1.14. Hari Poter i Kamen mudrosti - Norbert, norveški zmaj (audio knjiga)

14. Norbert, norveški šiljkoleđi Međutim, Kvirel je izgleda bio hrabriji nego što su mislili. Sledećih nedelja postajao je sve bleđi i mršaviji, ali još nije izgledalo da je pokleknuo. Kad god bi prošli hodnikom na trećem spratu, Hari, Ron i Hermiona prislonili bi uši na vrata da provere reži li Pufnica još uvek unutra. Snejp je jezdio naokolo mrzovoljan kao i uvek, što je značilo da je Kamen i dalje bezbedan. Kad god bi prošao pored Kvirela Hari bi mu uputio ohrabrujuć osmeh, a Ron je počeo da prigovara ljudima koji su se smejali Kvirelovom mucanju. Hermiona je pak imala na umu i nešto više od Kamena mudrosti. Počela je da obnavlja lekcije u skladu s rasporedom časova i da sortira svoje beleške po bojama. Nagovarala je Rona i Harija da učine isto, iako oni nisu mnogo marili za to. – Hermiona, ima još vremena do ispita. – Deset nedelja – obrecnu se ona. – To nije večnost, za Nikolasa Flamela to je kao sekunda. – Ali mi nemamo šest stotina godina – podseti je Ron. – Uostalom, što to uopšte obnavljaš kad već sve znaš! – Zašto obnavljam gradivo? Jesi li ti lud? Shvataš li da moramo da položimo te ispite da bismo upisali drugu godinu? Oni su vrlo važni, trebalo je da počnem da učim još pre mesec dana, ne znam šta mi bi... Na nesreću, nastavnici su mislili isto kao Hermiona. Nagomilali su im toliko domaćih zadataka da uskršnji praznici nisu bili nimalo zabavni, za razliku od božićnih. Bilo je teško opustiti se dok Hermiona tu pored vas recituje dvanaest načina primene zmajeve krvi, ili uvežbava pokrete čarobnim štapićem. Gunđajući i zevajući Hari i Ron su, ipak, najveći deo vremena provodili u biblioteci s njom, pokušavajući da nadoknade sve što treba. – Nikada ovo neću zapamtiti – ote se Ronu jednog popodneva, i on baci svoje pero na sto, čežnjivo gledajući kroz prozor biblioteke. Bio je to prvi zaista lep dan posle nekoliko meseci. Nebo je bilo vedro, plavo poput nezaboravka, a u vazduhu se osećalo da dolazi leto. Hari, koji je gledao poglavlje „Jasenak“ u Hiljadu čarobnih trava i gljiva, nije digao pogled sve dok nije čuo Rona kako kaže: – Hagride! Otkud ti u biblioteci? Hagrid se pojavi na vidiku, krijući nešto iza leđa. Nije se uklapao u to mesto u svom kaputu od krtičjeg krzna. – Niš'a... samo gledam – reče on smutljivim glasom koji ih smesta zaintrigira. – A š'a vi tu skupa radite? – On im iznenada uputi sumnjičav pogled. – Nije valjda da jošte traž'te Nikolasa Flamela? – O, otkrili smo mi ko je on, još odavno – reče Ron ponosno. – A i znamo šta onaj pas čuva, Kamen mud... – Psst! – Hagrid se hitro osvrnu da vidi da li neko sluša. – Nemoj tak' glasno da gi pričaš o tome, koj' ti je andrak? – Zapravo, hteli smo da te priupitamo nekoliko stvari – reče Hari – o tome šta sve obezbeđuje Kamen osim Pufnice... – PSSSSSST! – reče Hagrid ponovo. – Čujte... dođ'te kasnije do mene, ne obećajem da ću vam reć'sve, al' nemojte okolo da širite priču, učenici niš'a ne smeju da znadu o tome. Misliće da sam vam ja rek'o... – Dobro onda, vidimo se kasnije – reče Hari. Hagrid se odgega dalje. – Šta je to krio iza leđa? – zamišljeno upita Hermiona. – Misliš da ima nekakve