Why the secret to success is setting the right goals | John Doerr

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Tijana Mihajlović

U kritičnom smo momentu.

Naše vođe,

neke od naših velikih institucija

su nas izneverile.

Zašto?

U nekim slučajevima, zato što su loši

ili neetični,

ali često i zato što nas vode ka pogrešnim ciljevima.

A to je neprihvatljivo.

To mora da prestane.

Kako ćemo ispraviti ove greške?

Kako ćemo odabrati pravi put?

Neće biti lako.

Godinama radim sa talentovanim timovima,

a oni su birali prave i pogrešne ciljeve.

Mnogi su uspeli, drugi nisu.

A danas ću podeliti sa vama

šta je stvarno bitno -

šta je važno,

kako i zašto

su postavili značajne i odvažne ciljeve,

prave ciljeve iz pravih razloga.

Vratimo se u 1975. godinu.

Da, to sam ja.

Imam još dosta da učim, kompjuterski sam inženjer,

imam dugu kosu,

ali radim za Endija Grouva,

koji je nazivan najboljim menadžerom svog vremena, ali i svih ostalih.

Endi je bio izvrstan lider, ali i učitelj,

i on mi je rekao: „Džone, skoro da nije ni važno šta znaš.

Izvršenje je najvažnije.“

Tako je Endi osmislio sistem pod nazivom „Ciljevi i ključni rezultati“.

Nekako se kotrlja sa jezika, zar ne?

I sve je u vrhunskom izvršavanju.

Evo i klasičnog snimka iz 1970-ih godina

profesora Endija Grouva.

(Snimak) Endi Grouv: Dve ključne fraze u sistemima upravljanja uz pomoć ciljeva

su ciljevi i ključni rezultati, koji se slažu sa dve svrhe.

Cilj je pravac kretanja.

Ključni rezultati moraju biti merljivi,

ali na kraju možete bezrezervno da kažete:

„Da li sam to postigao ili ne?“ Da. Ne. Jednostavno.

Džon Doer: To je Endi.

Da. Ne. Jednostavno.

Ciljevi i krajnji rezultati,

ili CKR,

je jednostavan sistem postavljanja ciljeva

i funkcioniše u organizacijama, funkcioniše u timovima,

čak i kod pojedinaca.

Cilj je ono što želite da postignete.

Ključni rezultat je način na koji ću to postići.

Ciljevi. Ključni rezultati.

Šta i kako.

Ali, istina je

da mnogi od nas postavljaju pogrešne ciljeve,

a većina ih ne postavlja uopšte.

Mnoge organizacije postavljaju ciljeve i ispunjavaju ih.

Ostvaruju prodaju, izbacuju nove proizvode,

postižu rezultate,

ali im nedostaje svrha koja bi inspirisala njihov tim.

Pa kako da na pravi način postavite ciljeve?

Prvo morate odgovoriti na pitanje: „Zašto?“

Zašto?

Jer timovi koji zaista menjaju stvari

kombinuju svoje ambicije sa strašću i sa svojom svrhom

i razvijaju jasan i neodoljiv osećaj za pitanje zašto.

Želim da vam ispričam jednu priču.

Radim sa jednom neverovatnom preduzetnicom.

Njeno ime je Džini Kim.

Ona vodi kompaniju koja se zove Nuna.

Nuna je kompanija koja vodi podatke o zdravstvenoj zaštiti.

I kada je Nuna osnovana,

koristili su podatke da služe potrebama mnogih radnika u velikim kompanijama.

I nakon dve godine postojanja,

savezna vlada je iznela predlog

da se izgradi prva baza podataka u oblaku za Medikejd.

Sad, ako se sećate, Medikejd je onaj program

koji služi 70 miliona Amerikanaca,

našim siromašnima, našoj deci

i ljudima sa invaliditetom.

U to vreme, Nunu je činilo samo 15 ljudi,

a ova baza podataka je morala da se izgradi za godinu dana

i imali su jako mnogo obaveza koje su morali da ispoštuju,

a iskreno, neće mnogo zaraditi na ovom projektu.

Ovo je bila prava prilika za kompaniju

i Džini ju je ugrabila.

Ugrabila je priliku. Nije ustuknula.

Zašto?

Pa, ovde je razlog lične prirode.

Džinin mlađi brat Kimong ima autizam.

I kada je imao sedam godina,

doživeo je prvi epileptični napad

u Diznilendu.

Pao je ne zemlju. Prestao je da diše.

Džinini roditelju su emigranti iz Koreje.

Došli su u zemlju sa ograničenim sredstvima,

slabo su govorili engleski.

Dakle, bilo je na Džini da uvede porodicu u Medikejd.

Imala je devet godina.

Taj trenutak je odredio njenu misiju,

a ta misija se pretvorila u njenu kompaniju,

a ta kompanija je konkurisala, pobedila na konkursu i završila posao.

Evo Džini će vam reći zašto.

(Video) Džini Kim: Medikejd je spasao moju porodicu od bankrota

i danas obezbeđuje zdravstvenu zaštitu Kimongu i mnogim drugima.

Nuna je moje ljubavno pismo Medikejdu.

Svaki red podataka je život

čija priča zaslužuje da se dostojanstveno ispriča.

DžD: Džinina priča nam govori

da neodoljiv osećaj za „zašto“ može biti odskočna daska za naše ciljeve.

Zapamtite, to je ono što hoćemo da postignemo.

A ciljevi su značajni,

orijentisani ka akciji,

inspirativni su

i oni su poput vakcine protiv konfuznog razmišljanja.

Pomislili biste da rok zvezda

verovatno ne bi koristila Ciljeve i ključne rezultate,

ali već godinama Bono koristi CKR

u globalnom ratu protiv siromaštva i bolesti,

a njegova organizacija „ONE“ je fokusirana

na dva zaista predivna i odvažna cilja.

