×

Ми використовуємо файли cookie, щоб зробити LingQ кращим. Відвідавши сайт, Ви погоджуєтесь з нашими cookie policy.


image

Pojačalo, Podcast EP001: Marija Đorđić i Žarko Ptiček (5)

Podcast EP001: Marija Đorđić i Žarko Ptiček (5)

Zato je važno da, u roku u kome se dogovorimo, dobijemo dokumentaciju od klijenta, jer kroz dokumentaciju mi ustvari dobijemo informacije šta je firma radila. Zakonski rok za dostavljanje dokumentacije je 8 dana, odnosno postoje rok od 3 dana da dostavite dokumentaciju i 5 dana da se ona proknjiži. Dakle u roku od 8 dana knjigovođa mora imati informaciju šta se u firmi desilo. Ukoliko se to ne dešava sve se to može nadoknaditi, međutim, to je neki vremenski gep u kome vaš knjigovođa ne zna šta se dešava u vašoj firmi, pa ne može da signalizira ukoliko se dogodilo nešto što uzrokuje neke druge probleme. Uvek je mnogo bolje da mi dobijemo informaciju pre nego što se nešto desi pa da sa klijentom porazgovaramo o tome koje su posledice, kakav je poreski tretman. Uvek treba imati u vidu da postoje poreske obaveze koje nastaju danom kada se nešto desi, a to znači, recimo kod isplate prihoda fizičkom licu, vi se dogovorite sa nekim fizičkim licem da recimo zakupite prostorije od njega, isplatite mu zakupninu i to prođe kroz vaš tekući račun. Sutradan knjigovođa dobije izvod i već je kasno jer porez morate platiti istog dana kada i zakupninu. Tako da čak i ako uredno dostavljate dokumentaciju u ovom slučaju ste u prekršaju. Zbog toga je dobro da, naročito u početku, sa knjigovođom imate intenzivniju komunikaciju, da mu najavite šta sve planirate da radite, kakve ćete imati transakcije i da se informišete o posledicama. Ima nekih stvari koje su prosto intuitivne i ljudi negde i bez mnogo znanja u toj oblasti naslućuju da će nešto morati da plate, ali postoje i drugačiji porezi koji su potpuno nelogični i za čoveka koji se ne bavi knjigovodstvom i za mene koja se time bavim. To su recimo porezi koji se javljaju zajedno sa troškom. Postoji porez na uvoz softvera, na plaćanje autorskih prava nerezidentu i onda mi kao knjigovođe često imamo problem da objasnimo ljudima jer im nije jasno zašto bi, kada nešto nekome plaćaju i imaju trošak, plaćali porez. Ali, to je takozvani reverse charge obračun poreza i to je tako.

Tako da je važna komunikacija, informisanost kako se ne bi propustili ti neki bitniji rokovi i kako bi klijent imao ideju o svojim poreskim obavezama. Važno za samo pokretanje posla uopšte je znati koji su to neki fiksni troškovi koji se ne mogu izbeći. Oni zavise, uglavnom, od pravne forme koju izaberete. Pa ako odlučite da budete paušalno oporezovani, onda imate poreze i doprinose po rešenju. Ako odlučite da osnujete doo firmu i ne zaključujete radni odnos sa firmom nego budete osnivač, onda su to doprinosi. To su troškovi koje imate zarađivali ili ne i preduzetnici to obično odmah i sami pitaju. Ali, različiti poreski tretmani i različiti rokovi su najvažniji u našoj sferi.

Ivan Minić: U svakom slučaju, u tom prvom periodu najbolje je imati redovnu komunikaciju i komunicirati namere da bi se pronašao adekvatan modalitet kako da se to izvede, jer uvek postoji više rešenja, a kada se nešto desi, onda si već faktički opredeljen za jednu od njih i nemaš manevarski prostor koji bi možda imao.

Marija Đorđić: Čak kod ugovaranja i planiranja većih finansijskih transakcija najbolje je da knjigovođa bude uključen od početka, da prosto učestvuje u svemu tome jer različite stvari mogu se raditi na različite načine i proizvesti različite troškove poreza koji mogu biti deal breaker. Kada vidiš koliko te to košta na kraju, odustaneš od tog modaliteta. Ili postoje dve varijante i ti si indiferentan, ok ti je i jedna i druga, ali jedna ti proizvodi velike troškove poreza, a druga je povoljnija. Ako knjigovođu o tome obavestiš nakon što si sve završio, knjihovođa ne može da pomogne u samom izboru i osmišljavanju poslovne konstrukcije.

