u školi. Dobijala je petice sve vreme,

otišla na fakultet - desetke, otišla u SAD i otkrila da ne razume šta ljudi govore,

a ljudi su počeli da je pitaju: „Da li si ti gluva?”

I bila je - gluva za engleski.

Zato što imamo filtere u mozgu koji filtriraju

zvukove koji su nam poznati

i zvukove koji nam nisu poznati.

Ako ne možete da čujete nešto, nećete ga razumeti, ako ga ne možete razumeti, nećete ga naučiti. Morate zapravo biti sposobni da čujete ove zvukove,

a postoje načini za to, ali je to fiziološki trening. Govoru trebaju mišići.

Imate 43 mišića na svom licu.

Morate da ih koordinirate tako

što ćete stvarati zvukove koje će drugi ljudi razumeti. Ako ste ikada trenirali neki novi sport nekoliko dana,

znate kakav osećaj imate u telu? Boli?

Ako vas boli lice, radite to na pravilan način. Poslednji princip je stanje. Psiho-fiziološko stanje. Ako ste umorni, besni, zabrinuti, uznemireni, nećete naučiti. Tačka. Ako ste srećni, relaksirani, u Alfa stanju mozga, znatiželjni, učićete zaista brzo,

a posebno vam treba da ste tolerantni na nejasnoće. Ako ste jedna od onih osoba koja mora da razume 100 posto svake reči koju čuje, poludećete

jer ćete sve vreme biti neverovatno uznemireni jer niste savršeni.

Ako je sa vama u redu da nešto znate, a nešto ne znate, i ako samo obraćate pažnju na ono što razumete, bićete u redu, opušteni i učićete brže.

Zasnovano na ovih pet principa, kojih sedam radnji obavljate? Pod jedan - puno slušate.

Ja to zovem natapanje mozga.

Stavite sebe u kontekst

u kom čujete na tone i tone jezika

i nije važno da li ga razumete ili ne.

Slušate ritmove, obrasce koji se ponavljaju, slušate stvari koje se ističu.

(Kineski) Pào nǎozi.

(Engleski) Samo natopite mozak ovim.

Druga radnja je da prvo shvatite značenje, čak i pre reči.

Krenete: „Kako da uradim ono? Ne znam reči!”

Pa, razumete šta različita držanja tela znače. Ljudska komunikacija je govor tela na mnogo načina, toliko govora tela.

Iz govora tela možete shvatiti puno komunikacije, te stoga razumete, usvajate razumljiv input. Možete koristiti i obrasce koje već poznajete. Ako govorite mandarinski i kantonski kineski i odete u Vijetnam,

razumećete 60 procenata onoga što vam govore u svakodnevnoj komunikaciji jer je vijetnamski oko 30 posto mandarinski, a 30 posto kantonski jezik.

Treća radnja - počnite da mešate.

Verovatno nikada niste razmišljali o ovome, ali ako znate 10 glagola, 10 imenica i 10 prideva, možete da kažete 1000 različitih stvari.

Jezik je kreativan proces.

Šta rade bebe? „Ja”, „kupanje”, „sada”.

OK. Tako komuniciraju.

Počnite da mešate, postanite kreativni,

zabavljajte se.

Ne mora da bude savršeno; samo treba da funkcioniše, a kada to radite, usredsredite se na suštinu. Šta to znači?

Pa, bilo koji jezik ima sadržaj koji se često ponavlja. U engleskom, 1000 reči pokriva 85 procenata bilo čega što ćete reći u svakodnevnoj komunikaciji. Tri hiljade reči daje vam 98 procenata

bilo čega što ćete reći u svakodnevnoj komunikaciji. Imate 3000 reči i pričate jezik.

Ostalo je šlag na torti.

Kada tek počinjete sa novim jezikom,

počnite sa kutijom alata. Nedelja broj jedan - u novom jeziku možete reći stvari kao što su: „kako to kažete?”, „ne razumem”,

„molim vas, ponovite”, „šta to znači?”,

sve to na ciljnom jeziku.

