×

我們使用cookies幫助改善LingQ。通過流覽本網站,表示你同意我們的 cookie 政策.


image

Slavica Squire, Živite li ili samo ŽIVOTARITE?

Živite li ili samo ŽIVOTARITE?

Dragi moji, dobro mi došli! Ja sam Slavica, a ovo je moj YouTube kanal.

Svakog četvrtka ovde možete da nađete savete

kako da kreirate i da živite

život koji ćete da obožavate.

I da radite posao koji ćete da volite.

Danas, u današnjoj temi, radi se o tome

da se u stvari ne treba bojati smrti,

već da se treba bojati

da nikada nećemo ni živeti.

Kaže se da

većina ljudi, ogromna većina ljudi

sa 25 godina umre,

ali ih sahrane tamo negde do 80.

I to je zato što u stvari

ljudi dok su mladi imaju svoje snove.

Neko voli da postane pilot, neko bi voleo da bude vatrogasac,

neko bi voleo da proputuje svet,

opet, neko drugi da promeni svet...

Ljudi imaju svoje snove.

Ali tamo negde oko 20.

već im okruženje objasni

da su to samo snovi, da se nikada neće ostvariti

da je glupo verovati u njih

da je glupo za njima ići

i da treba da nađu "realan, dobar posao"

I onda ljudi krenu da traže posao,

zaposle se u nekoj kancelariji

u kojoj se osećaju zatvoreni, zarobljeni

sa ljudima koje ne vole,

iako se ljudi oko njih u kancelarijama

ponašaju kao da su prijatelji

u suštini, to im nisu prijatelji.

Međusobno se jako često uopšte ne vole.

i neće biti tu za njih kad im bude teško

kao što to rade prijatelji.

Provode život sa tim ljudima radeći posao

koji uopšte ne vole,

a rade ga samo da bi zaradili novac

i platili račune.

I tako, u stvari, prolazi dan za danom

i to uopšte i nije neki život.

To je više kao neka vrsta preživljavanja.

A dani prolaze, godine prolaze

i ljudi prosto i ne primećuju

da život prolazi.

I u nekom trenutku shvate: Ok,

dosta života je prošlo,

dođu do četrdesete godine možda

ali onda ne mogu da izađu više iz tog začaranog kruga, zato što su se

zapetljali u to, kreirali jedan stil života

koji sad treba da finansiraju

i ne mogu da izađu više, da se oslobode,

da izađu iz te kancelarije

da odu od tih ljudi koje ne vole,

da počnu da rade nešto što vole i da

počnu da žive svoj život.

Već tako životare.

A to životarenje je neka vrsta osrednjosti.

Kada ih ja pitam, a često mi dolaze takvi ljudi

kod mene, da vide šta mogu da urade

mogu da prožive,

i onda kada ih pitam kakav je to život,

onda oni meni kažu: "Pa ok mi je..."

"Meni je to ok".

I onda zamislite:

na svojoj samrtnoj postelji, kada razmišljate o svom životu unazad,

da na primer sve što vam padne na pamet bude:

"pa bio je to ok život".

To je stvarno velika šteta.

Jer niko ne ide u bioskop da gleda neki osrednji film

koji je "ok"

Ljudi hoće spektakl! Hoće

da vide nešto fantastično

i ljudi neće osrednji film

ljudi neće osrednji telefon,

ljudi neće osrednje..., ne znam, bilo šta.

Ljudi hoće da imaju

naročito ti ljudi koji

koji, eto tako, u kancelarijama rade

i imaju neku ambiciju, oni hoće

najbolji sat, hoće najbolji auto, hoće

najbolje ovo, najbolje ono

a onda ih ja pitam: A zašto se, ljudi, zadovoljavate

osrednjim životom koji je ok?

I to je stvarno jako tužno, jer ja znam

da svi oni imaju snove

odnosno, da su imali snove

i imaju ih još, samo su negde pokopani duboko u njima

zatrpani slojem svih onih priča

koje su čuli od drugih koji su pre njih zakopali svoje snove

koji su im rekli: Ma daj molim te, šta ti...

O čemu ti sanjaš?

Ma jeste, baš ćeš ti... Samo tebe čekaju...

Hajde, budi pametan, uzmi se u pamet

zaposli se u kancelariji

dobro je to. Ćuti!

Sedi di si, ni za di si nisi.

I tako...

To su sve neke stvari kojih se naslušamo i onda poverujemo u to.

I jednostavno, onoga dana kada

u to toliko poverujemo,

da svoje snove odbacimo

da ih se odreknemo,

svako ko to uradi

on nekako umre.