Ivan Minić: Žarko, kada pričamo o počinjanju, postoji niz nekih pravnih stvari koje svaki posao koji se počinje treba jasno da definiše na samom početku. Koje su to stvari i koji su neki konkretni saveti koje imaš za ljude koji nisu sigurni šta, na koji način da regulišu. Naravno, svaka situacija je specifična i sa sobom nosi jedinstven set rešenja, ali koje su neke generalne stvari o kojima misliš da treba povesti računa na početku?

Žarko Ptiček: Potpuno si upravu kada kažeš – kada se registruje. Registracija u APR-u proizvodi takozvano konstitutivno dejstvo. Vaša firma i vi kao preduzetnik nastajete kada Agencija za privredne registre objavi rešenje na svom sajtu. To se smatra početnom tačkom od koje teku poreske obaveze. Ali ima jedan predregistracioni period gde vi razmišljate o tome šta ćete da radite. Ako ste jedan nije problem, ako vas je više može da bude problem ukoliko niste međusobno definisali vaše odnose koji će se primenjivati od registracije konkretne firme. Dakle, ima jedan predregistracioni period za koji se ispostavilo da je jako dobro ako je pravno uređen. Kada kažem pravno uređen, dovoljno je da su mejlovima razmenjene želje učesnika u nekom poslovnom poduhvatu da bi moglo da se vidi šta je to što učesnici žele da postignu.

Najbanalniji primer je registracija domena. Imate izvanrednu ideju, naravno domen treba da registrujete čim pomislite na domen. Registrovali ste domen, još niste registrovali firmu. Od momenta kada ste registrovali domen – on može da glasi samo na nekog od učesnika u tom poslovnom poduhvatu kao fizičko lice. Kasnije recimo da ste napravili doo tročlano. Ne dođe do prenosa domena na firmu i registrant domena ostaje fizičko lice. Nigde se niste dogovorili, trošak registracije domena niste preneli na firmu, nigde niste prikazali firmu kao registranta samog domena. Ukoliko krene po zlu, može da se desi da ta osoba ima ucenjivački potencijal za izlazak iz firme ili za zahtevanje veće dobiti samo zato što je igrom slučaja domen glasio na njega ili nju. Ovo se dosta često dešava i zato ističem ovaj primer.

Dakle u tom predregistracionom periodu se stvaraju neke pravne veze koje se onda registruju i dalje je poznat slučaj, ali samo treba imati na umu da u tom predregistracionom periodu možete da napravite svoja prava i obaveze i uredite ih na određeni način.

Ivan Minić: Šta je još bitno od onih nekih ugovora koji su potebni u početku, bilo da su u pitanju ugovori o radu ili poslovno-tehničkoj saradnji? O čemu bi ljudi trebalo da povedu računa, šta bi trebalo da imaju u vidu u startu? Šta su neke najvažnije karakteristike svakog od njih i gde ne bi trebalo da naprave grešku?

Žarko Ptiček: Moraju da opredele šta se smatra startom. Pravno je to za svakog drugačije. Za nekog se smatra startom onaj momenat kada dobiju ideju o nekom proizvodu ili o nekom biznisu i krenu da se dogovaraju sa bilo kome. A ha hoću da imam ovakav domen, popričao sam sa tobom, ja ću da ti distribuiram robu, nameravam da kupim taj i taj šleper…

Te sve stvari spadaju u nešto što bi pravno trebalo da bude dobro pokriveno zato što se radi o stvarima od kojih zavisi vaš početak. Takođe, pravno gledano, najbolji momenat za samu registraciju obavljanja delatnosti je tik pre nego što dobijete prve pare. Ali, to ne znači da pre nego što ste registrovani ne možete da imate nekakav ugovor. Dakle, tik pre nego što zaradite vaš prvi novac je jako dobar momenat za registraciju. Nije dozvoljeno da primite novac, a da niste registrovani za obavljanje delatnosti. Takođe, nema puno smisla da se snose fiksni troškovi dok ne dođe do realizacije prvog posla. Treba što bliže staviti ta dva momenta i voditi računa o sledećem…

