Prevodilac: Romeo Mlinar Lektor: Aniko Kovac
Zašto dobar seks tako često izbledi,
čak i kod parova koji se vole kao i ranije? I zašto dobra intima ne garantuje dobar seks,
kako se često pogrešno veruje?
Potom se možemo zapitati,
možemo li da želimo ono što već imamo?
To je pitanje zlata vredno, zar ne?
I zašto je zabranjeno tako erotično?
Zbog čega prestupi toliko pojačavaju žudnju?
I zašto od seksa nastaju bebe,
a bebe izazivaju erotsku katastrofu kod parova?
Kao neki fatalni erotski udarac, zar ne?
A kada volite, kakav je to osećaj?
A kada žudite, koliko je to drugačije?
To su neka od pitanja
u središtu mog istraživanja
o prirodi erotske žudnje
i dilemama u vezi sa time u savremenoj ljubavi.
Putujem svetom
i primećujem da
tamo gde je stupila romantika
izgleda da postoji kriza žudnje.
Kriza žudnje, u smislu posedovanja onoga što želimo -
žudnje kao izraza individualnosti,
našeg slobodnog izbora, našeg identiteta -
žudnje koja je postala središnji koncept
kao deo savremene ljubavi i individualističkih društava.
Znate, ovo je prvi put u istoriji čovečanstva
da pokušavamo da dugoročno doživimo seksualnost,
ne zato što želimo četrnaestoro dece,
a treba nam ih još, jer mnoga neće preživeti
i ne zato što je to isključivo bračna dužnost žene.
Prvi put želimo seks na duže
zbog zadovoljstva i povezanosti čiji je koren u žudnji.
Šta, dakle, održava žudnju i zašto je to tako teško?
Mislim da je u srcu održanja žudnje u posvećenoj vezi
pomirenje dve osnovne ljudske potrebe.
Sa jedne strane, tu je potreba za sigurnošću, predvidljivošću,
za bezbednošću, za oslanjanjem na druge, za pouzdanošću, stalnošću -
za svim tim osnovnim, temeljnim iskustvima u našim životima,
koje nazivamo domom.
Ali imamo i podjednako jaku potrebu - i žene i muškarci -
za avanturom, novinom, misterijom, za rizikom, za opasnošću,
za nepoznatim, neočekivanim, iznenađujućim,
shvatili ste - za putovanjem, za kretanjem.
Pomiriti našu potrebu za sigurnošću i potrebu za avanturom u jednoj vezi,
ili kako to danas zovemo, u "strastvenom braku",
nekada se od same definicije činilo protivurečnim.
Brak je bio ekonomska institucija
u kojoj vam je dato doživotno partnerstvo
u vidu dece i društvenog položaja,
nasledstva i sadrugarstva.
Ali sada od partnera tražimo sve ovo,
ali još hoću i da mi budeš najbolji prijatelj
i verni pouzdanik i strastveni ljubavnik
i uz sve to, mi živimo duplo duže.
(Smeh)
Prilazimo jednoj osobi i tražimo
da nam obezbedi ono što je nekad davalo čitavo selo:
daj mi pripadnost, daj mi identitet, daj mi stalnost,
ali mi daj i uzvišenost i misteriju i začudnost nad životom,
Daj mi utehu, daj mi uzbuđenje.
Daj mi novinu, daj mi poznato.
Daj mi predvidljivost, daj mi iznenađenje.
I svi mislimo da je to dato, da će nas igračke i veš spasiti.
(Aplauz)
Sad dolazimo do egzistencijalne stvarnosti priče, zar ne?
Jer nekako mislim - i vratiću se na to -
da je kriza žudnje često kriza mašte.
Dakle, zašto dobar seks tako često izbledi?
Kakva je veza između ljubavi i žudnje?
U kakvom su odnosu i kako se sukobljavaju?
U tome je tajna erotičnosti.
Ako postoji glagol koji ide uz ljubav, onda je to za mene "imati".
Ako postoji glagol koji ide uz žudnju, onda je to "želeti".
U ljubavi želimo da imamo, želimo da znamo voljenu osobu.
Zelimo da smanjimo razdaljinu. Želimo da sažmemo taj jaz.
Želimo da uklonimo napetost. Želimo bliskost.
Ali u žudnji uglavnom ne želimo da se vraćamo na mesta gde smo već bili.
Minula iskustva nam ne drže pažnju.
U žudnji želimo Drugog, nekog da posećujemo sa druge strane,
sa kim možemo provesti neko vreme,
u čiju ulicu crvenih fenjera možemo da svratimo da vidimo čega ima.
U žudnji želimo most koji treba da pređemo.
Odnosno, kako to nekad kažem, vatri je potreban vazduh.
Žudnji je potreban prostor.
Kad se to ovako sroči često zvuči veoma apstraktno.