veze s Kamenom? – Idem da vidim u kom je odeljku bio – reče Ron, kome je bilo dosta učenja. Vrati se minut kasnije s hrpom knjiga u naručju, i nabaca ih na sto. – Zmajevi! – prošaputa on. – Hagrid je tražio knjige o zmajevima! Pogledajte ovo: Vrste zmajeva u Velikoj Britaniji i Irskoj; Od jaja do pakla: Vodič za čuvare zmajeva. – Hagrid je oduvek želeo zmaja. Rekao mi je to kad sam ga prvi put sreo – reče Hari. – Ali to je protivzakonito – reče Ron. – Uzgajanje zmajeva je zabranjeno zakonom još na konferenciji veštaca 1709. To svi znaju. Teško je sprečiti Normalce da obraćaju pažnju na nas ako čuvamo zmajeve u dvorištu iza kuće – uostalom, zmajeve ne možete ni ukrotiti, suviše je opasno. Da samo vidite kakve je opekotine Čarli dobio od nekih divljih zmajeva u Rumuniji. – Ali, valjda u Britaniji nema divljih zmajeva? – upita Hari. – Naravno da ima – reče Ron. – Običnih velških zelenih, kao i hebridskih crnih. Ministarstvo magije ima pune ruke posla da im zametne tragove, kažem vam. Naša sorta stalno baca čini na Normalce koji su ih videli, kako bi ih zaboravili. – Šta li onda Hagrid smera? – upita se Hermiona. * * * Kada su, sat kasnije, zakucali na vrata Hagridove kolibe bili su iznenađeni kad su videli da su sve zavese navučene. Hagrid je povikao: – Ko je? – pre nego što ih je pustio unutra, a onda brzo zatvorio vrata za njima. Unutra je bilo zagušljivo i vruće. Iako je bio topao dan, na ognjištu se razgorevao plamen. Hagrid im spremi čaj i ponudi ih sendvičima, koje oni odbiše. – Dakle... 'teli ste neš'o da me pitate...? – Da – reče Hari. Nije imalo svrhe okolišati. – Pitali smo se da li bi mogao da nam otkriješ još neke mere predostrožnosti kojima se čuva Kamen mudrosti, izuzev Pufnice? Hagrid se namršti. – Narafski da ne mogu – reče. – Prvo, ne znajem ni sam. Drugo, vi već znate previše, pa vam ne bih rek'o ni kad bi' znao. Kamen je ovde sas razlogom. Mal' ga nisu ukrali iz Gringotsa... pretpostavljam da ste to već ukapirali, je l'? Kopka me kako ste samo saznali za Pufnicu? – Ma daj, Hagride, možda ne želiš da nam kažeš, ali ti znaš, znaš sve što se događa ovde – reče Hermiona toplim, laskavim glasom. Hagridova brada se zatrese, i učini im se da se on smeška. – Samo smo se pitali ko se još pobrinuo za obezbeđenje Kamena – nastavi Hermiona. – Hteli smo da znamo kome Dambldor dovoljno veruje da bi se oslonio na njegovu pomoć, osim tebi. Na ove poslednje reči Hagrid se isprsi. Hari i Ron se radosno osmehnuše Hermioni. – Pa, ne bi moglo da škodi ak' bi vam to reknuo... da vidimo... pozajmio je Pufnicu od mene... ondak su neki od nastavnika bacili čini... Profesorka Mladica, profesor Flitvik... profesorka Mek Gonagal... – nabrajao ih je na prste – profesor Kvirel... a i sâm Dambldor, dabome, i on je nešto učinijo. Ček, ček, nekog sam gi zaboravijo. A da, profesora Snejpa. – Snejpa? – Da... al' nije valjda da još mislite da je on zao? Čujte 'vamo, Snejp je pomogao da se Kamen zaštiti, neće valjda sad da ga ukrade. Hari je znao da Ron i Hermiona misle isto što i on. Ako je Snejp jedan od onih koji su štitili Kamen, mora da mu je bilo lako da otkrije kako ga čuvaju ostali nastavnici. Verovatno je već znao sve – izuzev, izgleda, Kvirelovih