Serbian Christmas Traditions Today - Serbian Language Podcast

Ja sam Magdalena, osnivač sajta Serbian Courses

nisam se predstavila

i govoriću o Božiću

i Novoj godini

ali pretežno o Božiću u Srbiji danas.

Ok. Dobro. Idemo na srpski

Srbi imaju jako puno običaja

i tradicija

jako puno tradicija i rituala koji su stari.

Mi nismo ni svesni

koliko su stari.

Mnoge te običaje i te tradicije

koje su moji roditelji radili

ja nisam znala šta to znači

Nisam znala, kad sam bila dete, odakle to

i zašto mi to radimo

Ali kasnije, kako sam odrastala,

tako sam čitala i učila i razumevala neke stvari.

Ja ću vam danas govoriti o tome

šta mi sada radimo.

Koja je to srpska božićna tradicija

koju mi i danas čuvamo.

Ovo što vidite pored mene

na engleskom se zove Christmas Tree,

a na srpskom mi zovemo novogodišnja jelka

Ovo je za nas

novogodišnja tradicija

za praznik Nova godina, a ne Božić.

To nije božićna jelka,

to nije za Srbiju božićno drvo.

Božićno drvo za nas u Srbiji je hrast Na engleskom to je oak tree.

Ja nemam...

Htela sam da uberem granu hrasta da vam pokažem

ali je jako loše vreme napolju,

pada kiša, duva vetar.

Napolju je stvarno grozno vreme,

i zato nisam ubrala granu hrasta,

ali imam jednu dekoraciju,

jednu božićnu dekoraciju, koju je moja mama napravila i koja koristi...

ovo su listovi hrasta. Znači ovo je hrast.

ovo su listovi hrasta (oak tree)

To je za nas božićno drvo.

I najpre imamo... znači...

Kitimo jelku. Kažemo „kititi jelku“.

Novogodišnja jelka se kiti.

To radimo prvo, zato što hronološki

prvo imamo Novu godinu 31. decembra

a posle toga

6. januara Badnje veče. Badnje veče je Christmas Eve, Badnje veče

A 7. januara je Božić (Christmas)

I u tom imenu, Božić,

se čuva stara tradicija,

naša paganska, slovenska, stara srpska tradicija,

jer božić zapravo znači „mali bog“.

Bog znači God

i nastavak –ić za deminutiv znači „mladi bog“.

Rođenje mladog boga slavimo.

To se čuva u imenu Božić.

Svi naši običaji, naravno,

su hristijanizovani,

kada su Srbi primili hrišćanstvo,

već... negde... ne znam...

u jedanaestom veku, ili tako nešto, deveti-jedanaesti vek.

Božićni običaji

su počeli

upravo juče.

Juče je bio prvi praznik u nizu božićnih praznika.

Juče su bili Detinjci.

Detinjci, to je praznik dece.

Dečji praznik za Božić.

Ja sam prošle godine pričala o tome,

o tri praznika koji počinju Božić:

Detinjci, Materice i Oci.

I to je praznik kada roditelji vezuju decu,

a deca moraju da se otkupe.

To znači: ja sam uzela jedan opasač,

jedan kaiš ili kanap,

i njime sam vezala mog sina,

vezala sam ga,

i tražila sam od njega da on peva

neku pesmu ili da recituje,

da se tako otkupi.

I on je pevao i recitovao, i ja sam ga onda pustila.

To je prvi praznik koji najavljuje početak božićnih praznika.

U sledeću nedelju su Materice

i posle toga Oci.

Čitaćete o tome i pričala sam prošle godine.

Prošle godine Oci su bili

baš na sam dan...

na Badnji dan, na Badnje veče.

Poklopili su se praznici, bili su u isti dan.

Oci, praznik očeva i Badnji dan

bili su u isti dan prošle godine.

Ove godine nisu.

Badnji dan je 6. januara.

I šta radimo?

