1.11. Hari Poter i Kamen mudrosti - Kvidič (audio knjiga)
11. Kvidič Čim su zakoračili u novembar, strašno je zahladnelo. Planine oko škole postadoše ledenosive, a jezero je ličilo na hladan čelik. Svakog jutra je zemljište oko škole bilo prekriveno injem. S gornjih prozora moglo se videti kako Hagrid odmrzava metle na terenu za kvidič, ušuškan u dug kaput od krtičjeg krzna, rukavice od zečjeg krzna, i u ogromnim čizmama od dabrove kože. Počela je sezona kvidiča. U subotu će Hari odigrati prvi meč nakon mnogih nedelja treninga: Grifindor protiv Sliterina. Ako Grifindor pobedi, dospeće na drugo mesto na Školskom šampionatu. Niko još nije video Harija kako igra, jer je Drvce odlučio da ga, kao njihovo tajno oružje, zadrži, pa može se reći u tajnosti. Ali je vest da će on igrati Tragača ipak procurila, i Hari nije znao koji su gori – oni koji su mu govorili da će biti briljantan, ili oni koji su govorili da će trčati ispod njega sa spremnim dušekom. Sreća što je Hermiona sada bila Harijeva drugarica. Nije znao kako bi uspeo da uradi silne domaće zadatke bez njene pomoći, uz sve treninge kvidiča u zadnji čas, na koje ga je Drvce terao da ide. Pozajmila mu je i knjigu Kvidič kroz vekove, za koju se ispostavilo da je vrlo zanimljivo štivo. Hari je naučio da postoji sedamsto načina da se napravi faul u kvidiču, i da su svi bili upotrebljeni tokom Svetskog prvenstva 1473. godine; saznao je da su Tragači obično najmanji i najbrži igrači, i da se uvek njima dešavaju najozbiljnije nezgode u igri kvidiča; da se doduše retko dešavalo da ljudi umru igrajući kvidič, ali da su sudije umele da nestanu i nekoliko meseci kasnije osvanu u pustinji Sahari. Hermiona je postala malo opuštenija u pogledu kršenja pravila otkako su je Hari i Ron spasili od planinskog trola, i zbog toga je bila mnogo ljubaznija prema njima. Dan pred Harijevu prvu utakmicu kvidiča, njih troje su izašli u sleđeno dvorište zamka za vreme odmora, a ona im je činima dozvala svetloplavu vatru koja se može nositi okolo u tegli od džema. Stajali su oko tegle okrenuti leđima da se zagreju, kad se Snejp zaputio preko dvorišta, i Hari odjednom primeti da Snejp šepa. Hari, Ron i Hermiona se zbiše da ne bi primetio vatru, jer su bili sigurni da im on to ne bi odobrio. Na nesreću, izrazi krivice na njihovim licima privukoše Snejpovu pažnju, te on došepa do njih. Nije primetio vatru, ali činilo se da ionako traži neki razlog da bi im napakostio. – Šta ti je to, Poteru? Bio je to Kvidič kroz vekove. Hari mu pokaza. – Knjige iz biblioteke ne smeju se iznositi izvan škole – reče Snejp. – Daj mi to. Pet poena manje za Grifindor. – Sad je izmislio to pravilo – progunđa Hari ljutito kad je Snejp odšepao dalje. – Pitam se šta li mu je to s nogom? – Nemam pojma, ali nadam se da ga jako boli – reče Ron ogorčeno. * * * U grifindorskom dnevnom boravku bilo je vrlo bučno te večeri. Hari, Ron i Hermiona sedoše zajedno pored prozora. Hermiona je proveravala Harijev i Ronov domaći iz Čini. Nije im nikad dozvoljavala da ga prepišu („Kako ćete onda da naučite?