čini i kako da prođe pored Pufnice. – Ti si jedini koji zna kako se prolazi pored Pufnice, zar ne, Hagride – zabrinuto reče Hari. – A ti to nikome ne bi rekao? Čak ni nastavnicima? – O tome ne zna nijedna duša, osim mene i Dambldora – reče Hagrid gordo. – Dobro, i to je već nešto – promrmlja Hari ostalima. – Hagride, možemo li da otvorimo neki prozor? Kuvam se. – Ne možemo, Hari, žao mi je – reče Hagrid. Hari zapazi kako ovaj hitro baci pogled ka ognjištu. I Hari pogleda u tom pravcu. – Hagride, šta je to? Ali istog trenutka i sâm shvati šta je to. U samom središtu plamena, ispod kotla, bilo je ogromno crno jaje. – Ah – reče Hagrid, petljajući nervozno prstima po svojoj bradi. – To je... ovaj... – Odakle ti, Hagride? – upita Ron, naginjući se nad vatru da bolje osmotri jaje. – Mora da te je stajalo čitavo bogatstvo. – Dobijo sam ga – reče Hagrid. – Sinoć. Bijo sam u selu da popijem pićence, i odigrao partiju karata s nekim nepoznatim tipom. Mislim da mu je bilo drago š'o ga se rešijo, da budem iskren. – Ali šta ćeš da radiš s njim kada se izlegne? – upita ga Hermiona. – Pa, malko sam čit'o o tome – reče Hagrid, izvlačeći ogromnu knjigu ispod svog jastuka. – Ovo sam uz'o iz biblijoteke: Gajenje zmajeva radi zadovoljstva i zarade. Malko je zastarela, naravski, al' tu sve piše. Držati jaje na vatri, jerbo njihove majke duvaju u njih svojim vrelim dahom, znate, a kad se izlegne hraniti ga mešavinom brendija i pileće krvi, jedna kofa na svakih pola sata. A ovde, vidite, piše kak' da prepoznate različita jaja – ovo što ja imam ovdi vam je norveški šiljkoleđi. Oni su retki, vala. Izgledao je vrlo zadovoljan sobom, ali Hermiona bogme nije bila. – Hagride, ti živiš u drvenoj kući – reče ona. Ali, Hagrid je nije slušao. Veselo je pevušio dok je raspirivao vatru. * * * Sada su imali još jednu brigu: šta bi se moglo desiti Hagridu ako iko otkrije da krije zabranjenog zmaja u svojoj kolibi. – Pitam se, kako izgleda imati miran život? – uzdahnu Ron, dok su se svake večeri zaredom borili s dodatnim domaćim zadacima koje su im zadavali. Hermiona je sada počela da sprema redosled obnavljanja lekcija za Rona i Harija. To ih je izluđivalo. A onda, za vreme jednog doručka, Hedviga donese Hariju još jedno pismo od Hagrida. Napisao je samo dve reči: Izleže se. Ron je hteo da pobegne s Herbologije i ode pravo u kolibu. Hermiona nije htela ni da čuje. – Hermiona, koliko puta u životu ćemo imati prilike da vidimo kako se izleže zmaj? – Imamo časove, upašćemo u nevolju, a to nije ništa u poređenju s onim što će se desiti Hagridu ako neko otkrije šta radi... – Zaveži! – prošaputa Hari. Melfoj je stajao samo nekoliko stopa dalje od njih, kao ukopan, i prisluškivao. Koliko je čuo? Hariju se nije dopao izraz na njegovom licu. Ron i Hermiona su se svađali celim putem dok su išli na Herbologiju, a na kraju Hermiona pristade da zajedno s njima odjuri do Hagridove kolibe za vreme jutarnjeg odmora. Kada se s kule zamka oglasilo zvono koje je označilo kraj časa, njih troje baciše svoje lopatice i pojuriše preko polja do ivice šume. Hagrid ih pozdravi sav zajapuren i uzbuđen. – Već je skoro izaš'o – reče uvodeći ih unutra. Jaje je ležalo na stolu. Na