2.8. Hari Poter i Dvorana tajni - Smrtovdanska žurka (3)

Onda Ron reče: – Hajdemo odavde. – Da li bismo mogli makar da pokušamo da joj pomognemo... – poče Hari s nelagodom. – Veruj mi – reče Ron. – Ne želimo da nas nađu ovde. Ali bilo je prekasno. Tutanj, nalik udaljenoj grmljavini, obznani im da se gozba upravo završila. S oba kraja hodnika u kome su stajali dopirao je bat hiljadu koraka koji su se peli stepenicama, i glasan, radostan razgovor sitih ljudi. Već sledećeg trenutka učenici nahrupiše u hodnik s obe strane. Čim su đaci primetili obešenu mačku, žamor, užurbanost i buka naglo zamreše. Hari, Ron i Hermiona stajali su sami, nasred hodnika, dok je gomilom učenika, koji su se gurkali napred da vide taj jeziv prizor, zavladao muk. Onda neko povika kroz tišinu. – Neprijatelji Naslednika, čuvajte se! Vi ste sledeći, Blatokrvni! Bio je to Drako Melfoj. Progurao se napred kroz gužvu, njegove hladne oči behu žive, a njegovo inače beskrvno lice pocrvene dok se cerio, uživajući u prizoru obešene, nepomične mačke.