Ali onda sam to pitanje poslednjih godina postavila u preko 20 zemalja
pišući "Sparivanje u zatočeništvu" i pitala ljude:
"U kojim situacijama vas partner najviše privlači?"
Ne nužno seksualno, već najviše privlači.
U različitim kulturama, različitim religijama i kod različitih polova -
osim jedne stvari - nekoliko je odgovora koji se stalno ponavljaju.
U prvoj gupi su: "partner me najviše privlači
kada je odsutan, kad smo razdvojeni, kad se opet sastanemo."
U suštini, kada se pokrene
moja sposobnost da zamislim sebe pored partnera,
kada moja mašta opet postane deo slike i kada je mogu zasnovati na odsustvu i čežnji,
bitnim delovima žudnje.
Druga grupa je još interesantnija:
"partner me najviše privlači
kad ga vidim u ateljeu, kad je ona na pozornici,
kad je on u svom elementu, kad ona nešto radi sa strašću,
kad ga vidim na zabavi i ostali ga primećuju,
kad je vidim da privlači pažnju."
Kad vidim partnera ozarenog i samopouzdanog,
to je verovatno stvar koja najviše može da me uzbudi.
Kada zrači, jer je samodovoljan.
Gledam ovu osobu - uzgred, žudnja nam nije
na vidiku kad smo sjedinjeni u jedno,
udaljeni na pet centimetara. Ne znam koliko je to u inčima.
Žudnja nije na vidiku ni kad su ljudi razvojeni toliko da se više ni ne vide.
Žudnja je kad posmatram partnera sa prijatne razdaljine,
kada ta osoba toliko poznata, kad toliko znate o njoj,
u tom trenutku opet postane nešto misteriozno, neuhvatljivo.
U tom prostoru između mene i drugoga krije se erotski naboj,
nalazi se kretnja ka drugome.
Jer nekada, kao što kaže Prust,
misterija nije u putovanju na nova mesta,
već u posmatranju novim očima.
Stoga, kad vidim partnera samog ili samu, kako su zaokupljeni nečim,
gledam tu osobu i trenutno doživim izmenu percepcije
i spremna sam na misterije koje žive tik do mene.
I još važnije, u tom opisu drugoga
ili sebe - isto je - najzanimljivije je
da u žudnji nema potrebe.
Niko nikom ne treba.
U žudnji nema preuzimanja brige.
Preuzimane brige znači veliku ljubav. To je moćan anti-afrodizijak.
Da mi je videti kako nekog uzbuđuje osoba
kojoj je ona potrebna.
Želja je jedno. Potreba je hladan tuš
i žene su to oduvek znale,
jer sve što podseća na roditeljstvo
obično suzbija erotski naboj.
Nije bez razloga, zar ne?
U trećoj grupi odgovora občno su:
"kad sam iznenađen, kad se smejemo zajedno,"
ili kao što mi rekoše u kancelariji,
"kad je u odelu", a ja sam dodala:
"Znate ili je u pitanju smoking ili kaubojske čizme." U osnovi se radi o postojanju novine.
Ali novina nisu nove poze. Nije u pitanju repertoar tehnika.
Novina se svodi na pitanje "Koji deo sebe ispoljavate?"
"Koji deo vas drugi upravo vide?"
Jer, može se reći
da seks nije nešto što se radi, zar ne?
Seks je mesto koje posećujete. Prostor u koji ulazite
unutar sebe i sa nekim drugim, ili drugima.
Dakle, gde vi idete u seksu?
Sa kojim delovima sebe se povezujete?
Šta tamo želite da iskažete?
Da li je to mesto za uzvišenost i duhovno jedinstvo?
Mesto za nestašluk ili bezbednu agresivnost?
Mesto gde se konačno možete predati
bez potrebe da budete odgovorni za sve?
Mesto gde iskazujete detinje želje?
Šta proizlazi odatle? To je jedan jezik.
Ne samo ponašanje.
Mene zanima upravo poetika tog jezika
i zato sam počela da istražujem koncept erotske inteligencije.
Znate, životinje imaju seks.
To je osnova, biologija, prirodni instinkt.
Mi jedini imamo erotski život,
život koji je seksualno preobražen ljudskom maštom.
Mi smo jedini koji možemo da vodimo ljubav satima,
da božanstveno provedemo vreme, imamo višestruke orgazme,
a da nikoga ne dodirnemo, već samo putem mašte.
Možemo to samo nagovestiti. Čak ne moramo ni da to da uradimo.
Možemo doživeti tu moćnu stvar zvanu iščekivanje,
koje je vezivno tkivo žudnje,
sposobnost da zamišljamo, kao da se to dešava,
iskusimo to kao da se dešava, iako se ništa ne dešava,
a istovremeno se sve dešava.
