Facebook's role in Brexit — and the threat to democracy | Carole Cadwalladr

Prevodilac: Milenka Okuka Lektor: Ivana Korom

Dakle, dan nakon Breksita,

juna 2016. godine

kada se Britanija probudila u šoku,

otkrivši da napuštamo Evropsku uniju,

moj urednik iz britanskih novina „Obzerver”

zatražio mi je da pođem do Južnog Velsa u kom sam odrasla i da napišem reportažu.

Pa sam otišla u grad koji se naziva Ebi Vejl.

Evo ga.

Nalazi se u južnovelškim dolinama, a to je ovo prilično posebno mesto.

Dakle, grad ima nekako bogatu kulturu radničke klase

i poznat je po velškim muškim horovima, ragbiju i uglju.

Međutim, kad sam bila tinejdžerka, rudnici uglja i čeličane su zatvoreni

i čitava oblast je bila uništena.

A tamo sam išla jer je taj grad imao najveći broj glasova za izlazak iz EU.

Ovde je 62 procenta ljudi glasalo da napusti Evropsku uniju.

A ja sam želela da znam zašto.

Kada sam stigla tamo, bila sam malo zatečena

jer poslednji put kad sam bila u Ebi Vejlu,

izgledao je ovako.

A sada izgleda ovako.

Ovo je novi fakultet za dalje usavršavanje vredan 33 miliona funti

koji je većim delom finansirala Evropska unija.

A ovo je novi sportski centar

koji je u središtu projekta obnove vrednog 350 miliona funti

koji finansira Evropska unija.

A ovo je shema unapređenja putne infrastrukture vredna 77 miliona funti,

a imaju i novu železničku liniju, novu železničku stanicu

i sve je to finansirala Evropska unija.

A ne radi se o nekakvoj tajni

jer su ovi veliki znaci svuda.

[EU fondovi: ulaganje u Vels]

(Smeh)

Imala sam taj nekakav čudan osećaj nerealnog

šetajući gradom.

A razbistrilo mi se

kad sam upoznala ovog mladića ispred sportskog centra.

A on mi je rekao da je glasao za izlazak

jer Evropska unija nije uradila ništa za njega.

Bio je sit Evropske unije.

I svuda po gradu, ljudi su mi govorili isto.

Govorili su da žele da povrate kontrolu,

to je bio i jedan od slogana tokom kampanje.

I rekl su mi da su uglavnom siti

imigranata i izbeglica.

Dosta im je.

A to je čudno.

Jer šetajući gradom, nisam uopšte sretala imigrante ili izbeglice.

Upoznala sam jednu Poljakinju

koja mi je rekla da je praktično jedini stranac u gradu.

A kada sam proverila cifre,

otkrila sam da Ebi Vejl zapravo ima

jednu od najnižih stopa imigracije u državi.

Pa sam bila prosto malčice zbunjena

jer nisam mogla da razumem

odakle ljudi dobavljaju informacije.

Zato što su tabloidne novine desnog krila

štampale sve te priče o imigraciji.

A grad je uglavnom laburističo-levičarsko uporište.

Međutim, kada je izašao moj članak, ova žena je stupila sa mnom u kontakt.

Ona je iz Ebi Vejla

i rekla mi je za sve te stvari koje je videla na Fejsbuku.

Bila sam u fazonu, „Šta?”

A rekla je da se radilo o krajnje strašnim stvarima o imigraciji,

a naročito o Turskoj.

Pa sam pokušala da to nađem.

Međutim, ničeg nije bilo.

Jer ne postoji arhiva reklama koje su ljudi videli

ili onoga što je umetnuto u njihovu stranicu za vesti.

Nikakvog traga o bilo čemu, sve je utihnulo.

A ovaj referendum koji će da ima istinski efekat na Britaniju zauvek -

već je imao istinski efekat:

japanski proizvođači automobila koji su došli u Vels i na severoistok

da zamene rudarske poslove -

već odlaze zbog Breksita.

A čitav ovaj referendum se desio pod velom tame

jer se desio na Fejsbuku.

A ono što se desi na Fejsbuku, ostaje na Fejsbuku

jer samo vi vidite vaše vesti, a potom one nestaju,

te je nemoguće istražiti bilo šta.

Pa nemamo nikakvu predstavu ko je video koje reklame

ili kakav uticaj su one imale

ili koji su podaci korišćeni da se ciljaju ovi ljudi.

Ili čak ko je postavio reklame ili koliko je novca potrošeno

ili, pak, koje su nacionalnosti bili.

Međutim, Fejsbuk zna.

Fejsbuk ima ove odgovore

i odbili su da nam ih daju.