“), ali oni bi, nateravši je da ga pročita, ionako saznali tačne odgovore. Hari je bio nervozan. Trebala mu je ponovo knjiga Kvidič kroz vekove da malo rastereti mozak pred sutrašnji meč. Zašto bi se bojao Snejpa? Ustavši, reče Ronu i Hermioni da će pitati Snejpa da mu vrati knjigu. – Bolje ti nego ja – odgovoriše mu oboje uglas, ali Hari pomisli da Snejp neće moći da ga odbije ako oko njega budu i drugi nastavnici koji ga mogu čuti. Pođe do zbornice i zakuca. Nije bilo odgovora. Ponovo zakuca. Ništa. Možda je Snejp baš tu ostavio knjigu? Vredi pokušati. Gurnu vrata, pomoli glavu unutra – i ugleda užasan prizor. Snejp i Filč su bili unutra, sami. Snejp je podigao odoru iznad kolena. Jedna noga mu je bila krvava i gadno povređena. Filč mu je dodavao zavoje. – Prokletinja – govorio je Snejp. – Kako da držim na oku sve tri glave odjednom? Hari pokuša da polako zatvori vrata ali... – POTERU! Snejpovo lice izobličilo se od besa, i on brzo spusti odoru da bi sakrio nogu. Hari proguta knedlu. – Samo sam hteo da pitam možete li da mi vratite knjigu. – IZLAZI! NAPOLJE! Hari zbrisa pre nego što je Snejp stigao da oduzme još neki poen od Grifindora. Brzo otrča nazad. – Jesi li je uzeo? – upita ga Ron kada je stigao. – Šta je bilo? Tihim šapatom Hari im ispriča šta je video. – Znate li šta to znači? – završi on kao bez daha. – Pokušao je da u Noći veštica prođe pored troglavog psa! Tamo se bio zaputio kada smo ga videli... namerio se da uzme stvar koju čudovište čuva, šta god to bilo! I kladim se u svoju metlu da je on pustio trola u školu kako bi napravio diverziju! Hermiona razrogači oči. – Ne... ne bi on to uradio – reče ona. – Znam da nije baš ljubazan, ali ne bi nikada pokušao da ukrade nešto što Dambldor čuva na sigurnom. – Ma hajde, Hermiona, da li ti stvarno misliš da su svi profesori sveci ili nešto slično? – prosikta Ron. – Slažem se s Harijem. Taj Snejp ni od čega ne preza. Ali šta to pokušava da uzme? Šta čuva taj pas? Kad je pošao u krevet, Hariju se to pitanje još vrzmalo po glavi. Nevil je glasno hrkao, ali Hari nije mogao da zaspi. Pokušao je da isprazni mozak – bio mu je potreban san, morao je da spava jer za nekoliko sati počinje njegova prva utakmica kvidiča – međutim nije bilo lako zaboraviti izraz na Snejpovom licu u trenutku kad je Hari ugledao njegovu nogu. * * * Sledeće jutro osvanu vrlo vedro i hladno. Velika sala bila je puna zanosnog mirisa pečenih kobasica i veselog ćaskanja o uzbudljivoj utakmici kvidiča koju su svi iščekivali. – Morao bi da pojedeš nešto za doručak. – Ne mogu ništa. – Samo malo tosta – navaljivala je Hermiona. – Nisam gladan. Hari se osećao užasno. Za samo sat vremena izaći će na teren. – Hari, trebaće ti snaga – reče Šejmus Finigan. – Protivnički tim najpre napada Tragače. – Hvala, Šejmuse – reče Hari, gledajući kako Šejmus stavlja kečap na svoje kobasice. U jedanaest sati je cela škola bila na tribinama oko terena za kvidič. Mnogi učenici su imali dvoglede. Iako su sedišta bila visoko u vazduhu, ipak je bilo teško videti šta se gore dešava. Ron i Hermiona se pridružiše Nevilu, Šejmusu i Dinu, navijaču Vest Hema, u najvišem redu. Da bi priredili iznenađenje Hariju, poneli su ogroman transparent napravljen od jednog čaršava koji je Krastica uništio. Na njemu je