njemu su se videle velike pukotine. Nešto se micalo iznutra; iz njega su dopirali čudni pucketavi zvuci. Sve četvoro su privukli stolice bliže stolu, i posmatrali gotovo ne dišući . Odjednom, začu se škripa i krckanje, i jaje se otvori. Beba zmaj ispade na sto. Nije bila mnogo lepa; Hari pomisli da izgleda kao iskrivljen crni kišobran. Njegova koščata krila bila su ogromna u poređenju s telom, koje je bilo kost i koža, a imao je ogromnu izduženu njušku sa širokim nozdrvama, rožnate patrljke i buljave narandžaste oči. On kinu. Iz njegovih čeljusti suknu nekoliko varnica. – Zar nije divan? – promrmlja Hagrid. On ispruži ruku da ga pomazi po glavi. Zmajče pokuša da ga ujede za prste, pokazavši iskežene zube. – Vid' ga, srce malo, zna on ko mu je mama! – reče Hagrid. – Hagride – reče Hermiona – koliko brzo rastu norveški šiljkoleđi? Hagrid je upravo hteo da odgovori kada mu lice odjednom preblede – on skoči na noge i pojuri ka prozoru. – Šta je bilo? – Neko je virio kroz pukotinu u zavesama... neko dete... sad beži natrag u školu. Hari se sjuri na vrata i pogleda. Čak ni s tolikog rastojanja nije mogao da pogreši. Melfoj je video zmaja. * * * Osmejak na Melfojevom licu tokom sledeće nedelje činio je Harija, Rona i Hermionu veoma nervoznim. Najveći deo slobodnog vremena provodili su u Hagridovoj zamračenoj kolibi pokušavajući da ga urazume. – Samo ga pusti neka ide – navaljivao je Hari. – Oslobodi ga. – Ne mogu – govorio je Hagrid. – I suviše je mali, uginuće. Oni pogledaše u zmajče. Za nedelju dana postalo je triput veće. Iz nozdrva mu je kuljao dim. Hagrid nije imao vremena da obavlja svoje lovočuvarske dužnosti jer je bio prezauzet brigom o zmaju. Svuda po podu bile su prazne boce od viskija i pileće perje. – Odlučijo sam da ga nazovem Norbert – reče Hagrid, gledajući u zmaja suznim očima. – Sada me zbilja prepoznaje, gledajte. Norberte! Norberte! Gde je mama? – Potpuno je šenuo – šapnu Ron Hariju na uvo. – Hagride – reče Hari glasno – ako budeš čekao još koju nedelju, Norbert će biti veliki kao tvoja koliba. Melfoj može svakog časa otići do Dambldora. Hagrid se ujede za usnu. – Ja znadem da ne mogu večito da ga čuvam, al' ne mogu tek tako da ga izbacim, prosto ne mogu. Hari se iznenada okrete Ronu. – Čarli – reče on. – Sad si i ti pobrljavio – reče Ron. – Ja sam Ron, sećaš se? – Ma ne... Čarli, tvoj brat Čarli. U Rumuniji. Proučava zmajeve. Mogli bismo njemu da pošaljemo Norberta. Čarli bi mogao da ga zbrine, a onda da ga vrati u divljinu! – Sjajno! – reče Ron. – Šta kažeš na to, Hagride? Napokon se i Hagrid složi da pošalju sovu Čarliju i pitaju ga za to. * * * Još jedna nedelja se protegla. U sredu uveče su Hari i Hermiona sedeli sami u dnevnom boravku, dugo pošto su svi već otišli u krevet. Sat na zidu upravo je odsvirao ponoć kad se prolaz kroz rupu u portretu širom otvori. Ron odjednom iskrsnu pred njima, skidajući Harijev Nevidljivi ogrtač. Bio je u Hagridovoj kolibi, pomagao mu da nahrani Norberta, koji je sada već jeo pune sanduke mrtvih pacova. – Ujeo me! – reče, pokazujući im ruku umotanu u krvlju natopljenu maramicu. – Nedelju dana neću moći ni pero da podignem. Kažem vam, taj zmaj je najužasnija životinja koju