Na Badnji dan rano ujutru se ustaje.

Morate se probuditi jako rano.

Običaj je da domaćin, to je glava porodice,

otac porodice, domaćin,

odlazi u šumu i seče hrast, mladi hrast.

Rekla sam, hrast, to je oak tree, srpsko božićno drvo.

I taj hrast donosi kući.

Jednu veliku granu hrasta.

Međutim, danas,

naročito mi koji živimo u gradovima,

mi u stvari kupimo badnjak.

Ne sečemo ga, nego kupimo

I ako budete u Srbiji između Nove godine i Božića,

videćete puno tezgi, kao pijaca,

videćete pijacu gde se prodaju badnjaci.

Prodaju se kao mali buketi hrastovih grančica,

bude tu i slame, slama je hay.

Slama i hrastove grančice,

i od toga se prave buketi,

i to je badnjak.

Znači, mi koji živimo u gradovima, kupimo sebi badnjak.

Ne idemo u šumu da ga sečemo,

iako je to naša stara tradicija.

Domaćica taj dan,

majka porodice ili domaćica kuće,

priprema puno hrane.

priprema posnu hranu.

Posna hrana, zato što je u toku božićni post.

Nekih 6 nedelja,

ja mislim 6 nedelja pre Božića,

vernici poste.

Pravoslavci, ljudi koji idu u crkvu, vernici, poste.

To znači:

ne jedu hranu životinjskog porekla.

Kada neko posti, to znači ne jede meso,

ne jede jaja, ne jede mleko,

to je post,

iz religioznih religijskih razloga

to se zove post.

Za Badnji dan hrana je posna.

Obično za Badnje veče, Christmas Eve,

priprema se posna božićna trpeza.

Najčešće tu je pasulj prebranac

"baked beans" na engleskom

riba se sprema

(riba spada u posnu hranu,

iako riba jeste životinja,

ali u hrišćanstvu riba je posna hrana)

peče se bundeva, pečena bundeva (pumpkin),

orasi, orašasti plodovi, suvo voće,

i hleb, koji se specijalno peče za tu priliku.

Vratiću se na to.

Uveče, kad padne mrak,

što je negde oko 5 sati u ovo doba godine,

negde oko 5 sati uveče,

domaćin, glava porodice, otac,

unosi badnjak.

I u mojoj porodici uvek je to bilo

da tata izađe napolje,

badnjak čeka ispred kuće,

i onda tata izađe i deca, mi deca sa njim,

idemo iza njega,

tata unosi badnjak u kuću,

a mi idemo iza njega i pijučemo.

Pijučemo kao pilići.

Pile, to je mala kokoška, beba kokoške.

I deca pijuču: „piju piju piju“

i tako idu iza oca.

U kući je majka, domaćica,

majka porodice,

i ona ih dočekuje.

U rukama ima sito.

Ja sam spremila da vam pokažem,

ovo je sito, kroz ovo se seje brašno.

To je sito, a u situ ima orahe

i razno zrnevlje.

Ja ovde imam zrna kukuruza

ovo je kukuruz

to sam imala u kući da vam pokažem

ovo je kukuruz

i može biti žito, različito zrnevlje i orasi.

Majka dočekuje sa tim

i gađa nas, posipa nas,

baca na nas to zrnevlje.

Kao da smo pilići.

I ušli smo u kuću, uneli smo badnjak,

i onda sedamo za večeru,

koja je na podu.

U mojoj porodici,

badnja večera uvek je bila na podu.

Ne na stolu, nego na podu, dole.

Ja sada saznajem da je to zato što je

ta večera bila postavljana

i za žive i za mrtve.

I za nas koji sada živimo, i za naše pretke.

Preci, to su: deda, pa moj pradeda, čukundeda...

To su preci.

Znači ova večera je postavljana

i za nas koji sada živimo

i za naše pretke koji više nisu živi.