Imate tri osnovne pravne oblasti u kojima delujete. Jedna je unutrašnja organizacija, dakle kako ćete sami urediti svoje zaposlene, da li ćete zapošljavati u smislu Zakona o radu i primati ljude u radni odnos, ili ćete unutrašnju organizaciju napraviti tako da ima eksterne elemente tako što ćete outsorsovati knjigovođu ili programera… Većina ugovora je propisana kao takva – Zakon o radu imenuje Ugovor o radu, definiše njegove elemente. Dovoljno je da pročitate Zakon o radu i vidite šta sve jedan ugovor o radu mora da ima. Radni odnos je dosta specifičan i na pravima se uči godinu dana da bi ste mogli da ga savladate, pa je nemoguće u par reči reći, ali trebalo bi da imate da umu da je to jedan od, najsvetijih odnosa koji se u ovom društvu gleda. Radni odnos je popet na jedan pravni pijedestal gde je radnik taj čija se prava Zakonom o radu izuzetno štite i jako je loše neznati koja su to prava radnika, ne samo od poslodavaca nego i od samih zaposlenih. Ako ste se opredelili za radno-pravni odnos, odvojite vreme, unapred se raspitajte kako i šta se odvija tim principom.

S jedne strane imate tu unutrašnju organizaciju, to je jedno pravno polje, a drugo pravno polje je vaše eksterno delovanje – ono što imate sa vašim klijentima. Bez obzira na to da li su vaši klijenti potrošači ili su to druge firme, vi morate da imate definisan ugovorni odnos sa njima. Takav ugovorni odnos se kroji od slučaja do slučaja. Za svaki onaj posao koji želite. Najveći broj slučajeva može da se pokrije određenim modelima, tako da, ako imate potrošače ili ako određenu vrstu usluge pružate firmama, možete da izradite model ugovora prema kojem ćete nastupati prema svakom od vaših klijenata i imati unificirane vaša prava i obaveze. Taj model kasnije kroz rad možete da unapređujete.

Treći deo pravnih odnosa je ovaj o kome pričamo dobar deo vremena, to je prema državi. Tu niste u mogućnosti mnogo da delujete, prosto postoje zakoni koji ne jedinstven način definišu date oblati. Ugovori koji se najčešće javljaju kada govorimo ovde prema klijentima, jako zavise od toga čime se konkretno bavite, ali postoje određene kategorije pravnih odnosa koje zakon direktno uređuje na određen način. Recimo trgovina na malo. Ukoliko ste vi u svojstvu trgovca, vaš klijent je, onda, u svojstvu potrošača. Tu imate Zakon o zaštiti potrošača koji definiše specifične pravne odnose koje vi ne možete, sve i da hoćete, da ugovorite drugačije. Dakle, morate u svakom konkretnom slučaju, da znate u kojim se pravnim okvirima možete kretati i to je jako važno da pre nego što uđete u posao, da barem ispitate granice, odnosno pravni okvir u kojem možete da se krećete.

Kao što imate fiksne troškove koji proizilaze iz poreskih obaveza, tako imate i fiksne obaveze prema određenim ugovornim stranama.

Tako, ukoliko robu ili uslugu pružate putem interneta dužni ste da omogućite potrošaču da vam robu vrati u roku od 14 dana bez obzira na to da li je ona saobrazna ili nije. Dakle, potrošač, ako je naručio zelene patike, a dobio plave, rećiće ovo nije saobrazno, reklamiram vrati mi novac. To je jedna stvar. Ako je potrošač naručio plave patike i dobio ih, on ima pravo da u roku od 14 dana se predomisli i vrati ih, a vi ste dužni da mu vratite njegov novac.

Vi sada, ako imate odnos prema vašim klijentima, ko god oni bili, koji nije u zakonskom okviru, vi rizikujete, makar svi vaši potrošači pristajali da vam nikada ne vrate robu, to ne znači da vi postupate u skladu sa zakonom.

Imate mogućnost da dođete na tako zvano polje lažne sigurnosti. Obično su u pitanju nepisana pravila ili ”pa on to tako radi već godinama”. Kod nas ne vazi precedentno pravo, to što godinama neko radi progrešno ne čini tu radnju ispravnom i ono što je jako važno, to je da unapred znate koje su granice vašeg kretanja u pravnom smislu i da onda u tim granicama vidite šta možete da uradite. Ovo jako zavisi od delatnosti do delatnosti. Neke su jako regulisane, na primer ako želite da imate apoteku postoji tačno šta sve morate da imate, kako se radi… Ako želite da se bavite proizvodnjom stilskog nameštaja, to je onda neki drugi set pravila, ali u svakom slučaju morate sa ova tri polja da prikupite informacije koji je to okvir u kojem možete da se krećete.

I pazite ovo, niko bolje od vas samih neće rukovoditi vašim biznisom. Računovodstvo i prava su tu samo da vam ukažu na određene aspekte vašeg biznisa, na određene mogućnosti ili odstustvo istih mogućnosti.