sam ikada sreo, ali da čujete Hagrida kako priča o njemu, pomislili biste da je mali pufnasti zeka. Kada me je ujeo, Hagrid je mene izgrdio što sam ga uplašio. A kada sam izašao, pevao mu je uspavanku. Začu se lupkanje po mračnom prozoru. – To je Hedviga – reče Hari, požurivši da je pusti unutra. – Nosi Čarlijev odgovor! Sve troje zbiše glave da bi pročitali poruku. Dragi Rone, Kako si? Hvala na pismu – biće mi drago da uzmem norveškog zmaja, ali neće biti lako da ga dovedem ovamo. Mislim da je najbolje da ga pošaljete po nekim mojim prijateljima koji mi dolaze u posetu iduće nedelje. Problem je u tome što niko ne sme da ih vidi kako nose zabranjenog zmaja. Možete li odvesti zmaja na najvišu kulu u subotu u ponoć? Tamo se mogu naći s vama i odvesti ga dok je još mrak. Odgovori mi što brže možeš. Voli te Čarli Njih troje se pogledaše. – Imamo Nevidljivi ogrtač – reče Hari. – Neće biti previše teško; mislim da je Ogrtač dovoljno veliki da pokrije nas dvoje i Norberta. Pravi pokazatelj koliko im je ta nedelja bila gadna bio je to što su se Hermiona i Ron složili s njim. Učinili bi sve da se reše Norberta – i Melfoja. * * * Ali, bila je tu jedna začkoljica. Sledećeg jutra Ronova ugrizena ruka natekla je i postala dvostruko veća. Nije znao da li bi bilo bezbedno otići do Madam Pomfri – da li bi ona prepoznala zmajev ujed? Međutim, popodne nije imao izbora. Raseklina je postala zelenkasta. Izgleda da su Norbertovi zubi bili otrovni. Predveče, Hari i Hermiona požuriše u bolničko krilo i nađoše Rona u krevetu, u užasnom stanju. – Nije u pitanju samo moja ruka – prošaputa on – mada me boli kao da će da mi otpadne. Melfoj je rekao Madam Pomfri da želi da pozajmi jednu od mojih knjiga samo da bi mogao da uđe i podsmeva mi se. Stalno preti da će joj otkriti šta me je stvarno ujelo – ja sam joj rekao da je pas, ali mislim da mi ne veruje... nije trebalo da ga udarim na utakmici kvidiča, sada mi se sveti zbog toga. Hari i Hermiona pokušaše da ga smire. – Sve će biti gotovo u subotu u ponoć – reče Hermiona, ali to nimalo ne umiri Rona. Naprotiv, sedeo je napola uzdignut kad odjednom poče da se preznojava. – Subota u ponoć! – reče prestravljenim glasom. – O ne... o ne... sad sam se setio... Čarlijevo pismo bilo je u knjizi koju je Melfoj uzeo, znaće da hoćemo da se rešimo Norberta. Hari i Hermiona nisu imali prilike da odgovore. Madam Pomfri je tog trenutka ušla i oterala ih, rekavši da je Ronu preko potreban san. * * * – I suviše je kasno da sada menjamo plan – reče Hari Hermioni. – Nemamo vremena da pošaljemo još jednu sovu Čarliju, a ovo nam je jedina šansa da se rešimo Norberta. Moraćemo da rizikujemo. A imamo Nevidljivi ogrtač, Melfoj ne zna za njega. Kad su krenuli da posete Hagrida, zatekoše Fenga, lovačkog hrta, ispred vrata, a Hagrid otvori prozor da bi popričao s njima. – Neću da vas pustim unutar – prodahta on. – Norbert je u malko nezgodnom uzrastu... al' mogu da iziđem s njim na kraj. Kad su mu ispričali šta piše u Čarlijevom pismu, oči mu se napuniše suzama, mada je to možda bilo i zbog toga što ga je Norbert upravo ugrizao za nogu. – Ajoj! Sve je u redu, samo me je potkačijo po čizmi... igra se on malko... ipak je on samo