Zbog toga je postavljana na podu.

Danas mnoge porodice

badnju večeru postavljaju redovno na stolu,

ne na podu,

ali u mojoj porodici je sačuvana ta stara tradicija

da se za Badnje veče jede na podu.

Postavimo ćebe ili prekrivač (blanket)

jedno ćebe postavimo na pod,

na njega stavimo čaršav ili stolnjak,

kao jedna tkanina, platno koje se stavlja inače na sto,

stolnjak (tablecloth)

to stavimo i tu onda poređamo sve,

sve što treba: razne činije sa hranom,

tanjire, pribor za jelo, kašike i viljuške,

i ukrug okolo poređamo jastuke,

jastučiće na kojima možemo da sedimo.

U mojoj porodici za Badnje veče uvek se lomila česnica.

Česnica, to je božićni hleb

koji je hleb ali pljostnat i okrugao, pogača.

Ako znate šta je pogača, to je u stvari pogača

I u tom...

to je specijalan hleb, specijalna pogača

zove se česnica

u njoj se uvek nalazi jedan novčić

to je metalni novac

novčić ili coin na engleskom

metalni novac

u njoj se nalaze i druge stvari koje simbolišu

simbolički predstavljaju

na primer, grančica drena

koja simboliše zdravlje

uvek u našoj tradiciji dren simboliše zdravlje

dren - možete da potražite na guglu

Zaboravila sam kako se to zove

na engleskom, ima neko...

dogwood ili tako nešto se zove, čudno, na engleskom

dogwood, ja mislim - dren.

I drugo neko zrnevlje.

Svako zrno, svaki element koji se nalazi u česnici

ima svoju simboliku.

U mojoj porodici, otac je uveče, na podu

kada je postavljena ta trpeza za Badnje veče

sto za Badnje veče,

on je lomio česnicu i

svakome davao po parče.

Svakome u porodici.

Svi mi koji bismo sedeli na podu na toj večeri

dobijali bismo po jedan komad

i jedan komad hleba za kuću

za celu kuću

i jedan komad za putnika namernika.

To je neki čovek koji bi slučajno došao u našu kuću.

To se kaže "putnik namernik".

Znači, neko ko dođe kod nas,

neki posetilac, neki gost.

Onda bismo mi jeli taj hleb

i prvo gledali, tražili šta ima u tom parčetu

koje smo mi dobili,

tražili novčić.

Naravno, uvek je bilo najinteresantnije

da u tom parčetu česnice dobijemo novčić.

Veruje se, onaj ko dobije novčić u česnici,

da će cele godine

biti kod njega bogatstvo,

da će on imati novca,

da će biti dobro finansijski, naravno.

Imaće novca ako dobije novčić u česnici.

U nekim porodicama

česnica se pravi za Božić.

Ona je deo Božićnog ručka, zapravo.

Ne za Badnje veče,

nego 7. januara, na Božić

A u Vojvodini, i u Sremu,

gde ja sada živim,

česnica zapravo nije pogača,

nego je slatka pita, kao baklava, slična kao baklava

pravi se od tankih kora

tankog testa, od oraha i meda.

Kao baklava,

vrlo slična baklavi.

I to je... za Božić... da.

Još jedan običaj, vrlo interesantan

za božićno veče

za Badnje veče, pre Božića,

jeste da je tata uvek iz ovog sita

iz ovog sita uzimao orahe

uzimao bi četiri oraha

četiri oraha

i u svaki ugao kuće bi bacio po jedan orah

tako da napravi krst

u svaki ugao po jedan orah

četiri ugla u sobi

četiri oraha, za svaki ugao po jedan orah.

Ja sam nedavno pročitala

da je to u stvari ponuda za pretke.

To je neka vrsta žrtve

ili ponuda ili hrana za pretke.

Zašto toliko se govori o precima?

Zato...