Prvi je oslobađanje od duga

za najsiromašnije zemlje sveta.

A drugi je jedinstven pristup lekovima protiv HIV-a.

Sad, zašto su to dobri ciljevi?

Vratimo se na našu ček-listu.

Značajno? Štiklirano. Konkretno? Da.

Orijentisano ka akciji? Da.

Inspirativno?

Pa, da čujemo Bona.

(Video) Bono: Dakle, strastveni ste?

Koliko ste strastveni?

Na koja dela vas navodi vaša strast?

Ako srce ne nađe savršen ritam sa glavom,

onda vaša strast ne znači ništa.

CKR kultiviše ludilo,

hemiju koja se nalazi u njemu.

Daje nam okvir za rizik,

za poverenje,

u kome vas zbog neuspeha ne otpuštaju.

I kada imate takvu strukturu i okruženje,

i uz prave ljude,

magija je iza ćoška.

DžD: Volim ovo.

CKR kultiviše ludilo

i magija je iza ćoška.

To je savršeno.

Dakle, sa Džini smo pokrili „zašto“,

sa Bonom smo pokrili „šta“ u postavljanju ciljeva.

Obratimo pažnju na „kako“.

Zapamtite, „kako“ su ključni rezultati.

Na taj način ispunjavamo ciljeve.

A dobri rezultati su specifični i vremenski ograničeni.

Oni su agresivni, ali realni.

Oni su merljivi i dokazivi.

To su dobri ključni rezultati.

Godine 1999. predstavio sam CKR suosnivačima Gugla,

Lariju i Sergeju.

Evo ih sa 24 godine u svojoj garaži.

I Sergej je entuzijastično rekao da ih je usvojio.

Pa, ne baš.

Zapravo je rekao:

„Nemamo drugi način da upravljamo ovom kompanijom,

pa ćemo pokušati.“

(Smeh)

I ja sam to prihvatio kao neku vrstu ohrabrenja.

Ali svakog kvartala od tada,

svaki Gugler je zapisao svoje ciljeve i svoje ključne rezultate.

Razvrstali bi ih

i objavljivali bi ih da svi mogu da ih vide.

I ovo nisu koristili za bonuse ili unapređenje.

To su stavili na stranu.

Ovo su koristili za viši cilj,

a to je da postignu zajedničku posvećenost,

da zaista prošire ciljeve.

Godine 2008. je jedan Gugler, Sundar Pičai, prihvatio cilj

da izgradi sledeću generaciju platforme za klijente

za budućnost veb-aplikacija,

drugim rečima, da sagradi najbolji pretraživač.

Bio je veoma promišljen oko biranja ključnih ciljeva.

Kako se meri najbolji pretraživač?

Može preko reklama ili preko angažovanja.

Ne. On je rekao: brojem korisnika,

jer korisnici će odlučiti

da li je Hrom dobar pretraživač ili ne.

Imao je trogodišnji cilj,

da sagradi najbolji pretraživač.

Onda je svake godine ostajao pri istom ključnom rezultatu,

broj korisnika, ali je podizao ulog.

U prvoj godini, cilj mu je bio 20 miliona korisnika.

I nije ga ostvario.

Imao je manje od deset.

Druge godine, podigao je skalu na 50 miliona.

Dostigao je 37 miliona korisnika.

Nešto bolje.

Treće godine

opet je podigao skalu na sto miliona.

Pokrenuo je agresivnu marketinšku kampanju,

proširio distribuciju, poboljšao tehnologiju i bum!

Postigao je 111 miliona korisnika.

Evo zašto volim ovu priču -

ne toliko zbog srećnog kraja,

već zbog toga što pokazuje kako neko pažljivo izabere pravi cilj

i onda ga se drži iz godine u godinu.

To je savršena priča za štrebera kao što sam ja.

Sad, ja zamišljam CKR kao providne posude

koje su napravljene od „šta“ i „kako“ od naših ambicija.

Ono što je zaista važno jeste „zašto“ koje sipamo u naše posude.

Zato radimo ovaj posao.

CKR nije srebrni metak.

Oni neće zameniti snažnu kulturu

ili snažnije liderstvo,

ali, ako su te osnove postavljene, oni će vas odvesti na vrh planine.

Želim da razmislite o svom životu na kratko.

Da li imate pravi sistem merenja?

Odvojite vreme da zapišete svoje vrednosti,

svoje ciljeve i ključne rezultate.

Uradite to danas.

Ako želite povratnu informaciju, pošaljite ih meni.

Moj mejl je john@whatmatters.com.

Ako razmišljamo o ciljevima koji menjaju svet,

o Intelu, Nuni, Bonu,

o Guglu,

oni su izvanredni:

sveprisutan rad na računaru,

zdravstvena nega koja može da se priušti, jednak kvalitet za sve,

kraj svetskom siromaštvu,

pristup svim svetskim informacijama.

Ovako stoje stvari:

svaki od ovih ciljeva je pokrenut uz CKR-eve.

Sad, mene su prozvali Džonijem Eplsidom CKR-a

jer sam širio radosnu vest Endija Grouva,

ali ja bih želeo da mi se pridružite u ovom pokretu.

Hajde da se borimo za ono što je zaista važno,

jer CKR možemo preneti i van našeg posla.

Možemo ga preneti na našu porodicu,

u naše škole,

čak i u naše vlade.

Možemo da smatramo te vlade odgovornima.

Možemo da izmenimo ove informacije.

Možemo se vratiti na pravi put,

ako možemo i hoćemo da izmerimo ono što je zaista značajno.

Hvala vam.

(Aplauz)