Podcast EP001: Marija Đorđić i Žarko Ptiček (5) Podcast EP001: Marija Đorđić and Žarko Pticek (5)

Zato je važno da, u roku u kome se dogovorimo, dobijemo dokumentaciju od klijenta, jer kroz dokumentaciju mi ustvari dobijemo informacije šta je firma radila. Zakonski rok za dostavljanje dokumentacije je 8 dana, odnosno postoje rok od 3 dana da dostavite dokumentaciju i 5 dana da se ona proknjiži. Dakle u roku od 8 dana knjigovođa mora imati informaciju šta se u firmi desilo. Ukoliko se to ne dešava sve se to može nadoknaditi, međutim, to je neki vremenski gep u kome vaš knjigovođa ne zna šta se dešava u vašoj firmi, pa ne može da signalizira ukoliko se dogodilo nešto što uzrokuje neke druge probleme. Uvek je mnogo bolje da mi dobijemo informaciju pre nego što se nešto desi pa da sa klijentom porazgovaramo o tome koje su posledice, kakav je poreski tretman. Uvek treba imati u vidu da postoje poreske obaveze koje nastaju danom kada se nešto desi, a to znači, recimo kod isplate prihoda fizičkom licu, vi se dogovorite sa nekim fizičkim licem da recimo zakupite prostorije od njega, isplatite mu zakupninu i to prođe kroz vaš tekući račun. Sutradan knjigovođa dobije izvod i već je kasno jer porez morate platiti istog dana kada i zakupninu. Tako da čak i ako uredno dostavljate dokumentaciju u ovom slučaju ste u prekršaju. Zbog toga je dobro da, naročito u početku, sa knjigovođom imate intenzivniju komunikaciju, da mu najavite šta sve planirate da radite, kakve ćete imati transakcije i da se informišete o posledicama. Ima nekih stvari koje su prosto intuitivne i ljudi negde i bez mnogo znanja u toj oblasti naslućuju da će nešto morati da plate, ali postoje i drugačiji porezi koji su potpuno nelogični i za čoveka koji se ne bavi knjigovodstvom i za mene koja se time bavim. To su recimo porezi koji se javljaju zajedno sa troškom. Postoji porez na uvoz softvera, na plaćanje autorskih prava nerezidentu i onda mi kao knjigovođe često imamo problem da objasnimo ljudima jer im nije jasno zašto bi, kada nešto nekome plaćaju i imaju trošak, plaćali porez. Ali, to je takozvani reverse charge obračun poreza i to je tako.

Tako da je važna komunikacija, informisanost kako se ne bi propustili ti neki bitniji rokovi i kako bi klijent imao ideju o svojim poreskim obavezama. Važno za samo pokretanje posla uopšte je znati koji su to neki fiksni troškovi koji se ne mogu izbeći. Oni zavise, uglavnom, od pravne forme koju izaberete. Pa ako odlučite da budete paušalno oporezovani, onda imate poreze i doprinose po rešenju. Ako odlučite da osnujete doo firmu i ne zaključujete radni odnos sa firmom nego budete osnivač, onda su to doprinosi. To su troškovi koje imate zarađivali ili ne i preduzetnici to obično odmah i sami pitaju. Ali, različiti poreski tretmani i različiti rokovi su najvažniji u našoj sferi.

Ivan Minić: U svakom slučaju, u tom prvom periodu najbolje je imati redovnu komunikaciju i komunicirati namere da bi se pronašao adekvatan modalitet kako da se to izvede, jer uvek postoji više rešenja, a kada se nešto desi, onda si već faktički opredeljen za jednu od njih i nemaš manevarski prostor koji bi možda imao.

Marija Đorđić: Čak kod ugovaranja i planiranja većih finansijskih transakcija najbolje je da knjigovođa bude uključen od početka, da prosto učestvuje u svemu tome jer različite stvari mogu se raditi na različite načine i proizvesti različite troškove poreza koji mogu biti deal breaker. Kada vidiš koliko te to košta na kraju, odustaneš od tog modaliteta. Ili postoje dve varijante i ti si indiferentan, ok ti je i jedna i druga, ali jedna ti proizvodi velike troškove poreza, a druga je povoljnija. Ako knjigovođu o tome obavestiš nakon što si sve završio, knjihovođa ne može da pomogne u samom izboru i osmišljavanju poslovne konstrukcije.

