Pismo kući - Drugi deo

Drago naše dete,

Mnogo smo se obradovali tvom pismu. Dugo se nismo čuli! Tata i ja smo dobro. U penziji je lepo i vremena kao u priči. Brzo smo se navikli na kasno ustajanje i dugo spavanje. Tako je to bez poslovnih obaveza. Vreme vrlo brzo leti. Dok smo se okrenuli, otišli smo u penziju, a ti si postala odrasla žena. Čini nam se kao da si tek nedavno krenula u školu.

Da li si razmišljala kako bi htela da provedeš svoj trideseti rođendan? Kako ste proslavili Željkov rođendan? Da li se on dobro proveo? Mi smo mislili na njega ceo dan i žao nam je što nismo mogli lično da mu čestitamo. Zvali smo, ali vas nismo našli. Sigurno ste bili negde napolju i proslavljali. Mi smo za moj rođendan zvali prijatelje na večeru i uživali smo u tatinom vinu i kobasicama. Baš smo se lepo proveli.

Prošle nedelje je padao sneg, ali se već posle tri dana sasvim otopio. Je li vama padao sneg ove zime? Da li se Vladimir sankao? Slobodan se nije sankao, ali ga je tvoja sestra Ana dala na časove skijanja. Slobodan često pita kako mu je brat od tetke, Vlada. Je li Vladimir ikada probao da skija? Sećaš se da si ti učila skijati još sa četiri godine? Bila si preslatka na malim, dečjim skijama. Kao da je juče bilo, a vidi kolika si sad!

Šta ste planirali za Novu Godinu? Mi smo mislili sa društvom na večeru, pa na ples. Da li je Željko naučio da pleše? Sećam se da je hteo da ide na časove plesa. Tata i ja više ne idemo na časove sa društvom, ali i dalje po nekada odemo u disko. Milina živa. A sećam se da je i moj dragi Vladimir imao ritma još dok je bio jako malen.

Da li si još uvek zadovoljna poslom? Je li Željko našao posao? Jedva čekamo odgovore na sva moja pitanja. Odoh na poštu da pošaljem pismo, da ti što pre stigne.

Puno poljubaca od tate i mene.

Mama