Kako da se zaštitite postavljanjem jasnih granica Wie Sie sich schützen, indem Sie klare Grenzen setzen How to protect yourself by setting clear boundaries Как защитить себя, установив четкие границы

Dragi moji, dobro mi došli! My dears, welcome!

Ja sam Slavica, ovo je moj YouTube kanal I'm Slavica, this is my YouTube channel

i danas želim u ovom videu and today I want in this video

da govorim sa vama o

zdravim unutrašnjim granicama

koje treba postaviti which should be set

jer me često pitate takve stvari because you often ask me such things

preko društvenih mreža i onda sam odlučila through social networks and then I decided

da nekoliko stvari spakujem u ovaj video to pack a few things into this video

zato obavezno pogledajte ovaj video do kraja

jer ćete dobiti veoma korisne savete because you will get very useful tips

za svakodnevni život i za sve ono što me najčešće pitate. for everyday life and for all the things you ask me most often.

Ako do sada niste, If you haven't yet,

obavezno pritisnite subscribe

i zvonce

kako bismo vas uvek obavestili

kada ima nešto novo na mom kanalu when there is something new on my channel

jer ovo je kanal na kom dobijate savete

kako da kreirate život i posao koje ćete da obožavate.

Pa da krenemo sa temom današnjeg videa...

Unutrašnje granice da postavimo, jako je važno. Setting internal boundaries is very important.

Vrlo često ljudi to nekako ne znaju

ne umeju i ne bave se time,

a u stvari, to im kvari život.

Zato ću danas nekoliko stvari da

pomenem i prva među njima je

kako da praktikujete jednu namernu isključenost.

To znači da postavite granice

o čemu želite da razgovarate, o čemu ne želite.

U koje razgovore uopšte ne želite da se uključujete

i gde ne želite da učestvujete uopšte. and where you do not want to participate at all.

Znači, namerno s isključite iz nekih stvari.

Naročito kada se radi o manipulaciji,

kada se radi o ogovaranju

ili kada se radi o tome da vam neko popuje.

Ne želi sa vama da vodi konverzaciju, He doesn't want to have a conversation with you,

nego vam, u stvari, popuje, govori vam

šta vi treba da radite, kako vi treba da živite,

i uopšte ga ne zanima vaše mišljenje o tome. and he doesn't care what you think about it at all.

U takvim situacijama, najbolje što možete da uradite je

da se namerno isključite.

To ne znači da ste vi sada pustili da vam neko This does not mean that you have now let someone do it to you

zvoca i da, u stvari, sounds and yes, in fact,

dozvoljavate da vas tretiraju loše, you allow yourself to be treated badly,

nego vi u sebi osećate moć

jer ste rekli: "Ok, ja u ovome ne želim da učestvujem".

"Ovo nije moj cirkus, nisu moji majmuni".

Ja ću da gledam svoja posla. Neću da se bavim ovim majmunskim poslom.

Uopšte ne učestvujem u ogovaranju

u manipulacijama,

u tom popovanju.... Ne zanima me!

U sebi to kažete

i jednostavno ne učestvujete.

Ono što možete da kažete naglas, je

na primer, ako neko ogovara ili

ako vam popuje,

samo možete da kažete you can only say

"Ne stojim na raspolaganju za ovu vrstu razgovora",

zahvalite se i odete.

Ili jednostavno, samo odćutite i

čekate da prođe, a u sebi mislite

ok, ja biram da se ovde ne uključujem.

Jer ne želim da ovo eskalira, niti želim

da kažem stvari koje

nisu na mom nivou.

Uopšte ne želim da učestvujem u ovome,

i to stvarno daje jednu vrstu moći. Isprobajte!

Pa mi pišite dole

kako vam je to išlo.

Druga granica koju sebi zaista možete da dozvolite da

postavite je

vaša reakcija. Znači, da ne reagujete

odmah na prvu loptu.

Jer ta namerna isključenost može da Because that intentional exclusion can

kada se ne radi mnogo o vama ili kada vas nešto when it is not much about you or when something about you

ne povredi, ali kad vas nešto udari,

kad vas nešto povredi, kada se upecate na nešto,

važno je da imate

tu sledeću granicu, a to je da

izbegnete da odreagujete na način avoid reacting in a way

koji će posle da bude nešto which will be something later

na šta nećete biti ponosni.

Iako je to ljudski. Normalno je da nekad puknemo

i da nam svega bude dosta and that we have enough of everything

i da kažemo stvari na koje nismo ponosni, and to say things we are not proud of,

ovde se radi više o tome da this is more about yes

naučite sebe da postavite tu granicu teach yourself to set that limit

i da je polako za sebe regulišete

kako bi se sve ređe to dešavalo so that it happens less and less

da vi, u stvari, kada osetite to da ste se

da vas je nešto pogodilo,

da biste rado odreagovali onako

možda i bez mozga,

da udahnete duboko i da kažete:

"Ok, sad mi je dosta, treba mi pauza".

"Kasnije ću reagovati na ovo".

"Sad moram ovo sve da sortiram i razmislim o ovome".

Zato što nekad dozvolimo da

nam prsti odgovaraju, naročito kad je mejl u pitanju,

odgovore prsti, a glava se ni ne uključi.

Odgovorimo onako impulsivno, a posle

"Jao, Bože, šta mi je ovo trebalo..."

Naročito kad ode taj mejl.

Znači, dajte sebi pauzu.

"Ustanem, prošetam, razmislim..."

Napravim neku pauzu i onda razmislim malo.

