Ono što niste znali o mom životu | Slavica Squire
Dragi moji, dobro mi došli.
Nalazimo se u 2021,
dan pre mog rođendana
i ja sam odlučila da ovaj video bude sasvim drugačiji.
Juče sam ljudima otvorila prostor na instagramu,
da me pitaju šta žele da saznaju o mom životu,
i shvatila sam da puno toga ljude interesuje
i takođe da imaju stvarno dobra pitanja,
i da ja one stvari koje mislim da se meni podrazumevaju, da ljudi znaju,
da prosto ne znaju
i da im je interesantno da saznaju,
pa sam rešila da smimim i za vas
moje youtuberske pratioce,
takođe odgovore na neka od onih interesantnih
pitanja koje sam dobila na instagramu. A ako niste možda moj pratioc na instagramu,
slobodno idite na instagram,
upratite moj profil
i tamo ćete u highlights naći odgovor
na sva pitanja.
Sve sam odgovorila što sam mislila da je važno, i donekle pristojno što su me
ljudi pitali.
Jer bilo je svega.
U svakom slučaju,
danas želim da vam ispričam nešto,
možda što niste znali o meni,
ili nešto što je vama možda
interesantno da saznate.
Vođena pitanjima koje su mi ljudi postavljali.
Ljudi su me pitali na primer gde sam odrasla
i gde sam rođena.
Ja sam rođena u Čačku. Odrasla sam u Gornjem Milanovcu.
Puno vremena svog detinjstva i svoje mladosti,
provela sam u Preljini kod Čačka,
kod moje bake koju sam obožavala.
A studirala sam kasnije u Beogradu PMF,
prostorno planiranje,
koje je stvarno jedan divan fakultet,
sa širokim znanjem.
Dalo mi je jedno široko obrazovanje,
bilo mi je jako zanimljivo i lako da završim taj fakultet. Nakon toga sam upisala master
za zaštitu životne sredine,
ali u principu dosta godina kasnije sam
završila master iz ekonomskih nauka,
danas se nalazim na doktorskim studijama,
takođe iz ekonomskih nauka.
To je nekako najosnovniji moj put.
Ono što bih volela da znate takođe
zato što me ljudi pitaju kao
"Jeste oduvek imali materijalnu sigurnost?"
Valjda ljudi misle tako to rođena
sa zlatnom kašikom u ustima.
I eto tako danas se malo bavim ovim
kao hobijem.
Ali nije tako.
Moji roditelji su bili u srednjoj školi
kada sam se ja rodila.
Svi kažu da je to bila velika ljubav.
Ja se te velike ljubavi više ne sećam.
Nisu se voleli u periodu čitavog mog sećanja.
Ili barem nisu se slagali.
Znači rođena sam u porodici koja je bila
jako nestabilna.
Živela sam u porodici koja je bila jako nestabilna.
Jako siromašna.
Moji roditelji su bili vredni, radni.
Majka mi je bila šnajderka,
otac mi je bio parketar.
Ali se nisu dobro slagali
i iz te nesloge
nisu uspevali mnogo ni da stvore u svom životu.
Jer je stalno bila neka borba.
Ja sam ceo život živela u toj borbi,
u toj neslozi itd.
I nekako sam imala stalno utisak
da sam ja najmudrija u porodici.
I ako sam u principu bila mala,
da sam ja najstabilnija,
da sam ja tu da sve kordiniram.
Živeli smo zaista jako siromašno,
bez kupatila.
Išla sam u školu,
imala sam jako malo stvari da obučem.
Uvek sam imala jedne patike,
možda dve majice,
jedne pantalone.
I kupovalo se kada se nešto pocepa ili kada mi
postane malo.
Mislim nisam ja bila jedina u to vreme tako.
Tako je bilo puno nas,
ali u principu
u Gornjem Milanovcu gde sam živela,
nisam pripadala nekoj eliti, naprotiv.
Pripadala sam nevidljivima,
beznačajnima i siromašnima.
Uvek sam bila vredna i radna
i bila sam odličan đak.
Bila sam super đak,
iako niko nije mogao da se bavi sa mnom naročito.
Niko se nije ni bavio sa mnom.
Imala sam veliku sreću da sa 13 godina
dobijem sestru.
To mi je bila možda najveća radost
mog detinjstva.
Ona je danas na youtube u,
možete je naći na "Zauvek lepe".
I jako sam ponosna na nju.
Ono što bi volela još da kažem o svom životu je da,
kada sam završila fakultet, iako je studentsko
doba bilo jako dobro.
Ja sam dobila studentski kredit,
neke stipendije sa kojima sam pregurala to,
roditelji su me podržavali koliko su mogli,
ali mogli su jako malo.
Onda su došle '90 i to je bilo strašno.
Većina vas možda ni ne zna jer ste mladi
i dobro je tako.
Ali imala sam veliku sreću da se zaljubim,
da se sretnem sa mojim prvim mužem,
koji je polu Nemac polu Amerikanac,
odnosno nemac, američkog porekla.