pisalo Potera za predsednika, a Din, koji je lepo crtao, naslikao je ispod toga velikog grifindorskog lava. Zatim Hermiona na to baci jednu varljivu malu čin, tako da se slika presijavala u različitim bojama. U međuvremenu, u svlačionicama, Hari i ostatak tima oblačili su svoje skerletnocrvene kvidičke dresove (sliterinci će igrati u zelenim). Drvce se nakašlja ne bi li ih utišao. – Okej, momci – reče on. – I devojke – dodade Gonič, Anđelina Džonson. – I devojke – složi se Drvce. – To je to. – Veliki meč – reče Fred Vizli. – Onaj koji smo svi čekali – nastavi Džordž. – Znamo Oliverov govor napamet – reče Fred Hariju. – Bili smo u timu i prošle godine. – Ćutite, vas dvojica – reče Drvce. – Ovo je najbolji tim koji je Grifindor imao u poslednjih nekoliko godina. Pobedićemo. Siguran sam u to. Gledao je u njih kao da će reći: „Inače...“ – U redu. Vreme je. Srećno, svakom od vas. Hari pođe za Fredom i Džordžom iz svlačionice, nadajući se da ga kolena neće izdati, i izađe na teren praćen bučnim pozdravima navijača. Sudila je Madam Bućkuriš. Stajala je na sredini terena, čekajući oba tima, s metlom u ruci. – Dakle, zahtevam lepu, fer borbu, od svih – reče ona kad su se svi igrači okupili oko nje. Hari je zapazio da se posebno obraća kapitenu sliterinaca Markusu Flintu, šestaku. Hariju se činilo da Flint ima možda malo trolovske krvi u sebi. Krajičkom oka spazi visoko uzdignutu parolu Potera za predsednika. Srce mu zaigra. Oseti se smelijim. – Uzjašite svoje metle, moliću lepo. Hari se pope na svoju Nimbus 2000. Madam Bućkuriš glasno zviznu srebrnom pištaljkom. Petnaest metli podiže se visoko u vazduh. Igra je počela. – I Anđelina Džonson iz Grifindora preuzima Kvafl... kakav je sjajan Gonič ta devojka, a uz to i vrlo zgodna... – DŽORDANE! – Izvinite, profesorka. Prijatelj Vizlijevih blizanaca, Li Džordan, komentarisao je meč pod budnim okom profesorke Mek Gonagal. – I ona uzima zalet duž terena, uredno dodavanje do Alisije Spinet, sjajnog otkrića Olivera Drvceta, prošle godine bila je samo rezerva – lopta ponovo kod Džonsonove i... ne, sliterinci su preuzeli Kvafl, sliterinski kapiten Markus Flint dobija Kvafl i kreće u napad – Flint leti poput orla tamo, na visini... sprema se da postigne pogo... ne, zaustavio ga je odličan potez grifindorskog Čuvara Drvceta, i Grifindor dobija Kvafl... to je Gonič Kejti Bel iz Grifindora, lepo poniranje oko Flinta, pa duž terena i – JAO – to mora da je bolelo, Bladžerka ju je pogodila u potiljak... Kvafl preuzima sliterinac... to je Adrijan Pjusi, koji brzo juri prema gol-stativama, ali blokirala ga je druga Bladžerka, koju je na njega bacio Fred ili Džordž Vizli, ne znam tačno koji... u svakom slučaju sjajan potez grifindorskog Jurišnika, i Kvafl je ponovo kod Džonsonove, polje je čisto pred njom i ona juriša... ozbiljno se zaletela... naglo izbegava Bladžerku u letu... gol-stative su pred njom... hajde, sad, Anđelina... Čuvar Blečli ponire da odbrani... ne uspeva – POGODAK ZA GRIFINDOR! Hladnim vazduhom prolomiše se oduševljeni povici grifindoraca, kao i uzdasi i jauci sliterinaca. – Hajde de, miči se, pomer' se već jednom! – Hagride! Ron i Hermiona se zbiše da