I ja to mogu da kažem i iz svog nekog iskustva.

Meni je trebalo puno godina da dođem do NLP-a

ove fenomenalne metodologije,

koja mi je dala hrabrosti

da izađem iz toga.

Jer jako je bilo teško.

Iznam da je ljudima jako teško

jer kreiraju jedan stil života

koji je "ok"

da sad izađu u nešto što ne znaju šta je

i u nešto što su im svi rekli da ne postoji

u nešto što im svako kaže da je nemoguće,

i da deluju kao da nešto s njima nije u redu.

To je jako teško.

I vremenom se naši snovi smanjuju

Ljudi počnu sve manje i manje da misle o tome

nekako odbace te snove

kao da ih nikad nisu ni imali, iako ih duboko u sebi nose.

Verujući da je ipak najbolje da budu na sigurnom.

To je ok. Možda će ostvariti svoje snove nekad

I onda krene ona

onaj začarani krug "nekada... kad..."

"Samo da nađem bolji posao, pa ću onda..."

"Da imam veću platu, pa ću onda više da štedim..."

"Samo da mi deca porastu..."

"Samo da deca završe školu..."

"Samo da se deca dobro zaposle..."

"I samo da ovo... i samo da ono..."

i ta osrednjost

ljude pojede.

Potpuno im izvuče, život isisa iz njih

i oni tako žive kao

pod nekom anestezijom.

Polumrtvi. Više mrtvi nego živi.

Nema života u njima.

I stvarno se istroše i izgube snagu.

I onda kad prođu godine, misle da je kasno

i misle da ne mogu više da žive

svoje snove, da ne mogu da ih ostvare,

da nema smisla više počinjati

I zaista to ljudi nekad misle

krajem tridesetih

ili početkom četrdesetih

što je velika šteta jer

mnogi veliki ljudi su počeli

u pedesetima,

u šezdesetima čak,

da ostvaruju svoje snove.

Jer zaista, kada ljudi shvate nekako

da će umreti... Ja se sećam, jedan moj učitelj je rekao:

"Ja sam shvatio kada sam napunio 50 godina"

"da ću umreti i onda sam počeo sasvim drugačije da gledam na život".

I ja sam imala tu sreću da sam možda to shvatila još i ranije

zato što su meni umrli roditelji kad su bili veoma mladi

i ja sam imala otprilike nekih 40 godina

i onda sam shvatila

pošto su mi umrli roditelji, a ja sam starija sestra,

ja sam sledeća!

Ja sam sledeća.

I onda sam shvatila da zaista

je važno šta ću napraviti od života

da je meni važno šta ću napraviti od života

I da zaista ne želim da

protraćim svoj život za

neke gluposti.

I to vidim isto kod mojih klijenata

Oni dolaze kod mene na kraju tridesetih, početkom četrdesetih

potpuno pogođeni

tom svešću o tome

da je ogromna količina života već otišla

da su je protraćili, da nisu uživali

da su radili stvari koje su drugi hteli,

da su slušali one koji ni sami nisu srećni

da su zaista nekako pregaženi i zgaženi

i da sada slabo imaju snage da bilo šta urade.

I zato sam ja jako srećna kada

ljudi dođu na moje seminare

i u nekom trenutku

bude im jako teško kada shvate

koliko je u stvari ta osrednjost nešto što ih boli.

nešto u čemu ne uživaju, nešto što im

troši život, ali onda

donesu odluku.

Donesu odluku da će

svoj život da promene.

Jer to je u stvari najvažnija stvar:

Ljudi se dele nekako

na dve vrste: na one koji nalaze izgovore

i ostanu u tome i zadrže se u toj osrednjosti zauvek,

ostanu ceo život

i na one koji donesu odluku

koji kažu: "Bez obzira na sve..."

"Bez obzira na sve".

"Živim tu gde živim, živim kako živim,"

"tako je kako je, ali bez obzira na sve, "

"ja želim da ostvarim svoje snove"

"i da živim život punim plućima".

"Danas donosim odluku da ću to da uradim".

I onoga dana kada donesete odluku,

vi ne možete da promenite svoj život,

U jednom danu ne možete da promenite svoj život

da sad odjednom postane drugačiji,

ali u jednom danu možete da donesete odluku

da ćete od sada pa ubuduće, svakoga dana raditi nešto

što će vas voditi korak po korak

tako da za pet godina ne budete

idući istom stazom kao i do sada

ostanete i postanete

još istrošeniji, još tužniji, još

"mrtviji",

nego da kažete: "Ok, za pet godina ću uraditi sve što je potrebno"

"svakoga dana"

"da oživim".