Naš parlament je više puta zatražio od Marka Zakerberga da dođe u Britaniju

i da nam da ove odgovore.

A on je to odbio svaki put.

I morate da se zapitate zašto.

Jer ono što smo ja i drugi novinari otrkili

je da je došlo do više nezakonitosti tokom referenduma.

A sve su se desile na Fejsbuku.

Zato što u Britaniji ograničavamo količinu novca

koju možete da potrošite na izbore.

A to je tako zato što su u XIX veku

ljudi šetali okolo bukvalno sa kolicima punim novca

i prosto su kupovali glasače.

Pa smo usvojili ove stroge zakone kako bismo tu praksu zaustavili.

Međutim, ti zakoni više ne važe.

Ovaj referendum se desio skoro u potpunosti na internetu.

A možete da potrošite koliko hoćete novca na reklame na Fejsbuku, Guglu ili Jutjubu

i niko neće znati jer se radi o crnim kutijama.

A upravo to se i desilo.

Mi zapravo nemamo ni predstavu o punom opsegu ovoga.

Međutim, znamo da je poslednjih dana pred glasanje na Breksitu

zvanična kampanja „Glasaj za izlazak”

oprala skoro tri četvrtine miliona funti

preko drugog kampanjskog subjekta

koji je naša izborna komisija izglasala kao nezakonitog

i predala ga policiji.

A ovim nezakonitim novcem,

„Glasaj za izalazak” je oslobodila lavinu lažnih informacija.

Ovakve reklame.

[76 miliona Turaka pristupa EU]

Ovo je laž, apsolutna laž.

Turska se ne pridružuje Evropskoj uniji.

Čak ne postoje ni pregovori o pristupanju Evropskoj uniji.

A većina nas nikad nije ni videla ove reklame

jer mi nismo bili njihova ciljna grupa.

„Glasaj za izlazak” je identifikovala manje ogranke ljudi

koje je prepoznala kao povodljive i ti ljudi su ih videli.

A jedini razlog zašto ih mi sada vidimo

je jer je parlament naterao Fejsbuk da ih preda.

I možda mislite:

„Pa, radilo se tek o malo većem trošku.

Radi se o nekoliko laži.”

Međutim, ovo je najveća izborna prevara u Britaniji tokom stotinu godina.

Tokom glasanja koje se dešava jednom u generaciji

koje je zavisilo od svega jednog procenta izbornog tela.

A radi se o tek jednom od zločina koji su se desili tokom referenduma.

Potojala je još jedna grupa

predvođena ovim čovekom, Najdželom Faražom,

to je ovaj desno od Trampa.

A njegova grupa „Napusti.EU” je takođe prekršila zakon.

Prekršila je britanske izborne zakone i britanske zakone o podacima

i takođe su predati policiji.

A ovaj čovek, Aron Benks, on je finansirao ovu kampanju.

I zbog potpuno različitog slučaja,

pod istragom je naše Nacionalne agencije za kriminal,

našeg pandana FBI-u

jer je naša izborna komisija

zaključila da ne znaju odakle mu je stizao novac.

I da li je uopšte britanskog porekla.

A neću ni da zalazim u laži koje je Aron Benks ispričao

o njegovim tajnim vezama sa ruskom vladom.

Ili o neobičnoj slučajnosti susreta Najdžela Faraža sa Džulijanom Asanžom

i sa Trampovim drugarom, Rodžerom Stonom, trenutno optuženim,

neposredno pred dva ogromna Vikiliks curenja

od kojih su oba bila od koristi za Donalda Trampa.

Međutim, reći ću vam da su Breksit i Tramp prisno isprepletani.

Ovaj čovek mi je rekao da je Breksit zamorče za Trampa.

A znamo da se radi o istim ljudima, istim firmama,

istim podacima, istim tehnikama,

istoj upotrebi mržnje i straha.

Evo šta su postavljali na Fejsbuku.

A ovo ni ne želim da nazivam laži,

[Imigracija bez asimilacije je jednaka invaziji]

jer mi više liči na zločin mržnje.

Ne moram da vam govorim

da mržnju i strah seju širom sveta po internetu.

Ne samo u Britaniji i Americi, već i u Francuskoj, Mađarskoj,

Brazilu, Mjanmaru i Novom Zelandu.

Znamo da postoji ta mračna struja koja nas globalno povezuje.

A ona teče tehnološkim platformama.

Međutim, mi tek vidimo sićušni deo onoga što se dešava na površini.

A jedino sam saznala bilo šta o ovom mračnom podzemlju

jer sam počela da istražujem Trampove veze sa Faražom

i firmom pod nazivom Kembridž analitika.

Provela sam mesece tragajući za bivšim radnikom Kristoferom Vajlijem.