bi kraj sebe napravili mesto Hagridu. – Gled'o sam iz moje kolibe – reče Hagrid, blago potapšavši dvogled koji mu je visio oko vrata. – Al' nije isto k'o kad si u masi. Još ni traga od Skrivalice, je l'? – Jok – reče Ron. – Hari dosad nije imao mnogo posla. – Čuv'o se nevolje, i to je nešto – reče Hagrid, podižući dvogled i žmireći kroz njega ka nebu, ne bi li bolje osmotrio tačkicu koja je predstavljala Harija. Visoko iznad njih, Hari je jezdio iznad igrača pokušavajući da spazi bilo kakav trag Skrivalice. To je bio deo njegove i Drvcetove taktike. – Sklanjaj se s puta sve dok ne primetiš Skrivalicu – rekao mu je Drvce. – Nećemo da te napadnu pre vremena. Kada je Anđelina postigla gol, Hari je izveo nekoliko okreta da bi dao oduška svojim osećanjima. Sada se vratio traganju za Skrivalicom. Jednom je primetio zlatan odsjaj, ali bio je to samo blesak ručnog sata jednog od blizanaca Vizlijevih, a jednom se Bladžerka odlučila da krene na njega, poput pravog topovskog đuleta, ali ju je Hari izbegao a Fred Vizli je oterao dalje od njega. – Sve u redu, Hari? – stigao je da uzvikne pre nego što je Bladžerku silovito otposlao ka Markusu Flintu. – Sliterinci u posedu lopte – izveštavao je dalje Li Džordan. – Gonič Pjusi izbegao je dve Bladžerke, dva Vizlija i Goniča Belovu, i hita ka... čekajte... da li je to bila Skrivalica? Žagor iznenađenja prostrujao je masom kad je Adrijan Pjusi ispustio Kvafl, zagledavši se preko ramena ka zlatnom odblesku koji je prozujao kraj njegovog levog uva. Hari ju je primetio. U naletu uzbuđenja stade da ponire naniže kroz vazduh, sledeći zlatan trag. Sliterinski Tragač Terens Higs takođe ju je video. Rame uz rame, obojica pohrliše ka Skrivalici, dok su ostali Goniči izgleda zaboravili šta sami treba da čine, te zastadoše, viseći u vazduhu, da bi posmatrali. Hari je bio brži od Higsa – mogao je da vidi okruglu lopticu, čija su krilca treperila, kako para vazduh iznad njega – i pojača do daske brzinu svoje metle... BAM! Začuše se ljutiti povici s grifindorske strane stadiona – Markus Flint je namerno blokirao Harija, i Harijeva metla skrenu sa svoje putanje, dok se on jedva držao za nju. – Faul! – povikaše grifindorci. Madam Bućkuriš se ljutito obrati Flintu i dosudi slobodan udarac za Grifindor. Ali, u celoj toj pometnji, Zlatna skrivalica je ponovo nestala s vidika. Dole na tribinama, Din Tomas je urlao: – Izbacite ga, sudijo! Crveni karton! – To nije fudbal, Dine – podseti ga Ron. – U kvidiču ne možeš da izbacuješ igrače... i šta je to crveni karton? Hagrid je, međutim, bio na Dinovoj strani. – Morali bi da promenu pravila, Flint je mog'o Hariju da izbije sav vazduh! Liju Džordanu je bilo teško da nepristrasno komentariše. – Dakle, posle tog očiglednog i odvratnog udarca na kvarno... – Džordane! – zareža profesorka Mek Gonagal. – Mislim, posle tog otvorenog i gnusnog faula... – Džordane, upozoravam te... – U redu, u redu. Flint zamalo da ubije grifindorskog Tragača, što se može svakome desiti, siguran sam, te je, dakle, dodeljen penal za Grifindor, koji izvodi Spinet, koja ga i ubacuje bez problema, i igra se nastavlja. Grifindor i dalje u posedu lopte. Hari je upravo