"Da se preporodim, da proživim".

"I znam da postoji metodologija koja može u tome da mi pomogne"

"I znam da mogu da potražim pomoć od ljudi koji"

"koji znaju nešto, koji imaju iskustvo".

"i želim zaista da uradim to za sebe".

Znači, da donesete u jednom danu odluku

da ćete to da promenite

i naravno

mnogi od vas će da kažu: "Pa dobro, moj život je stvarno ok".

i opet da se vratim na ono:

Ok

Da li je to zaista vama dovoljno dobro?

Da li je dovoljno dobro da

taj jedan život koji imamo

provedemo, eto tako...?

U osrednjosti. Sigurno.

Da slučajno ne izađemo

u nepoznato

jer ko zna šta nas tamo čeka...

ja vam predlažem da zaista razmotrite

kakav je vaš život i da budete nemilosrdno

iskreni prema sebi

Sa čim ste zadovoljni?

Da li vi ujutru kada ustanete

kažete: "Wow, kakav život!"

"Kakav ispunjen život!"

"Moj život je predivan! Moj život je pun blagoslova!"

"Ja zaista utičem na ljude oko sebe"

"i srećna sam zbog toga"

Ili kažete: "Jao, Bože, opet danas moram da idem na posao..."

"Opet moram s onim ljudima..."

Da se osećate zatvoreno, da se osećate

izgubljeno...

Razmislite o tome.

I ako jednoga dana odlučite nešto da promenite

u svom životu, postoji metodologija koja može da vam pomogne

korak po korak i mi smo to stvarno

razradili. Puno toga radimo na raznim našim edukacijama

ali srž svega onoga što radimo na svim našim edukacijama

srž je NLP.

Zato vam od srca preporučujem da

da razmotrite da krenete na ONLINE NLP edukaciju

koja je mnogima promenila život.

Znači, ljudi kada dođu na to

jednostavno dele život na pre i posle NLP-a

Znam da to sada zvuči kao: "Ma daj, Slavice, jeste, sigurno tako..."

Evo, pogledajte mene i puno mojih drugih polaznika

koji zaista računaju svoj život na pre i posle

zato što život ne bude nikad više isti

a znam da znate

iz iskustva drugih ljudi

i iz iskustava koja vas okružuju

da je moguće

kreirati i živeti predivan život.

Da je moguće!

I to je važno da znate

da pretresete svoj život s jedne strane

da li je to predivan život

a s druge strane da shvatite da je moguće

kreirati predivan život.

Gde god da ste sad.

Moguće je!

Nije moguće za jedan dan,

ali moguće je danas doneti odluku da ćete

to uraditi bez obzira na sve.

I ja vas pozivam na taj put

i mislim da ćete to uraditi

jer sama činjenica da gledate moje videe

znači da ste neko ko traga.

I ko možda nije zadovoljan sa osrednjošću

I ko želi za sebe najbolje.

Ja sam tu da vam budem podrška.

Tako da, vidimo se! Imate dole link,

i pišite mi

još, šta vam još treba,

šta biste još voleli da ja ovde pričam

šta bi vama značilo kada bih ja

ispričala. Šta biste voleli da znate od mojih iskustava

mojih znanja,

možda neko moje lično iskustvo, nešto vas zanima...

Slobodno mi pišite dole u komentar

i ja ću u sledećim videima

snimati nešto što mislim da može stvarno da vam bude korisno

i što ste napisali da je za vas.

Eto, a do tad, razmišljajte malo.

I prestanite da se plašite smrti.

Bojte se da nikada

da nikada nećete živeti.

Dok ste živi.

To je gore. To je gore od smrti.

I vidimo se.

Živite li ili samo ŽIVOTARITE? Lebst du oder LEBST du nur? Are you living or just LIVING? Ты живешь или просто ЖИВЕШЬ?

Dragi moji, dobro mi došli! Ja sam Slavica, a ovo je moj YouTube kanal.

Svakog četvrtka ovde možete da nađete savete

kako da kreirate i da živite

život koji ćete da obožavate.

I da radite posao koji ćete da volite.

Danas, u današnjoj temi, radi se o tome Today, in today's topic, it is about that

da se u stvari ne treba bojati smrti,

već da se treba bojati but to be afraid

da nikada nećemo ni živeti.

