How sleep affects your emotions | Sleeping with Science, a TED series
Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Aleksandar Korom Kako tačno nedostatak sna utiče na naš emocionalni mozak? Zašto nas nedostatak sna
čini tako emocionalno iracionalnim i hiperreaktivnim? [Spavanje sa naukom]
Pre nekoliko godina, sproveli smo studiju snimanja mozga. Uzeli smo grupu zdravih odraslih ljudi.
Pustili smo ih da spavaju celu noć
ili smo im uskratili san.
I sledećeg dana smo ih stavili u skener magnetne rezonance i gledali smo kako je reagovao njihov emotivni mozak. Fokusirali smo se na jednu određenu strukturu koja se zove amigdala.
Amigdala je jedan od centralnih regiona
za stvaranje snažnih emocionalnih reakcija, uključujući negativne emocionalne reakcije. Kada smo gledali ljude koji su spavali tokom cele noći, videli smo lep, odgovarajući umereni stepen reaktivnosti amigdale.
Nije da nije bilo nikakvog odgovora,
nego je odgovor bio odgovarajući.
Međutim, kod ljudi koji nisu spavali,
taj duboki emocionalni moždani centar je bio hiperaktivan. Zaista, amidala je bila skoro 60 odsto reaktivnija u uslovima uskraćenog sna.
Ali zašto se to dešavalo?
Ono što smo otkrili
je da je uključen još jedan deo mozga.
On se zove prefrontalni korteks,
i nalazi se odmah iznad vaših očiju.
Prefrontalni korteks
je kao izvršni direktor vašeg mozga.
Veoma je dobar u donošenju važnih, izvršnih kontrolnih odluka i reakcija.
Zapravo, on je jedan od najrazvijenijih delova našeg mozga. Jedan od delova mozga koje on kontroliše
je taj duboki emotivni centar, amigdala.
Kod onih ljudi koji su spavali cele noći
postojala je lepa, jaka komunikacija i povezanost između prefrontalnog korteksa,
koji reguliše taj duboki emotivni centar u mozgu. Ali kod onih koji nisu spavali,
ta komunikacija i veza između prefrontalnog korteksa i tog dubokog emocionalnog centra u mozgu, amigdale, je zapravo bila prekinuta.
Posledica toga
je da je amigdala bila mnogo reaktivnija
zbog nedostatka sna.
Skoro kao da bez sna
mi postajemo emotivna pedala gasa
bez ikakve kontrolne kočnice.
To je izgleda razlog zašto postajemo tako razuzdani u smislu emocionalnog integriteta,
kada ne spavamo dobro.
To je ono loše što može da se desi
ako vam oduzmem san.
Ali ispostavlja se
da se nešto dobro dešava
kada ponovo dobro spavate.
San, posebno faza brzih pokreta očiju,
zapravo pruža oblik emocionalne prve pomoći. Jer tokom noćnog sna
mi obrađujemo teška emotivna iskustva
koja smo imali tokom dana,
san je skoro kao noćni umirujući balzam,
koji otupljuje oštre ivice tih teških iskustava. Dakle, možda nije vreme to koje leči sve rane, nego vreme tokom sna koje omogućava tu vrstu emocionalnog oporavka. Tako da, kad se vratimo sledećeg dana,
sposobni smo da se izborimo sa tim emocionalnim sećanjima.
