History vs. Sigmund Freud - Todd Dufresne
Prevodilac: Milenka Okuka Lektor: Ivana Korom
Radeći u Beču početkom XX veka,
započeo je karijeru kao neurolog
pre nego što je pokrenuo novu disciplinu psihoanalizu.
Predložio je da su ljudi motivisani podsvesnim žudnjama
i potisnutim sećanjima,
i da se njihovi problemi mogu rešavati
iznoseći te motivacije u svesno stanje kroz terapiju razgovorom.
Njegov uticaj u očima javnosti zasenjuje sve ostale psihologe.
Međutim, da li je Sigmund Frojd bio u pravu u pogledu ljudske prirode?
I da li su njegove metode bile naučne?
Mir, mir. Današnji optuženi je... Tata?
Hm, ne, časni sude.
Ovo je doktor Sigmund Frojd,
jedan od najinovativnijih mislilaca u istoriji psihologije.
Egomanijak koji je širio pseudonaučne teorije.
Pa, šta je od to dvoje?
Bavio se pitanjima kojima medicina nije htela da se bavi.
Frojdova privatna praksa je lečila žene
koje su patile od nečega što se u to vreme nazivalo histerijom
i njihove žalbe uopšte nisu shvatane ozbiljno.
Prvobitno lečeći žene sa depresijom,
zatim veterane Prvog svetskog rata sa posttraumatskim sindromom,
Frojdova terapija razgovorm je delovala,
a pažnja koju je pružio svojim pacijentima je naterala medicinski establišment
da prepozna da su njihovi psihološki poremećaji stvarni.
Zasigurno nije pomogao svim svojim pacijentima.
Frojd je bio ubeđen da naše ponašanje oblikuju
podsvesni nagoni i potisnuta sećanja.
Izumeo je neosnovane podsvesne tj. iracionalne porive
koji stoje iza ponašanja ljudi s traumom i uzrokovao je istinsku štetu.
Kako?
Pogrešno je predstavio neke od svojih najčuvenijih studija slučaja,
tvrdeći da je njegov tretman izlečio pacijente, iako im je zapravo bilo gore.
Kasniji terapeuti su pod uticajem njegovih teroija
navodili svoje pacijente da „povrate”
navodno potisnuta sećanja na zlostavljanje iz detinjstva koje se nikad nije desilo.
Životi i porodice su uništeni zbog toga.
Ne možeš da kriviš Frojda zbog kasnijih pogrešnih primena njegovog dela -
radilo bi se o učitavanju.
Gomila njegovih ideja su bile štetne i bez pogrešnih primena.
Posmatrao je homoseksualnost kao razvojnu grešku.
Skovao je izraz „zavist za penisom” -
u značenju da su žene trajno proklete zbog nedostatka penisa.
Frojd je bio žrtva svog vremena.
Da, neke pojedinosti su bile manjkave,
ali stvorio je novi prostor za buduće naučnike da istražuju,
ispituju i nadograđuju.
Savremene terapijske tehnike na koje se milioni ljudi oslanjaju
su proizašle iz dela koje je on započeo psihoanalizom.
I danas svako zna za postojanje podsvesti -
tu ideju je popularizovao Frojd.
Današnji psiholozi jedino veruju u „kognitivnu podsvest”,
činjenicu da nismo svesni svega što se dešava u bilo kom trenutku.
Frojd je otišao predaleko sa ovom idejom, pripisujući svemu dublje značenje.
Gradio je svoje teorije na naučnim idejama koje su bile zastarele i u njegovo vreme,
a ne samo po današnjim merilima -
na primer, smatrao je da je individualna psihologija
proizašla iz biološkog nasleđa događaja iz drevne istorije.
Pri čemu pod drevnim mislim - poput ledenog doba ili ubistva Mojsija.
Frojd i njegovi najbliži saradnici zapravo su verovali da ove praistorijske traume
imaju trajan uticaj na ljudsku psihologiju.
Smatrao je da je faza hladne nezainteresovanosti za seksualnost
tokom predadolescentskog uzrasta bukvalno odraz ledenog doba.
Uz ovako fantastična ubeđenja, kako da ga shvatimo ozbiljno?
Svi cenjeni mislioci iz prošlih vekova
imaju ideje koje se čine fantastičnim po današnjim merilima,
ali ne možemo na osnovu toga da im umanjimo značaj.
Frojd je bio inovator, koji je povezivao ideje iz raznih oblasti.
Njegovi koncepti su postali svakidašnji izrazi
koji oblikuju to kako razumemo i govorimo o našim sopstvenim iskustvima.
Edipov kompleks? Ego i id? Odbrambeni mehanizam? Nagon smrti?
Sve je to Frojd.
Frojd se nije predstavljao kao teoretičar društva -
insistirao je da je njegov rad nauka.
Da li govoriš da je... potiskivao neprikladne činjenice?
Frojdove teorije je bilo nemoguće opovrgnuti.
Čekaj, kažeš da je bio u pravu?
Ne, njegove ideje su formulisane tako da nije bilo moguće da se empirijski potvrde.
Frojd nije čak nužno ni verovao u psihoanalizu koju je promovisao.
Bio je pesimističan u pogledu uticaja terapije.
Sačekaj! Mislim da moram da prilegnem!
Mnoge ideje Sigmunda Frojda su neodržive u savremenoj nauci,
a njegove kliničke prakse nisu u skladu sa današnjim moralnim standardima.
Istovremeno, pokrenuo je revoluciju u psihologiji i društvu
i stvorio je rečnik za raspravljanje o emocijama.
Frojd je napravio niz grešaka.
Međutim, da li je mislilac odgovoran za to kako će buduće generacije
da primenjuju njegove ideje?
Da li im pripada krivica, zasluga ili iskupljenje
kada stavimo istoriju na suđenje?