Ivan Minić: Žarko, kada pričamo o počinjanju, postoji niz nekih pravnih stvari koje svaki posao koji se počinje treba jasno da definiše na samom početku. Koje su to stvari i koji su neki konkretni saveti koje imaš za ljude koji nisu sigurni šta, na koji način da regulišu. Naravno, svaka situacija je specifična i sa sobom nosi jedinstven set rešenja, ali koje su neke generalne stvari o kojima misliš da treba povesti računa na početku?

Žarko Ptiček: Potpuno si upravu kada kažeš – kada se registruje. Registracija u APR-u proizvodi takozvano konstitutivno dejstvo. Vaša firma i vi kao preduzetnik nastajete kada Agencija za privredne registre objavi rešenje na svom sajtu. To se smatra početnom tačkom od koje teku poreske obaveze. Ali ima jedan predregistracioni period gde vi razmišljate o tome šta ćete da radite. Ako ste jedan nije problem, ako vas je više može da bude problem ukoliko niste međusobno definisali vaše odnose koji će se primenjivati od registracije konkretne firme. Dakle, ima jedan predregistracioni period za koji se ispostavilo da je jako dobro ako je pravno uređen. Kada kažem pravno uređen, dovoljno je da su mejlovima razmenjene želje učesnika u nekom poslovnom poduhvatu da bi moglo da se vidi šta je to što učesnici žele da postignu.

Najbanalniji primer je registracija domena. Imate izvanrednu ideju, naravno domen treba da registrujete čim pomislite na domen. Registrovali ste domen, još niste registrovali firmu. Od momenta kada ste registrovali domen – on može da glasi samo na nekog od učesnika u tom poslovnom poduhvatu kao fizičko lice. Kasnije recimo da ste napravili doo tročlano. Ne dođe do prenosa domena na firmu i registrant domena ostaje fizičko lice. Nigde se niste dogovorili, trošak registracije domena niste preneli na firmu, nigde niste prikazali firmu kao registranta samog domena. Ukoliko krene po zlu, može da se desi da ta osoba ima ucenjivački potencijal za izlazak iz firme ili za zahtevanje veće dobiti samo zato što je igrom slučaja domen glasio na njega ili nju. Ovo se dosta često dešava i zato ističem ovaj primer.

Dakle u tom predregistracionom periodu se stvaraju neke pravne veze koje se onda registruju i dalje je poznat slučaj, ali samo treba imati na umu da u tom predregistracionom periodu možete da napravite svoja prava i obaveze i uredite ih na određeni način.

Ivan Minić: Šta je još bitno od onih nekih ugovora koji su potebni u početku, bilo da su u pitanju ugovori o radu ili poslovno-tehničkoj saradnji? O čemu bi ljudi trebalo da povedu računa, šta bi trebalo da imaju u vidu u startu? Šta su neke najvažnije karakteristike svakog od njih i gde ne bi trebalo da naprave grešku?

Žarko Ptiček: Moraju da opredele šta se smatra startom. Pravno je to za svakog drugačije. Za nekog se smatra startom onaj momenat kada dobiju ideju o nekom proizvodu ili o nekom biznisu i krenu da se dogovaraju sa bilo kome. A ha hoću da imam ovakav domen, popričao sam sa tobom, ja ću da ti distribuiram robu, nameravam da kupim taj i taj šleper…

Te sve stvari spadaju u nešto što bi pravno trebalo da bude dobro pokriveno zato što se radi o stvarima od kojih zavisi vaš početak. Takođe, pravno gledano, najbolji momenat za samu registraciju obavljanja delatnosti je tik pre nego što dobijete prve pare. Ali, to ne znači da pre nego što ste registrovani ne možete da imate nekakav ugovor. Dakle, tik pre nego što zaradite vaš prvi novac je jako dobar momenat za registraciju. Nije dozvoljeno da primite novac, a da niste registrovani za obavljanje delatnosti. Takođe, nema puno smisla da se snose fiksni troškovi dok ne dođe do realizacije prvog posla. Treba što bliže staviti ta dva momenta i voditi računa o sledećem…