beba... Ta beba je repom lupala po zidu, od čega su se prozori tresli. Hari i Hermiona odšetaše nazad do zamka, misleći kako subota ne može dovoljno brzo da stigne. * * * Da nisu bili toliko zabrinuti kako da izvedu čitavu stvar, bilo bi im žao Hagrida kada je došao trenutak rastanka s Norbertom. Bila je mračna, oblačna noć i malko su zakasnili u dolasku do Hagridove kolibe, jer su morali da sačekaju da im se Pivs skloni sa puta, kako bi prošli kroz Ulaznu dvoranu, u kojoj je on igrao tenis protiv zida. Hagrid je spakovao Norberta u veliki sanduk, sa svim potrepštinama. – Ima dovoljno pacova i malko brendija za put – reče Hagrid prigušenim glasom. – A spakov'o sam mu i njegovog plišanog mecu, ak' bude usamljen. Iz unutrašnjosti kutije začuše se zvuci kidanja, i Hariju se učini da je meca ostao bez glave. – Pa-pa, Norberte! – jecao je Hagrid, dok su Hari i Hermiona pokrivali sanduk Nevidljivim ogrtačem, a onda se i sami uvukoše ispod njega. – Mamica te nikad neće zaboraviti! Nikada im neće biti jasno kako su uspeli da prenesu sanduk nazad do zamka. Ponoć se ubrzano približavala, a oni su vukli Norberta uz mermerne stepenice u Ulaznoj dvorani, pa onda duž mračnih hodnika. Jedno stepeništa, pa drugo – nijedna od Harijevih prečica nije im mnogo olakšala posao. – Još samo malo! – dahtao je Hari kad su stigli u hodnik ispod najviše kule. A onda ih neko iznenadno kretanje ispred njih natera da gotovo ispuste sanduk. Zaboravljajući da su već nevidljivi, skloniše se u senku, zureći u tamne obrise dveju figura koje su se koškale na svega deset stopa od njih. Iznenada, upali se lampa. Profesorka Mek Gonagal u kariranoj kućnoj haljini i s mrežicom za kosu držala je Melfoja za uvo. – Kazneni časovi! – vikala je ona. – I dvadeset poena manje za Sliterin! Lutaš okolo usred noći, kako se samo usuđuješ... – Ne shvatate, profesorka. Hari Poter dolazi... on ima zmaja! – Kakve budalaštine! Kako se usuđuješ da pričaš takve laži! Hajde... moraću da popričam s profesorom Snejpom o tebi, Melfoje! Posle toga, penjanje strmim spiralnim stepeništem bilo je najlakša stvar na svetu. Nisu skidali Ogrtač sve dok nisu zakoračili napolje na hladan noćni vazduh, kada su konačno mogli lakše da dišu. Hermiona zaplesa od radosti. – Melfoj je dobio kaznenu nastavu! Peva mi se od sreće! – Bolje nemoj – posavetova je Hari. Čekali su, cerekajući se zbog Melfoja, dok se Norbert koprcao u svojoj kutiji. Deset minuta kasnije, iz mraka se pojaviše četiri metle i spustiše se pored njih. Čarlijevi prijatelji bili su vesela družina. Pokazaše im nosila koja su napravili kako bi mogli da lete s Norbertom između sebe. Svi pomogoše da se Norbert bezbedno pričvrsti za njih, a onda se Hermiona i Hari rukovaše sa svima i zahvališe im se od sveg srca. Najzad, Norbert je krenuo... išao... i otišao. Spustiše se niz spiralne stepenice, vesela srca, sada kad Norbert više nije s njima. Nema više zmaja – Melfoj je kažnjen kaznenom nastavom – ima li ičega što bi moglo da pokvari njihovu sreću? Odgovor ih je čekao na dnu stepeništa. Kada su zakoračili u hodnik, Filčovo lice iznenada zasija iz tame. – Vidi, vidi – prošaputa on – baš smo u nevolji. Zaboravili su Nevidljivi ogrtač na vrhu tornja