5 ways to listen better | Julian Treasure

Prevodilac: Марија Савић Lektor: Ana Zivanovic-Nenadovic

Gubimo sposobnost slušanja.

Približno 60 posto vremena u komunikaciji provodimo slušajući.

Ali to nam ne ide baš dobro.

Pamtimo samo 25 posto onoga što čujemo.

Ne vi, ne ovaj govor,

ali to je uglavnom tačno.

Hajde da definišemo slušanje

kao davanje smisla zvuku.

To je mentalni proses,

i to proces izvlačenja.

Da bismo to uradili, koristimo neke prilično zanimljive metode.

Jedna od njih je prepoznavanje šablona.

(Bučna masa ljudi) Recimo, ako na zabavi poput ove

ja kažem: „Dejvide, Saro, obratite pažnju“,

neki od vas će jednostavno ustati.

Šablone prepoznajemo

da bismo razlikovali zvuk od signala,

naročito naša imena.

Drugi metod je razlikovanje.

Ako bi se ovaj šum čuo duže od nekoliko minuta,

bukvalno ga više ne biste čuli.

Mi slušamo razlike,

a odbacujemo zvuke koji se ne menjaju.

A postoji i mnogo različitih filtera.

Ovi filteri nam pomažu da od svega što čujemo

obratimo pažnju na samo nešto.

Većina ljudi je potpuno nesvesna

postojanja ovih filtera.

Ali oni, na neki način, oblikuju našu stvarnost

jer nas upućuju na ono na šta trenutno obraćamo pažnju.

Daću vam jedan primer:

u zvuku, u slušanju, namera je jako bitna.

Kada sam se oženio,

obećao sam svojoj ženi da ću je slušati svakog dana

kao da je prvi put.

E, sad, to ne ispunjavam baš svaki dan.

(Smeh)

Ali bi bilo super imati takav odnos u vezi.

Ali, to nije sve.

Zvuk nas smešta u prostor i vreme.

Ako biste sada zatvorili oči, dok ste u ovoj prostoriji,

bili biste svesni njene veličine

zahvaljujući odjeku

i odbijanju zvuka o površine.

I bili biste svesni koliko vas ljudi okružuje

zahvaljujući mikro zvuku koji postoji.

Zvuk nas smešta i u vreme,

jer zvuk uvek

uključuje i vreme.

U stvari, ja smatram da je slušanje glavni način

na koji stičemo svest o protoku vremena

od prošlosti ka budućnosti.

Zato je, „Zvučnost je vreme i značenje“ sjajna izreka.

Na početku sam rekao da gubimo sposobnost slušanja.

Zašto sam to rekao?

Pa, postoji mnogo razloga.

Prvo, izumeli smo načine snimanja:

prvo pisanje, zatim zvučno snimanje,

a sad postoji i video snimanje.

Nagrada za precizno i pažljivo slušanje

jednostavno je nestala.

Drugo, svet je sada toliko bučan,

(buka) kakofonija ne prestaje,

vizuelna i zvučna,

pa je slušanje jako teško

i zamorno.

Mnogi utočište pronalaze u slušalicama,

ali oni javna mesta poput ovog pretvaraju u

podeljena zvučna utočišta,

u bezbroj majušnih, ličnih zvučnih mehura.

Tu niko nikog ne sluša.

Postajemo nestrpljivi.

Više ne želimo retorike,

nego zvučne porcije.

A umetnost razgovaranja,

bojim se, biva zamenjena

ličnim emitovanjem.

Ne znam koliko slušanja postoji u ovom razgovoru,

što je, nažalost, veoma česta pojava,

naročito u U.K.

Postajemo neosetljivi.

Mediji naslovima moraju da vrište na nas

da bi nam privukli pažnju.

A to znači da je nama teže da obratimo pažnju

na tiho, suptilno,

neizrečeno.

Gubljenje sposobnosti slušanja ozbiljan je problem.

I nije nebitno.

Jer je slušanje naš pristup razumevanju.

Svesno slušanje uvek dovodi do razumevanja.

A bez svesnog slušanja

može da se desi da

svet u kome ljudi ne slušaju jedni druge

postane zaista zastrašujuće mesto.