(o našim starima, jel, deda moga dede - to je moj predak)

(ancestor je predak, ancestor)

Zato što stari Srbi i stari Sloveni

imali su običaj da sahranjuju umrle

ispod praga.

To je na ulazu u kuću. Gde...

Kada ulazimo u kuću, tu su vrata,

i ispod vrata je prag.

I običaj starih Slovena i starih Srba

je bio da se ispod praga sahranjuju mrtvi.

Zato... Oni su bili deo tradicije, bili su deo porodice

i zato se njima takođe sprema večera,

tako važna večera kao što je večera kada se

dočekuje rođenje mladog Boga ili Božića. Danas mnogi Srbi odlaze ispred crkve,

odlaze u centar grada,

gde se organizuje paljenje badnjaka

badnjak

rekla sam: hrastovo drvo (oak tree) je badnjak

to je naše božićno drvo

zato što, u prošlosti smo to radili u kući

Ali danas mnogi ljudi žive u stanovima, imaju...

drugačije se greju,

nemaju takve kamine i takve peći,

gde mogu da lože tako veliku vatru

i da lože, da gore badnjak

i pretpostavljam da zbog toga mnogi onda odlaze

i prisustvuju paljenju badnjaka

napolju, na otvorenom, obično ispred crkve

u centru grada, na nekom trgu.

Pa videćete, ima puno fotografija

i ispred Hrama Svetog Save u Beogradu

takođe se na Badnje veče organizuje

paljenje badnjaka.

Ako ste u Beogradu, sigurno će biti interesantno

da odete i da to vidite.

Što mi radimo sa badnjakom,

u mojoj porodici priča sa badnjakom nastavlja se

na božićno jutro.

Na Božić je jako važno da se ustane rano ujutru.

Budimo se u 6 sati,

što pre da se probudimo,

zato što postoji jedan važan običaj,

jedan važan ritual, koji se zove polaženik.

Polaženik, polažajnik, polaznik,

ima različite varijante imena.

U svakom slučaju, ime dolazi od glagola

polaziti ili poći

ja pođem, ja polazim

To znači: počinjem da idem, krećem, startujem. To je start.

Poći, polaziti je startovati, start.

Zato je polaznik

(tako se zove: polaznik ili polaženik ili polažajnik)

zato što je to osoba

koja prva dođe u našu kuću na božićno jutro.

I to je čovek koji će poći,

započeti našu novu godinu.

I on će odrediti kakva će biti cela naša godina.

Pa ima i u drugim tradicijama

mislim da je to Irska ili neka anglo-saksonska tradicija

da se zove "first-foot"

ili "first-footer", tako nešto je ime.

Znači neko ko prvi uđe u kuću

ko određuje kakva će biti naša godina.

Polaženik je jako važna institucija.

Ja, kao dete i kao tinejdžer,

ja sam uvek bila polaženik kod moje tetke.

Moja tetka živi u zgradi

u stambenoj zgradi

gde nema kamina, nema peći

nema vatre, nema gde da se zapali vatra.

I onda, moja tetka uvek

uključi rernu električnog šporeta

uključi rernu (oven)

uključi rernu električnog šporeta,

da se dobro zagreje

i onda bih ja uzela taj njen badnjak, grančice badnjaka

i prislonila na grejače u rerni

i tako pravila varnice.

Varnica (sparkle)

Važno je da se prave varnice

i onda polaženik sa tim varnicama

govori svoje želje

za tu porodicu, za narednu godinu.

I običaj je...

Obično se počinje rečima:

"Koliko varnica, toliko parica."

"Koliko varnica, toliko ... petica."

i sad dodaje se

šta god da neko želi

toj porodici, šta je njima potrebno.

"Koliko varnica, toliko parica."

(How many sparkles, that many coins.)

that many money, ili tako nešto

i dodaju se druge stvari

"Koliko varnica, toliko srećica" (that many lucks)

Polaženik je jako važan, važna osoba

On će odrediti kakva će nam biti godina

i onda mi to ne prepuštamo slučaju

ne želimo da bude slučajno

ko će nam započeti novu godinu,

nego se dogovorimo.