Koristite to kao alat, činite da vam je korisno, bitno za učenje drugih stvari o jeziku.

Do druge nedelje, trebalo bi da govorite stvari kao što su: „ja”, „ovo”, „ti”, „to”, „dati”, „ti znaš”, „vrelo”, proste zamenice, imenice, glagole, prideve, komunicirajući kao beba.

Do treće ili četvrte nedelje, dolazite do vezivnih reči - „iako”, „ali”, „stoga” - ovo su logički transformatori koji povezuju deliće jezika, dozvoljavajući vam da stvorite složenije značenje.

U tom trenutku govorite,

a kada to činite, treba da nađete sebi jezičkog roditelja. Ako pogledate kako se deca i roditelji ponašaju, razumećete šta ovo znači.

Kada dete priča, koristi jednostavne reči i kombinacije, nekada prilično čudne, nekada vrlo čudne izgovore. Drugi ljudi van porodice ih ne razumeju,

ali roditelji ih razumeju.

Tako dete ima sigurno okruženje, dobija samopouzdanje. Roditelji razgovaraju sa detetom pomoću govora tela i jednostavnim jezikom za koji znaju da ga dete razume. Dakle, imate sigurno okruženje razumljivog inputa i znamo da ono funkcioniše; u suprotnom, niko ne bi govorio maternji jezik. Znači, nađete sebi jezičkog roditelja,

nekog ko je zainteresovan za vas kao osobu, ko će komunicirati sa vama suštinski kao da ste mu jednaki, ali će obraćati na to da vam pomogne da razumete poruku. Postoji 4 pravila vezana za jezičkog roditelja. Supružnici nisu dobri u ovome, OK?

Ta četiri pravila su -

kao prvo, oni će se veoma potruditi da razumeju šta mislite čak i kada skrenete sa puta.

Kao drugo, nikada neće ispravljati vaše greške. Kao treće, davaće vam povratnu informaciju o razumevanju onoga što ste rekli

da biste mogli da prigodno odgovorite i dobijete tu povratnu informaciju,

a zatim će koristiti reči koje znate.

Šesta stvar koju treba da uradite je da oponašate lice. Mišići moraju da vam pravilno rade

da biste zvučali na način na koji ljudi mogu da vas razumeju. Postoji par stvari koje radite.

Jedna je da čujete kakav je osećaj i osećate kako zvuči,

što znači da imate okvir povratne informacije koji radi na vašem licu,

ali je idealno ako možete da gledate u govornika maternjeg jezika i samo posmatrate kako koriste lice,

dozvolite da podsvesni um upije pravila,

a onda ćete moći da to i usvojite.

Ako ne možete da nađete govornika u kog biste gledali, možete da koristite ovakve stvari.

(Ženski glas) Pevati, pesma, kralj, uboden, obešen. (Kris Lonsdejl) Poslednja ideja, radnja koju treba da usvojite je nešto što se zove „direktna veza”.

Šta ovo znači? Većina ljudi koji uče strani jezik uzme reči iz maternjeg jezika i ciljne reči i ponavlja ih iznova i iznova u sebi

da bi pokušali da ih zapamte. Zaista neefikasno. Treba da shvatite da je sve što znate

slika unutar vašeg uma, osećaji vezani za nju. Ako pričate o vatri, možete da osetite miris dima, čujete pucketanje, vidite plamenove,

te odlazite u taj zamišljeni svet i svu tu memoriju i pojavite se sa drugačijim putem. Ovo zovem „ista kutija, drugačiji put”. Pođete odatle i izgradite taj put vremenom, postajete sve veštiji i samo povezujete nove zvukove sa slikama koje već imate u toj unutrašnjoj predstavi. Tokom vremena, postajete prirodno dobri u ovom procesu,

koji postaje nesvestan.

Dakle, postoji 5 principa koje treba da koristite u radu, 7 radnji. Ako koristite bilo šta od ovoga, napredovaćete. Zapamtite da su ovo stvari pod vašom kontrolom kao učenika. Koristite ih i govorićete tečno drugi jezik za šest meseci. Hvala vam.

(Aplauz)