Imate tri osnovne pravne oblasti u kojima delujete. Jedna je unutrašnja organizacija, dakle kako ćete sami urediti svoje zaposlene, da li ćete zapošljavati u smislu Zakona o radu i primati ljude u radni odnos, ili ćete unutrašnju organizaciju napraviti tako da ima eksterne elemente tako što ćete outsorsovati knjigovođu ili programera… Većina ugovora je propisana kao takva – Zakon o radu imenuje Ugovor o radu, definiše njegove elemente. Dovoljno je da pročitate Zakon o radu i vidite šta sve jedan ugovor o radu mora da ima. Radni odnos je dosta specifičan i na pravima se uči godinu dana da bi ste mogli da ga savladate, pa je nemoguće u par reči reći, ali trebalo bi da imate da umu da je to jedan od, najsvetijih odnosa koji se u ovom društvu gleda. Radni odnos je popet na jedan pravni pijedestal gde je radnik taj čija se prava Zakonom o radu izuzetno štite i jako je loše neznati koja su to prava radnika, ne samo od poslodavaca nego i od samih zaposlenih. Ako ste se opredelili za radno-pravni odnos, odvojite vreme, unapred se raspitajte kako i šta se odvija tim principom.

S jedne strane imate tu unutrašnju organizaciju, to je jedno pravno polje, a drugo pravno polje je vaše eksterno delovanje – ono što imate sa vašim klijentima. Bez obzira na to da li su vaši klijenti potrošači ili su to druge firme, vi morate da imate definisan ugovorni odnos sa njima. Takav ugovorni odnos se kroji od slučaja do slučaja. Za svaki onaj posao koji želite. Najveći broj slučajeva može da se pokrije određenim modelima, tako da, ako imate potrošače ili ako određenu vrstu usluge pružate firmama, možete da izradite model ugovora prema kojem ćete nastupati prema svakom od vaših klijenata i imati unificirane vaša prava i obaveze. Taj model kasnije kroz rad možete da unapređujete.

Treći deo pravnih odnosa je ovaj o kome pričamo dobar deo vremena, to je prema državi. Tu niste u mogućnosti mnogo da delujete, prosto postoje zakoni koji ne jedinstven način definišu date oblati. Ugovori koji se najčešće javljaju kada govorimo ovde prema klijentima, jako zavise od toga čime se konkretno bavite, ali postoje određene kategorije pravnih odnosa koje zakon direktno uređuje na određen način. Recimo trgovina na malo. Ukoliko ste vi u svojstvu trgovca, vaš klijent je, onda, u svojstvu potrošača. Tu imate Zakon o zaštiti potrošača koji definiše specifične pravne odnose koje vi ne možete, sve i da hoćete, da ugovorite drugačije. Dakle, morate u svakom konkretnom slučaju, da znate u kojim se pravnim okvirima možete kretati i to je jako važno da pre nego što uđete u posao, da barem ispitate granice, odnosno pravni okvir u kojem možete da se krećete.

Kao što imate fiksne troškove koji proizilaze iz poreskih obaveza, tako imate i fiksne obaveze prema određenim ugovornim stranama.

Tako, ukoliko robu ili uslugu pružate putem interneta dužni ste da omogućite potrošaču da vam robu vrati u roku od 14 dana bez obzira na to da li je ona saobrazna ili nije. Dakle, potrošač, ako je naručio zelene patike, a dobio plave, rećiće ovo nije saobrazno, reklamiram vrati mi novac. To je jedna stvar. Ako je potrošač naručio plave patike i dobio ih, on ima pravo da u roku od 14 dana se predomisli i vrati ih, a vi ste dužni da mu vratite njegov novac.

Vi sada, ako imate odnos prema vašim klijentima, ko god oni bili, koji nije u zakonskom okviru, vi rizikujete, makar svi vaši potrošači pristajali da vam nikada ne vrate robu, to ne znači da vi postupate u skladu sa zakonom.

Imate mogućnost da dođete na tako zvano polje lažne sigurnosti. Obično su u pitanju nepisana pravila ili ”pa on to tako radi već godinama”. Kod nas ne vazi precedentno pravo, to što godinama neko radi progrešno ne čini tu radnju ispravnom i ono što je jako važno, to je da unapred znate koje su granice vašeg kretanja u pravnom smislu i da onda u tim granicama vidite šta možete da uradite. Ovo jako zavisi od delatnosti do delatnosti. Neke su jako regulisane, na primer ako želite da imate apoteku postoji tačno šta sve morate da imate, kako se radi… Ako želite da se bavite proizvodnjom stilskog nameštaja, to je onda neki drugi set pravila, ali u svakom slučaju morate sa ova tri polja da prikupite informacije koji je to okvir u kojem možete da se krećete.

I pazite ovo, niko bolje od vas samih neće rukovoditi vašim biznisom. Računovodstvo i prava su tu samo da vam ukažu na određene aspekte vašeg biznisa, na određene mogućnosti ili odstustvo istih mogućnosti.