uspeo vešto da izbegne drugu Bladžerku, koja je opasno prozujala pored njegove glave, kada se desi nešto neočekivano. Njegova metla se iznenada trže. U deliću sekunde učini mu se da će pasti. Čvrsto se pribi uz metlu, držeći je snažno obema rukama i kolenima. Nikad mu se nije desilo ništa slično. A onda se to ponovi. Činilo se kao da metla hoće da ga zbaci. Međutim, Nimbus 2000 nije imao običaj da iznenada zbacuje svoje jahače. Hari pokuša da se okrene i pođe ka grifindorskim stativama; mislio je da možda upita Drvceta za tajm-aut... a onda je shvatio da je metla potpuno izmakla njegovoj kontroli. Nije mogao da je okrene. Nije uopšte mogao da je usmerava, išla je cik-cak kroz vazduh praveći svaki čas nagle trzaje koji bi ga skoro zbacili s nje. Li je i dalje komentarisao. – Sliterinci ponovo imaju loptu... Flint drži Kvafl... prelazi Spinetovu... prelazi Bel... Bladžerka ga snažno pogađa u lice, nadam se da mu je slomila nos... šalim se, profesorka... pogodak za sliterince... o, ne... Sliterinci su urlali od oduševljenja. Činilo se da niko nije primetio da se Harijeva metla čudno ponaša. Polako ga je podizala, sve dalje od igre, neprekidno se tresući i lelujajući. – Ne znam šta to Hari smera – mrmljao je Hagrid. Gledao je kroz dvogled. – Da ne znam za bolje, rek'o bih da gi je izgubijo kontrolu nad metlom... al' to je nemoguće... Iznenada, ljudi širom tribina počeše da pokazuju gore prema Hariju. Njegova metla je počela da se prevrće, i jedva je uspevao da se održi na njoj. Zatim svim posmatračima zastade dah. Harijeva metla naglo se trznula i Hari spade s nje. Sada je visio u vazduhu, pridržavajući se samo jednom rukom za metlu. – Da li joj se nešto desilo kada ga je Flint blokirao? – prošaputa Šejmus. – Neće da bidne – reče Hagrid, drhtavim glasom. – Niš' ne mož' da utiče na metlu izuzev moćne Crne magije... nijedno klinče to ne bi moglo da uradi Nimbusu dve 'iljadarci. Na te reči Hermiona zgrabi Hagridov dvogled, ali umesto da gleda u Harija, poče grozničavo da pregleda gomilu. – Šta to radiš? – zakuka Ron, pepeljastog lica. – Znala sam – procedi Hermiona. – Snejp... vidi. Ron zgrabi dvogled. Snejp je bio na sredini suprotne tribine. Očima je fiksirao Harija i nepekidno mrmljao nešto sebi u bradu. – On radi nešto... baca kletvu na metlu – reče Hermiona. – Šta da radimo? – Prepusti to meni. Pre nego što je Ron mogao išta da izusti, Hermiona je nestala. Ron okrenu dvogled natrag prema Hariju. Njegova metla je vibrirala tako jako da je bilo skoro nemoguće da duže ostane da visi o njoj. Svi su već bili na nogama, prestravljeno posmatrajući taj prizor, dok su se Vizlijevi podizali uvis ne bi li izvukli Harija na jednu od njihovih metli, ali bez uspeha – svaki put kad bi mu se približili metla bi još više poskočila uvis. Zato se spustiše nešto niže i nastaviše da kruže ispod njega, očito se nadajući da će ga uhvatiti ako slučajno ispadne. Markus Flint je zgrabio Kvafl i pet puta postigao pogodak a da niko to nije ni primetio. – Hajde, Hermiona – očajno promrmlja Ron. Hermiona se probila kroz gužvu do tribine gde je Snejp stajao, i sada je trčala kroz red iza njega, nije zastala čak ni da se