I onda kada sam zadovoljna odgovorom,

onda se vratim na tu temu, ako je uživo razgovor,

ili napišem odgovor koji je

prikladan i koji je meni ok

sa kojim sam ja u skladu.

Zbog kog neću da se kajem kasnije.

Znači, pauza. Znam da ne možemo uvek,

i ne morate da imate taj zahtev za sebe da

morate uvek. Ok, kada se desi da puknete

oprostite sebi

i vi ste isto ljudsko biće,

i dozvolite sebi da iz toga naučite i da sledeći put

možda uspete u takvoj situaciji da

sebi date dozvolu, da imate pauzu

da ne morate odmah da reagujete na prvu loptu.

Znači, namerna isključenost,

i da ne reagujete na prvu loptu.

I treća granica koju bih volela da vam dam da

dozvolite sebi da je postavite u sebi je

da se ne svađate sa ljudima na društvenim mrežama.

Ljudi na društvenim mrežama u komentarima pišu gluposti

koje vam nikada ne bi izgovorili u pravom životu.

I zato ne treba uopšte da se kačite na to.

Meni ljudi svašta pišu, ali mene je to baš briga.

Uopšte se ne kačim na to. Ja to ne radim zbog I don't mind it at all. I don't do it because

toga da bih svoju energiju trošila,

na te stvari. I vama to isto preporučujem.

Kada neko napiše neki glup komentar,

ili neki bezobrazan ili neprijatan komentar,

svaki odgovor nije vredan energije.

Nije vredan vašeg vremena.

Bolje investirajte tu energiju i to vreme

da uradite nešto korisno za onoga kome

znači to što vi radite

ili kome je to na neki način važno,

ili uradite nešto važno za sebe,

ali nemojte se baviti onima koji imaju glupe komentare.

Jedini način na koji treba njima da se bavite je

"delete" i "ban".

"Ćao - zdravo. Nije ovo za tebe".

Kao što ne biste dozvoljavali u vašoj kući neko da vas vređa,

tako nemojte dozvoljavati da

se raspravljate uopšte

na društvenim mrežama.

Znači, namerna isključenost.

I ne trošite svoju energiju.

I četvrta stvar koju bih volela da vam dam takođe kao

neku ideju kako da postavite granice,

je da koristite vi tehnologiju, a da

ne koristi ona vas.

A to znači, da isključite sve notifikacije.

Meni su sve notifikacije isključene.

Ja nemam notifikacije.

Kada me nešto zanima i kada imam vremena,

ja uzmem telefon i pogledam.

I ako mogu, odreagujem, ako

ne, opet ostavim telefon.

Ali to da dozvolim da me

cima telefon svaka dva minuta

ili svakih pet minuta

ili svaki čas,

da me cima telefon, tablet, kompjuter,

da ne mogu da sastavim misao od

toga, ne pada mi na pamet.

Kad vidim kod ljudi kao

i oni skaču, skaču, skaču...

i onda ne možete normalno razgovarati s njima.

Oni ne mogu normalno da rade svoj posao.

Potpuno su neučinkoviti i potpuno rastrojeni

rasejani, pažnja im je rasuta na sve strane

ne mogu ni na šta da se koncentrišu.

Ako hoćete nešto da uradite, da postignete u životu

da pročitate neku knjigu, da se posvetite nekom

projektu, da se posvetite nečemu,

ostavite telefon. Vi odredite kad je

telefon ono čime se bavite.

Ponašajte se sat vremena kao da je '95.

i da ne može baš svako ovako da pucne i da

vi odmah budete

tu za tu osobu.

Znači, ja sam to tako zamislila.

Zato sam isključila sve notifikacije.

Kao da

kad se javi notifikacija, kao da je neko pucnuo prstima

i zove me da budem spremna na gotovs.

Pa ne pada mi na pamet.

Ne pada mi na pamet. Ne može!

Ja ću biti spremna kad ja mogu

za šta ja mogu.

Satima nekad ljudi koji su u kontaktu sa mnom znaju

satima, možda i do ujutru da

se desi. Ono što je dobro kod mene

ja na primer, zaboravim telefon, ne znam gde mi je

a onda imam ovaj sat koji je povezan sa telefonom i

onda mogu na satu da ga potražim, da vidim gde je, gde pišti,

i onda ga nađem kad imam malo vremena,

kad hoću da odvojim i možda pogledam šta se radi.

Tako da to i vama preporučujem.

Znači, koristite vi tehnologiju da ona bude korisna vama

a ne dozvolite da tehnologija koristi vas

i da budete na gotovs,

kad god ko pucne prstima, kad god se kome ćefne.

Nego, odredite sami kada ćete biti spremni.

Ako vam je ovo bilo korisno i ako mislite da može još nekim ljudima da bude korisno,

podelite to sa ljudima, kopirajte link, pošaljite link,

neka pogledaju, obavezno pritisnite subscribe,

ako još niste, i zvonce

i sledećeg četvrtka će ovde opet biti

interesantan i koristan video

za vas, koji vam sigurno pomaže

da korak po korak, malo po malo,

kreirate život i posao koje ćete da obožavate.

A ako želite, mi imamo jednu fantastičnu zajednicu

potpuno besplatna predavanja,

na Facebook-u postoji grupa "Jer nam se može"

i tu sada ima već jedanaest besplatnih predavanja

na razne teme.

Sada je ovo bio mesec komunikacija, a sledeći mesec

je mesec karijere.

Znači, prijavite se tamo, potpuno je besplatno

i pogledajte teme koje

su obrađene, vidite šta vas zanima,

sve je besplatno. I pratite i dalje

iz meseca u mesec imamo različite teme.

Dobro ste nam došli tamo i vidimo se!