Kaže se da

većina ljudi, ogromna većina ljudi most people, the vast majority of people

sa 25 godina umre, at the age of 25 he dies,

ali ih sahrane tamo negde do 80. but they are buried there until the 80s.

I to je zato što u stvari

ljudi dok su mladi imaju svoje snove.

Neko voli da postane pilot, neko bi voleo da bude vatrogasac,

neko bi voleo da proputuje svet,

opet, neko drugi da promeni svet...

Ljudi imaju svoje snove.

Ali tamo negde oko 20.

već im okruženje objasni

da su to samo snovi, da se nikada neće ostvariti

da je glupo verovati u njih

da je glupo za njima ići

i da treba da nađu "realan, dobar posao"

I onda ljudi krenu da traže posao, And then people start looking for work,

zaposle se u nekoj kancelariji get a job in an office

u kojoj se osećaju zatvoreni, zarobljeni in which they feel closed, trapped

sa ljudima koje ne vole,

iako se ljudi oko njih u kancelarijama even though the people around them in the offices

ponašaju kao da su prijatelji

u suštini, to im nisu prijatelji.

Međusobno se jako često uopšte ne vole. They often don't like each other at all.

i neće biti tu za njih kad im bude teško

kao što to rade prijatelji.

Provode život sa tim ljudima radeći posao

koji uopšte ne vole,

a rade ga samo da bi zaradili novac

i platili račune.

I tako, u stvari, prolazi dan za danom

i to uopšte i nije neki život.

To je više kao neka vrsta preživljavanja.

A dani prolaze, godine prolaze

i ljudi prosto i ne primećuju

da život prolazi.

I u nekom trenutku shvate: Ok,

dosta života je prošlo,

dođu do četrdesete godine možda

ali onda ne mogu da izađu više iz tog začaranog kruga, zato što su se

zapetljali u to, kreirali jedan stil života

koji sad treba da finansiraju

i ne mogu da izađu više, da se oslobode,

da izađu iz te kancelarije

da odu od tih ljudi koje ne vole,

da počnu da rade nešto što vole i da

počnu da žive svoj život. start living their life.

Već tako životare. They already live like that.

A to životarenje je neka vrsta osrednjosti. And that living is a kind of mediocrity.

Kada ih ja pitam, a često mi dolaze takvi ljudi

kod mene, da vide šta mogu da urade at my place, to see what they can do

mogu da prožive,

i onda kada ih pitam kakav je to život,

onda oni meni kažu: "Pa ok mi je..."

"Meni je to ok".

I onda zamislite:

na svojoj samrtnoj postelji, kada razmišljate o svom životu unazad,

da na primer sve što vam padne na pamet bude:

"pa bio je to ok život".

To je stvarno velika šteta.

Jer niko ne ide u bioskop da gleda neki osrednji film

koji je "ok"

Ljudi hoće spektakl! Hoće

da vide nešto fantastično

i ljudi neće osrednji film

ljudi neće osrednji telefon,

ljudi neće osrednje..., ne znam, bilo šta.

Ljudi hoće da imaju

naročito ti ljudi koji

koji, eto tako, u kancelarijama rade

i imaju neku ambiciju, oni hoće and they have some ambition, they will

najbolji sat, hoće najbolji auto, hoće the best watch, he wants the best car, he wants

najbolje ovo, najbolje ono

a onda ih ja pitam: A zašto se, ljudi, zadovoljavate

osrednjim životom koji je ok?

I to je stvarno jako tužno, jer ja znam

da svi oni imaju snove

odnosno, da su imali snove

i imaju ih još, samo su negde pokopani duboko u njima

zatrpani slojem svih onih priča

koje su čuli od drugih koji su pre njih zakopali svoje snove

koji su im rekli: Ma daj molim te, šta ti...

O čemu ti sanjaš?

Ma jeste, baš ćeš ti... Samo tebe čekaju...

Hajde, budi pametan, uzmi se u pamet

zaposli se u kancelariji get a job in the office

dobro je to. Ćuti! it is good. Do not speak!

Sedi di si, ni za di si nisi. Sit where you are, where you are not.

I tako...

To su sve neke stvari kojih se naslušamo i onda poverujemo u to.

I jednostavno, onoga dana kada

u to toliko poverujemo, we believe in it so much,

da svoje snove odbacimo

da ih se odreknemo,

svako ko to uradi

on nekako umre.

I ja to mogu da kažem i iz svog nekog iskustva.

Meni je trebalo puno godina da dođem do NLP-a

ove fenomenalne metodologije,

koja mi je dala hrabrosti

da izađem iz toga.