izvini profesoru Kvirelu u redu ispred nje, kojeg je slučajno gurnula. Stigavši do Snejpa, čučnula je, izvadila štapić i prošaputala nekoliko pažljivo odabranih reči. Iz njenog štapića sevnuše svetloplavi plamenovi ka porubu Snejpove odore. Snejpu je trebalo oko pola minuta da shvati da se zapalio. Iznenadni krik pokazao joj je da je dobro obavila posao. Pokupivši vatru s njega u malu teglu koju stavi u džep, ona pojuri natrag kroz red – Snejp nipošto ne sme da sazna šta se desilo. To je bilo dovoljno. Gore u vazduhu, Hari je iznenada ponovo mogao da se popne na svoju metlu. – Nevile, sada možeš da gledaš! – reče Ron. Nevil je poslednjih pet minuta jecao glave zagnjurene u Hagridov kaput. Hari se žurno ustremio ka zemlji, i gomila odjednom vide kako on stavlja ruku na usta, kao da mu je muka – i pada na teren dočekavši se na sve četiri – zakašljao se – i nešto zlatno mu iz usta upade u ruku. – Uhvatio sam Skrivalicu! – povika on, mašući njome iznad svoje glave, i utakmica se završi u opštem metežu. – Nije je uhvatio, već ju je gotovo progutao – još uvek je urlao Flint dvadeset minuta kasnije, ali bilo je svejedno. Hari nije prekršio nijedno pravilo, i Li Džordan je i dalje radosno uzvikivao rezultat: – Grifindor je pobedio sa sto sedamdeset prema šezdeset. Hari, međutim, ništa od toga nije čuo. U društvu Rona i Hermione oporavljao se u Hagridovoj kolibi, gde su mu spremili šolju jakog čaja. – To je bio Snejp – objašnjavao je Ron. – Hermiona i ja smo ga videli. Bacao je čini na tvoju metlu, mrmljajući, nije skidao oči s tebe. – Budalaštine – reče Hagrid, koji nije imao pojma šta se desilo na tribinama preko puta njega. – Zašto bi Snejp uradijo tako nešto? Hari, Ron i Hermiona se pogledaše, pitajući se da li da mu kažu. Hari odluči da mu otkrije istinu. – Otkrio sam nešto o njemu – reče on Hagridu. – Pokušao je da prođe pored troglavog psa u Noći veštica. Ovaj ga je ujeo. Mislimo da je pokušavao da ukrade nešto što pas čuva. Hagrid ispusti čajnik. – Otkud vi znate za Pufnicu? – upita. – Pufnicu? – Da... on je moj... kupijo sam ga od jednog Grka kojeg sam sreo u krčmi prošle godine... pozajmio sam ga Dambldoru da bi čuvao... – Da? – reče Hari znatiželjno. – Ne, ne pitajte me više ništa – reče oštro Hagrid. – To je najstroža tajna. – Ali Snejp je pokušao to da ukrade. – Gluposti – ponovo reče Hagrid. – Snejp je nastavnik na Hogvortsu, on ne bi uradijo niš' slično. – Pa zašto je onda upravo pokušao da ubije Harija? – povika Hermiona. Popodnevni događaji očito su promenili njeno mišljenje o Snejpu. – Prepoznajem kletve kada ih vidim, Hagride. Čitala sam sve o njima! Oni koji to rade moraju neprestano da održavaju kontakt očima, a Snejp nije ni trepnuo, videla sam ga! – Kažem ti, nesi u pravu – reče Hagrid žustro. – Ne znam zašto se Harijeva metla tako ponašala, ali Snejp ne bi pokuš'o da ubije učenika! A sad me čujte, sve troje – mešate se u stvari koje vas se ne tiču. To je opasno. Zaborav'te tog psa i zaborav'te da on neš'o čuva, to se tiče samo profesora Dambldora i Nikolasa Flamela... – Aha – reče Hari. – Dakle, neko po imenu Nikolas Flamel umešan je u sve to, je li? Hagrid je bio besan na sebe.