On je rođen u Americi.
Otac mu je Amerikanac, majka mu je Nemica.
Ali su se njegovi roditelji razveli
i on je živeo u Nemačkoj.
Mi smo se sreli, bili smo jako mladi.
On je imao 27 godina, ja 26,
zaljubili smo se
i godinu dana kasnije smo se venčali.
I zato se ja prezivam Squire.
Svi misle da mi je to neko
umetničko prezime,
ali nije.
To je moje prezime koje sam nosila
od mog bivšeg muža.
Bili smo 20 godina u braku.
'94. smo se venčali u Beogradu,
na Novom Beogradu u opštini
takođe na Novom Beogradu u sudu smo se razveli,
tačno 20 godina kasnije.
20.5 godina kasnije da kažem.
I mnogo sam zahvalna za taj period
koji sam imala
sa mojim bivšim mužem.
On je divan čovek.
Ja sam u to vreme upoznala NLP.
I Nemačkoj smo živeli.
Znači ja sam upoznala NLP
kroz to što sam bila poslata
na edukaciju.
Firma me poslala na edukaciju.
Ja sam se oduševila i zaljubila.
To je bilo 2000. godine
kada sam se prvi put srela sa NLP-om
i evo kao što vam je jasno,
punih 20 godina traje ta ljubav
i ja se bavim time
i čini mi se da sam prvi dan znala
da ću želeti time da se bavim.
Zašto?
Zato što sam se toliko oduševila,
toliko sam shvatila da je to metodologija
koja može da unapredi životnu priču
svakog čoveka.
Ako poznaje to.
Ali sam znala da jako mali procenat ljudi
uopšte zna da to postoji.
I ja sam bila jedna od njih.
I ljudi pate jer nisu svesni raznih stvari.
Ali kroz NLP mogu da nauče,
da osveste puno stvari.
I ja sam želela da svoj život posvetim tome
da doprem do što više ljudi
da ne budu kao ja,
da nemaju pojma o tome. Nego da doprem do što više ljudi,
da nauče NLP
i da smanje nivo patnje u svom životu.
Da postanu srećni,
da postanu ispunjeniji.
Da imaju snage da zaista biraju sreću.
Ali jako mi je bilo teško da
ostavim posao koji sam
dobila u to vreme.
Dok sam učila NLP ja sam postala direktor prodaje
u jednoj kompaniji.
I imala sam službeni auto,
imala sam asistenta mladog,
imala sam lepu kancelariju,
odličnu platu.
I bilo je teško svemu tome reći NE
i otići u Srbiju, gde sam ja u stvari
želela da postanem NLP trener.
Ali nakon tri godine vaganja
zaista onako težine te odluke,
ja sam smogla hrabrosti nakon
toga što sam u nekom trenutku
završila na operaciji.
Bilo mi je teško, u bolnici sam bila
i tako dalje.
I tamo u bolnici sam odlučila.
Ako sve ovo dobro prođe,
ja ozdravim
i sve bude kako treba,
ja ću dati otkaz.
Ako ste čitali moju knjigu "Najbolja osveta od svih je sreća",
tamo imate više objašnjenja,
o tome,
da vas sad ne gnjavim.
Ali na kraju sam počela već,
2004. godine da se intenzivno bavim ovim,
da prevodim na naš jezik,
pošto ništa nije bilo
na našem jeziku.
I krenula sam da dolazim u Srbiju i
da tražim prve klijente.
I to je bio jako dug i
jako naporan put.
Od toga da nađem prvog klijenta
koji je bio "Metalac" Gornji Milanovac,
pa kasnije još i neke druge firme.
Do toga da sam 2006. otvorila svoju firmu
i krenula da radim ono što sam zaista želela da radim. A to je da ponudim
ove edukacije ljudima,
koji sami žele da plate
i koji žele da uče od mene.
Ne onima koje firma natera,
nego oni koji zaista žele,
koji tragaju,
koji traže nešto
da bi sebi pomogli.
I tako je bilo.
2006. u junu. Znači sad vidite,
2000. godina, pa 2003. kada sam davala otkaz, pa 2004. kada sam mogla da se oslobodim
zbog otkaznog roka.
I kada sam počela da radim u Srbiji
u oktobru 2004.
Pa onda 2006. jun.
I zamislite koliko godina je samo prošlo,
godina teških odluka
i teških situacija.
2006. sam objavila prvi trening, došli su ljudi
i od tada je sve istorija.
Jako je teško isto.
Tada nisu postojale društvene mreže.
I jako su teško ljudi saznavali za mene,
ali su nekako saznali.
I polako su krenuli da dolaze.
I polako je firma napredovala
i napredovala je cela ta stvar.
I ja sam bila jako srećna.
Na početku kada su se ljudi
prijavljivali kod mene.
Kad kažem na početku mislim prvih negde
tri godine od 2006. do 2009.
Dok nisam dobila prvu zaposlenu.
Ja sam sve radila sama.