Zato bih voleo da sa vama podelim

pet jednostavnih vežbi koje treba zapamtiti

kako biste poboljšali sposobnost svesnog slušanja.

Da li biste to želeli?

(Publika: Da.) Dobro.

Prva je tišina.

Samo tri minuta tišine dnevno

divna je vežba

da ponovo podesite svoje uši

tako da možete ponovo da čujete tišinu.

Ako nemate apsolutnu tišinu,

potražite tiho mesto, i to je u redu.

Drugu vežbu zovem mikser.

(Buka) Jer čak i ako ste u bučnom okruženju poput ovog -

a svi provodimo dosta vremena na ovakvim mestima -

u kafiću slušajte

koliko zvučnih kanala možete čuti.

Koliko pojedinačnih kanala u toj mešavini slušam?

Pokušajte i na lepšim mestima, poput jezera.

Koliko ptica čujem?

Gde su? Odakle se čuje žuborenje?

Ova vežba je sjajna

za poboljšavanje kvaliteta svoje sposobnosti slušanja.

Treću vežbu zovem naslađivanjem,

i divna je vežba.

Radi se o uživanju u svakodnevnim zvucima.

Recimo, ovo je zvuk moje mašine za sušenje veša.

(sušenje) Ovo je valcer.

Je'n, dva, tri. Je'n, dva, tri. Je'n, dva, tri.

Obožavam je.

Ili, zbog veličine, poslušajte ovo.

(Mlin za kafu)

Opa!

Tako da i svakodnevni zvuci mogu biti jako zanimljivi ako obratite pažnju.

To zovem skrivenim horom.

Sve vreme je oko nas.

Sledeća vežba je

verovatno najvažnija od ovih pet,

ako uklonite samo jedno.

To su položaji za slušanje:

možete da promenite položaj za slušanje

u položaj koji više odgovara onome što slušate.

To predstavlja igranje sa onim filterima.

Setite se, pomenuo sam te filtere na početku.

Ovo je igranje sa njima kao sa polugama

da bismo ih postali svesni i da bismo otišli na drugo mesto.

Ovo su samo neki od položaja,

ili skale položaja za slušanje, koje možete koristiti.

Ima ih mnogo.

Zabavljajte se sa njima. Jako je zanimljivo.

I konačno, akronim.

Ovo možete koristiti prilikom slušanja i komunikacije.

Ako ste u bilo kojoj od ovih uloga -

a mislim da svi koji slušaju ovaj govor jesu -

akronim je RASA,

a to je reč iz sanskrita

koja označava sok ili suštinu.

RASA predstavlja Recepciju,

što znači da obraćamo pažnju na osobu;

Cenjenje, slanje malih signala,

poput aha, oh, dobro;

Sumiranje, jer je reč „dakle“ jako važna u komunikaciji;

i Zapitkivanje, postavljanje pitanja kasnije.

E, sad, zvuk je moja strast, moj život.

Napisao sam i knjigu o zvuku. Dakle, živim da bih slušao.

Bilo bi previše tražiti to od većine ljudi.

Ali verujem da je svim ljudima

potrebno da svesno slušaju

da bi živeli u potpunosti -

povezani u vremenu i prostoru

sa fizičkim svetom koji nas okružuje,

povezani međusobnim razumevanjem,

a da ne pominjem i duhovnu povezanost,

jer svaki duhovni put za koji znam

ima slušanje i kontemplaciju

u svojoj suštini.

Zato

je potrebno u školama učiti slušanje

kao veštinu.

Zašto se slušanje ne uči? To je ludost.

A ako bismo slušanje učili u školi,

slušanje bi od nesigurnog prešlo

u onaj opasni, strašni svet o kome sam govorio

i pretvorilo ga u svet u kome svi svesno slušaju sve vreme -

ili su bar sposobni za to.

Ne znam kako to da uradimo,

ali ovo je TED,

a mislim da je zajednica TED sposobna za sve.

Zato vas pozivam da se povežete sa mnom i jedni sa drugima,

da se misija raširi i da se slušanje uči u školi,

i da se kroz jednu generaciju svet pretvori u svesno slušanje -

u svet povezanosti,

svet razumevanja i mira.

Hvala vam što ste me danas slušali.

(Aplauz)