Jer jako je bilo teško. Because it was very difficult.

Iznam da je ljudima jako teško

jer kreiraju jedan stil života

koji je "ok"

da sad izađu u nešto što ne znaju šta je

i u nešto što su im svi rekli da ne postoji

u nešto što im svako kaže da je nemoguće,

i da deluju kao da nešto s njima nije u redu.

To je jako teško.

I vremenom se naši snovi smanjuju And over time, our dreams diminish

Ljudi počnu sve manje i manje da misle o tome

nekako odbace te snove

kao da ih nikad nisu ni imali, iako ih duboko u sebi nose.

Verujući da je ipak najbolje da budu na sigurnom.

To je ok. Možda će ostvariti svoje snove nekad

I onda krene ona

onaj začarani krug "nekada... kad..."

"Samo da nađem bolji posao, pa ću onda..."

"Da imam veću platu, pa ću onda više da štedim..."

"Samo da mi deca porastu..."

"Samo da deca završe školu..."

"Samo da se deca dobro zaposle..."

"I samo da ovo... i samo da ono..."

i ta osrednjost

ljude pojede. eats people.

Potpuno im izvuče, život isisa iz njih It drains them completely, the life is sucked out of them

i oni tako žive kao

pod nekom anestezijom.

Polumrtvi. Više mrtvi nego živi.

Nema života u njima.

I stvarno se istroše i izgube snagu. And they really wear out and lose strength.

I onda kad prođu godine, misle da je kasno And then when the years pass, they think it's too late

i misle da ne mogu više da žive

svoje snove, da ne mogu da ih ostvare, their dreams, that they cannot achieve them,

da nema smisla više počinjati that there is no point in starting again

I zaista to ljudi nekad misle

krajem tridesetih

ili početkom četrdesetih

što je velika šteta jer

mnogi veliki ljudi su počeli

u pedesetima,

u šezdesetima čak,

da ostvaruju svoje snove.

Jer zaista, kada ljudi shvate nekako

da će umreti... Ja se sećam, jedan moj učitelj je rekao:

"Ja sam shvatio kada sam napunio 50 godina"

"da ću umreti i onda sam počeo sasvim drugačije da gledam na život". "that I was going to die and then I started to look at life completely differently".

I ja sam imala tu sreću da sam možda to shvatila još i ranije

zato što su meni umrli roditelji kad su bili veoma mladi

i ja sam imala otprilike nekih 40 godina

i onda sam shvatila

pošto su mi umrli roditelji, a ja sam starija sestra,

ja sam sledeća!

Ja sam sledeća.

I onda sam shvatila da zaista

je važno šta ću napraviti od života

da je meni važno šta ću napraviti od života

I da zaista ne želim da

protraćim svoj život za

neke gluposti. some nonsense.

I to vidim isto kod mojih klijenata And I see the same in my clients

Oni dolaze kod mene na kraju tridesetih, početkom četrdesetih They come to me in the late thirties, early forties

potpuno pogođeni completely affected

tom svešću o tome

da je ogromna količina života već otišla

da su je protraćili, da nisu uživali

da su radili stvari koje su drugi hteli,

da su slušali one koji ni sami nisu srećni

da su zaista nekako pregaženi i zgaženi

i da sada slabo imaju snage da bilo šta urade. and that now they have little strength to do anything.

I zato sam ja jako srećna kada

ljudi dođu na moje seminare

i u nekom trenutku

bude im jako teško kada shvate

koliko je u stvari ta osrednjost nešto što ih boli.

nešto u čemu ne uživaju, nešto što im

troši život, ali onda

donesu odluku. make a decision.

Donesu odluku da će

svoj život da promene.

Jer to je u stvari najvažnija stvar:

Ljudi se dele nekako

na dve vrste: na one koji nalaze izgovore into two types: those who find excuses

i ostanu u tome i zadrže se u toj osrednjosti zauvek,

ostanu ceo život

i na one koji donesu odluku

koji kažu: "Bez obzira na sve..."

"Bez obzira na sve".

"Živim tu gde živim, živim kako živim," "I live where I live, I live how I live,"

"tako je kako je, ali bez obzira na sve, " "it is what it is, but no matter what,"

"ja želim da ostvarim svoje snove" "I want to make my dreams come true"

"i da živim život punim plućima".

"Danas donosim odluku da ću to da uradim". "Today I make a decision that I will do it".