To bude dogovoreno unapred

ko će kod koga ići.

I nas su kao decu uvek plašili:

"Nemoj da neko bude pre tebe!

"Moraš rano da ustaneš, rano da se probudiš,

da stigneš na vreme, nemoj da kasniš."

I onda smo mi tako učili

da ustajemo rano

da ne bismo nešto propustili

da ne bi neko drugi...

I sada u mojoj porodici,

mi za Badnje veče i za Božić

uvek idemo kod moje mame, ja i moj brat

i mi svi zajedno imamo troje dece

i sada od to troje dece

tri deteta ili troje dece

ko se prvi probudi

taj će ići kod tetke da bude polaženik.

Naravno, to je jako važno,

polaženik dobija specijalne počasti,

tretira se kao specijalan gost,

i dobija poklone.

Zato je i deci važno da se probude rano

i da urade taj zadatak,

da obave tu ceremoniju,

da budu oni polaženici.

U nekim porodicama deca su polaženici

u svojoj kući.

I isto bude: ko se prvi probudi, on obavlja taj zadatak.

Na taj način i deca se uče da rano ustaju.

Kasnije, za Božić

priprema se, naravno, svečani ručak,

specijalan ručak,

koji je bogat, obavezno tu...

obično bude

podvarak

kiseli kupus, ali rezan,

kao prženi kiseli kupus - to je podvarak Tako se zove jelo: sauerkraut

baked sauerkraut, mislim da je na engleskom podvarak

to je neko tipično jelo

i obično ide sa ćuretinom

ili sa piletinom.

I druga su tu jela,

slatkiši, naravno.

E, ono što je važno da u nekim porodicama

deo tog božićnog ručka je česnica.

Znači, nije na Badnje veče, nego je na BOŽIĆ (greška)

Meni se često dešavalo, kad sam bila dete,

pošto smo imali

različite običaje u mojoj kući sa mojim roditeljima

i kod moje tetke i bake, gde sam odlazila,

onda ja na Badnje veče

dobijam komad česnice u svojoj kući a sutradan, pošto sam polaženik kod tetke,

onda dobijem i tamo komad česnice

pa, uglavnom,

često sam dobijala taj novčić

To su obično bili 5 dinara

ili danas 10 dinara, verovatno 20 dinara

ne znam, veliki novčić se stavlja

i to je jako velika sreća.

Eto, to su otprilike, ukratko,

to su svi običaji koje imamo

Najvažniji

ja sam sad stvarno najvažnije samo ispričala.

Ja sam napisala i post na engleskom, naravno,

na mom blogu, gde sve to možete da pročitate

mnogo detaljnije i organizovanije.

Žao mi je što je sad bilo ovako malo nezgodno.

Nisam uspela prosto da se uključim

na onaj prethodan

link koji sam napravila, onaj prethodan ivent.

Ne znam zašto mi nije...

Jednostavno mi nije dopustio da se uključim

pa sam otišla onda i napravila novi.

Nadam se da oni koji su tražili da su našli,

ako ne, gledaće snimak, i to je to. Ja sada ne vidim, ne znam da li ima nekih pitanja ovde.

Verovatno da nema

Hvala vam puno, hvala što me pratite.

Značilo bi mi takođe da

pratite na Jutjubu (YouTube)

i da uključite zvono (turn on the bell)

I takođe na Fejsbuku sve objavljujem

i na mom njusletteru (newsletter)

biće i transkript ovog videa

biće i prevod na engleski

Nadam se da će vam biti korisno

A vi podelite sa nekim kome smatrate

da će takođe ovo biti korisno

Hvala vam puno! Srećan vam Božić!

Merry Christmas everyone!

i vidimo se!

Ćao!