A on mi je rekao kako je ova firma koja je radila i za Trampa i za Breksit

pravila političke profile ljudi

kako bi razumeli njihove individualne strahove,

kako bi bolje usmeravali Fejsbuk reklame na njih.

A to su postigli nezakonito prikupljajući profile

87 miliona ljudi sa Fejsbuka.

Potrebna je bila godina rada da Kristofer da zvaničnu izjavu.

I ja sam morala da se pretvorim iz dopisnice

u istraživačku novinarku da bih to postigla.

A on je bio izuzetno hrabar

jer je firma u posedu Roberta Mersera,

milijardera koji je finansirao Trampa

i koji je više puta pretio da će da nas tuži,

kako bi sprečio objavljivanje.

Međutim, na kraju smo uspeli i bili smo na dan od objavljivanja.

Stigla je još jedna pravna pretnja.

Ovaj put ne od Kembridž analitike,

već od Fejsbuka.

Rekli su ako objavimo da će da nas tuže.

Ipak smo to uradili.

(Aplauz)

Fejsbuk, tada si bio na pogrešnoj strani istorije. I bili ste na pogrešnoj strani istorije

kada ste odbili da nam predate odgovore koji su nam potrebni.

I zato sam ovde.

Da vam se direktno obratim, bogovi silicijumske doline.

(Aplauz)

Mark Zakerberg -

(Aplauz)

Šeril Sandberg, Leri Pejdž, Sergej Brin i Džek Dorsi,

kao i vaši zaposleni i vaši investitori, takođe.

Jer je pre stotinu godina

najveća opasnost u rudnicima Južnog Velsa bio gas.

Tih, smrtonosan i nevidljiv.

Zbog toga su prvo slali kanarince da provere vazduh.

A u ovom ogromnom, globalnom, internet eksperimentu koji svi proživljavamo,

mi Britanci smo kanarinac.

Mi smo ono što zadesi zapadnu demokratiju

kada se stogodišnji izborni zakoni naruše zbog tehnologije.

Naša demokratija je nefunkcionalna, naši zakoni više ne deluju,

i nisam ja koja to kaže,

već je naš parlament objavio izveštaj koji to kaže.

Tehnologija koju ste izumeli je bila očaravajuća.

Međutim, trenutno, ona je mesto zločina.

A vi imate dokaze.

I nije dovoljno da kažete kako ćete ubuduće biti bolji.

Jer jedina nada koju imamo da sprečimo da se ovo ponovo desi

je da moramo da znamo istinu.

I možda mislite: „Pa, to je samo nekoliko reklama.

Ljudi nisu toliko glupi, zar ne?”

Na šta ću da odgovorim: „Samo se nadajte.”

Jer ono što je Breksit glasanje pokazalo

je da je liberalna demokratija nefunkcionalna.

A vi ste je pokvarili.

Ovo nije demokratija -

širenje laži u mraku, koje su plaćene nezakonitim novcem

sam bog zna odakle.

To je podrivanje

i vi ste u tome saučesnici.

(Aplauz)

Naš parlament je bio prvi u svetu

koji je pokušao da vas pozove na odgovornost

i nije uspeo.

Bukvalno ste van domašaja britanskog zakona - ne samo britanskog zakona,

radi se o devet parlamenata, devet država je predstavljeno ovde,

kojima je Mark Zakerberg odbio da dođe i preda dokaze.

A čini se da ne razumete da je ovo veće od vas.

Veće je od bilo koga od nas.

I ne radi se o levici ili desnici, „Izaći” ili „Ostati”, Trampu ili ne.

Radi se o tome da li je uopšte moguće

ikada više imati slobodne i poštene izbore.

Jer kako stoje stvari, ne verujem da jeste.

Stoga je moje pitanje upućeno vama: da li je ovo ono što želite?

Da li želite da vas istorija zapamti

kao sluge autoritarizma

koji je širom sveta u usponu?

Jer ste se zaputili da povežete ljude.

A odbijate da priznate

da nas ista ta tehnologija trenutno razdvaja.

A moje pitanje za sve ostale glasi:

da li je ovo ono što želimo,

da se izvuku

i da sedimo zavaljeni i igramo se telefonima dok mrak pada?

Istorija južnovelških dolina svedoči o borbi za prava.

I ne radi se o pokaznoj vežbi - radi se o tački preokreta.

Demokratija nije zagarantovana i nije neizbežna,

moramo da se borimo, moramo da pobedimo

i ne smemo da dozvolimo ovim tehnološkim firmama da imaju nekontrolisanu moć.

Na nama je - vama, meni i svima nama.

Mi smo ti koji moramo da povratimo kontrolu.

(Aplauz)

(Ovacije)

(Aplauz)