Ja sam se javljala na telefon,
ja sam pisala račune,
ja sam dočekivala ljude,
ja sam držala treninge,
ja sam čistila učionicu,
ja sam sve radila.
Ali nije mi to bilo strano.
Jer sam već zaista u životu puno toga radila.
Čistila sam po tuđim kućama,
konobarisala sam.
Sve sam radila kada nisam imala
drugog izbora.
Zaista svaki posao mi je bio ok
koji je pošten,
da preživim i radim.
Znači naučila sam da budem vredna i radna
i taj period
od 2004. kada sam došla u Srbiju
do 2014.
Tih 10 godina prvih.
To je bilo stvarno
jako teško,
jako teško.
Ne bih želela da vam kukam,
ali zaista je bilo jako teško.
I zato danas znam,
zašto u stvari u prvih deset godina
većina firmi propadne
i većina ideja propadne.
Zato što ljudi ne mogu da izdrže to.
Ja ne znam kako sam izdržala.
Jako mi je bilo teško, to znam.
Sve sam radila sama nekoliko godina,
onda sam dobila nekoliko saradnika.
Onda sam imala noževe u leđa,
preživela tako,
da me prevare, da me pokradu
svašta nešto.
Ali sam kroz to puno naučila.
Kad sam se malo stabilizovala,
2013. onda sam prolazila kroz razvod, 2014.
I puno toga sam preživela.
Da ne mislite da je moj život sve
samo tako kao,
samo jedna lepa priča.
Nego sve ono što sam učila
sam imala prilike da primenim u svom životu
i da iskoristim prilike
onda kada je izgledalo da je katastrofa
da od toga napravim priliku
i da idem dalje.
I zato je to nekako moja životna misija,
želim i vas da naučim da
možete da skupite hrabrost
i da donesete odluke
koje su teške,
ali koje će uticati na vaš život kasnije.
I da kada vam se dešava nešto teško u životu
znate da naučite iz toga lekciju
i da idete bolji i pametniji dalje.
Najvažnija lekcija koju mogu da kažem
da sam iz svega naučila
iako, ja sam proputovala svet,
učila sam od najboljih na svetu,
NLP coaching
i razne druge srodne stvari koje mogu da se
koriste sa tim.
Bila sam i kod čuvenog Tonija Robinsa
i kod mnogih drugih divnih, fenomenalnih
učitelja,
ali najvažnija lekcija koju sam naučila
za život
i koja mi najviše u životu znači
je
zahvalnost.
I zato danas želim vama da se zahvalim,
za svaku reč hvale
koju ste mi napisali,
za svaku vašu zahvalnost,
vaš uspeh, vaš napredak
je ono za šta ja živim i radim.
To je ono što me pokreće,
to je ono što mi daje hrabrost
i kada mi je teško,
to je ono što mi pomaže da donosim teške odluke
i toliko sam zahvalna da
ljudi me prate.
Znate kada sam počinjala ovaj yt kanal, ja sam mislila "Jao Bože pa kome će značiti 10 minuta kratki savet."
Možda neće ljudima biti interesantno,
ali ispostavilo se da jeste.
I ispostavilo se da vam puno znači.
I pre neki dan je
60.000 ljudi već upratilo moj kanal
i mnogo sam srećna zbog toga.
I svakome od vas koji ste pritisnuli
subscribe,
subscribe i zvonce,
ja sam jako zahvalna,
a i vama koji me gledate bez toga,
a možda biste ipak mogli da
pritisnete subscribe i zvonce,
možete da odete i na moj instagram
da pogledate
tamo isto ima puno korisnih i finih stvari.
I možete naći i u highlights sve i svašta o meni.
Zaista moram da kažem
vi ste, znači
vi i vaš napredak,
vaš progres kroz ono što ja podučavam
daje mom životu i mom radu smisao.
Mnogo vam hvala što ste tu,
i mnogo vam hvala što me pratite.
A naročito hvala svima vama koji ste mi ukazali poverenje i krenuli na neku od naših edukacija.
Jer sigurna sam da ste bili prezadovoljni
i da ste puno naučili.
Zato mi kreiramo za vas
male kompaktne online edukacije,
na koje možete da krenete.
Dole ćete imati linkove
sve šta trenutno možete da pohađate
i vidimo se možda na nekoj od edukacija.
Ali eto ovo je jedan kratak video
u kome sam želela malo da se predstavim,
da me malo upoznate,
a slobodno mi dole pišite šta vas još zanima,
pa ću ja snimiti još videa
o tome šta je to
što biste voleli da znate
još o meni.
Ima puno pitanja koja sam dobila na instagramu.
Videću da izdvojim možda još neki deo
i da snimim još nešto
što može da bude jako interesantno
i možda jedan poseban video.
Hvala još jednom!
Subscribe, zvonce.
I vidimo se svakog četvrtka ovde
sa korisnim savetima
kojima možete da kreirate
život i posao koji ćete da obožavate.
Sve vas ljubim i hvala.