I onoga dana kada donesete odluku,

vi ne možete da promenite svoj život,

U jednom danu ne možete da promenite svoj život You cannot change your life in one day

da sad odjednom postane drugačiji, to suddenly become different now,

ali u jednom danu možete da donesete odluku

da ćete od sada pa ubuduće, svakoga dana raditi nešto

što će vas voditi korak po korak

tako da za pet godina ne budete so that in five years you won't be

idući istom stazom kao i do sada

ostanete i postanete you stay and become

još istrošeniji, još tužniji, još more worn out, more sad, more

"mrtviji",

nego da kažete: "Ok, za pet godina ću uraditi sve što je potrebno"

"svakoga dana"

"da oživim".

"Da se preporodim, da proživim".

"I znam da postoji metodologija koja može u tome da mi pomogne"

"I znam da mogu da potražim pomoć od ljudi koji"

"koji znaju nešto, koji imaju iskustvo".

"i želim zaista da uradim to za sebe".

Znači, da donesete u jednom danu odluku

da ćete to da promenite

i naravno

mnogi od vas će da kažu: "Pa dobro, moj život je stvarno ok".

i opet da se vratim na ono:

Ok

Da li je to zaista vama dovoljno dobro?

Da li je dovoljno dobro da

taj jedan život koji imamo

provedemo, eto tako...? let's spend, that's how...?

U osrednjosti. Sigurno.

Da slučajno ne izađemo

u nepoznato

jer ko zna šta nas tamo čeka...

ja vam predlažem da zaista razmotrite I suggest you really consider it

kakav je vaš život i da budete nemilosrdno

iskreni prema sebi honest with yourself

Sa čim ste zadovoljni?

Da li vi ujutru kada ustanete

kažete: "Wow, kakav život!"

"Kakav ispunjen život!"

"Moj život je predivan! Moj život je pun blagoslova!"

"Ja zaista utičem na ljude oko sebe"

"i srećna sam zbog toga"

Ili kažete: "Jao, Bože, opet danas moram da idem na posao..."

"Opet moram s onim ljudima..." "I have to deal with those people again..."

Da se osećate zatvoreno, da se osećate

izgubljeno... lost...

Razmislite o tome. Think about it.

I ako jednoga dana odlučite nešto da promenite

u svom životu, postoji metodologija koja može da vam pomogne

korak po korak i mi smo to stvarno step by step and we really are

razradili. Puno toga radimo na raznim našim edukacijama

ali srž svega onoga što radimo na svim našim edukacijama

srž je NLP.

Zato vam od srca preporučujem da

da razmotrite da krenete na ONLINE NLP edukaciju

koja je mnogima promenila život.

Znači, ljudi kada dođu na to So, people when they come to it

jednostavno dele život na pre i posle NLP-a

Znam da to sada zvuči kao: "Ma daj, Slavice, jeste, sigurno tako..."

Evo, pogledajte mene i puno mojih drugih polaznika

koji zaista računaju svoj život na pre i posle

zato što život ne bude nikad više isti

a znam da znate and I know you know

iz iskustva drugih ljudi

i iz iskustava koja vas okružuju

da je moguće

kreirati i živeti predivan život.

Da je moguće!

I to je važno da znate

da pretresete svoj život s jedne strane

da li je to predivan život

a s druge strane da shvatite da je moguće

kreirati predivan život.

Gde god da ste sad.

Moguće je!

Nije moguće za jedan dan,

ali moguće je danas doneti odluku da ćete

to uraditi bez obzira na sve.

I ja vas pozivam na taj put

i mislim da ćete to uraditi

jer sama činjenica da gledate moje videe because the very fact that you are watching my videos

znači da ste neko ko traga.

I ko možda nije zadovoljan sa osrednjošću

I ko želi za sebe najbolje.

Ja sam tu da vam budem podrška.

Tako da, vidimo se! Imate dole link,

i pišite mi

još, šta vam još treba,

šta biste još voleli da ja ovde pričam

šta bi vama značilo kada bih ja

ispričala. Šta biste voleli da znate od mojih iskustava

mojih znanja,

možda neko moje lično iskustvo, nešto vas zanima...

Slobodno mi pišite dole u komentar

i ja ću u sledećim videima

snimati nešto što mislim da može stvarno da vam bude korisno

i što ste napisali da je za vas.

Eto, a do tad, razmišljajte malo.

I prestanite da se plašite smrti. And stop being afraid of death.

Bojte se da nikada

da nikada nećete živeti. that you will never live.

Dok ste živi.

To je gore. To je gore od smrti. That's worse. It's worse than death.

I vidimo se.