Kada sam počela da razmišljam o erotičnosti,
počela sam da razmišljam o poetici seksa
i ako je posmatram kao inteligenciju,
onda je ona nešto što razvijamo.
Od čega se ona sastoji? Od mašte, razigranosti,
novine, znatiželje, misterije.
Ali, glavni sastojak je upravo mašta.
Da bih otkrila
ko su parovi sa erotskom iskrom,
šta održava žudnju, morala sam da se vratim
početnoj definiciji erotičnosti,
mističnoj definiciji i istražila sam je
posmatrajući grupe ljudi koji su preživeli traumu,
koja je druga krajnost, i posmatrala sam
zajednicu u kojoj sam odrasla,
koja je zajednica ljudi koji su preživeli holokaust u Belgiji
i gde su postojale dve grupe:
oni koji nisu umrli i oni koji su se vratili u život.
A oni koji nisu umrli često su živeli skoro prikovani za tlo
i nisu mogli da iskuse zadovoljsvo, nisu imali poverenja,
jer kada ste na oprezu, zabrinuti, nervozni
i nesigurni, ne možete da podignete glavu
i otisnete se u prostor, budete razigrani, bezbedni i maštoviti.
Oni koji su se vratili u život bili su oni
koji su erotiku shvatali kao potivotrov za smrt.
Znali su kako da ostanu živi.
U razgovoru o odsustvu seksa sa parovima sa kojima radim,
ponekad bih čula rečenicu: "Hoću više seksa",
ali ljudi uopšteno žele bolji seks,
a "bolje" znači nanovo se povezati sa tim svojstvom životnosti,
energičnosti, oživljenosti, vitalnosti, erosa, energije,
koje im je seks nekad pružao, ili za koje su se nadali
da će im pružiti.
Stoga sam počela da postavljam jedno drugo pitanje.
Pitanje se počinjalo sa "Gasim se kad ... " "Moja žudnja nestaje kad ...", što nije isto pitanje kao
"Odbija me kad..." ili "Odbijaš me kad ..."
I ljudi su ppočeli da odgovaraju: "Gasim se kada
se osećam mrtvo iznutra, kad ne volim svoje telo,
kad se osećam staro, kad nemam vremena za sebe,
kad čak nemam ni priliku da komuniciram sa tobom, kada mi posao ide loše,
kada mi je samopouzdanje nisko, kada se osećam kao da ne vredim,
kad ne osećam da imam pravo da želim, da uzimam,
da primam zadovoljstvo."
Onda sam obrnula pitanje.
"Uzbudim se kada ..." Pošto ljudi uglavnom
vole da se govore: "Ti me uzbuđuješ,
šta me uzbuđuje", a "ja" je tada van jednačine. Razumete?
Ako ste mrtvi iznutra, ogromna pažnja druge osobe za Dan zaljubljenih
neće vam nimalo značiti. Nema nikog kod kuće.
(Smeh)
Dakle: "Uzbuđujem se kada
se pokrenu moje žudnje" "Probudim se kada ..."
U ovom paradoksu između ljubavi i žudnje,
čini se da najviše zbunjuje to što isti oni sastojci
koji hrane ljubav - zajedništvo, uzajamnost,
zaštita, briga, odgovornost za drugoga -
baš ti sastojci nekada guše žudnju. Jer žudnja dolazi uz pregršt osećanja
koje ljubav ne voli baš uvek:
ljubomora, posesivnost, agresija, moć, dominacija,
nevaljalost, vragolanstvo.
Većinu nas noću uzbuđuje
upravo ono prema čemu pokazujemo otpor danju.
Erotski um nije baš politički ispravan.
Da svi fantaziraju na postelji posutoj ružama,
ne bismo o tome imali ovako zanimljive razgovore.
Ali ne, gore u našoj glavi,
odvija se toliko toga što ne znamo uvek
kako da pokažemo osobi koju volimo,
jer mislimo da uz ljubav ide nesebičnost,
dok zapravo uz žudnju dolazi jedna doza sebičnosti,
u najboljem smislu reči:
to je sposobnost da ostanemo povezani sa sobom
u prisustvu drugog.
Želim nešto da vam dočaram,
jer ova potreba za pomirenjem dveju grupa potreba,
to je nešto sa čime se rađamo.
Tu je potreba za povezivanjem, potreba za odvojenošću
ili naša potreba za sigurnošću i avanturom ili potreba za zajedništvom i samostalnošću.
Zamislite malo dete koje vam sedi u krilu,
oseća se sigurno i prijatno kao u udobnom gnezdu.
U nekom trenutku svi imamo potrebu da odemo u svet,
da otkrivamo i istražujemo.
To je začetak žudnje.
Tom istraživačkom duhu potrebna je znatiželja, otkriće. Kad se dete osvrne i pogleda vas
i ako mu tad kažete:
"Hej, dete, svet je divno mesto. Samo napred.
Postoji toliko zabavnih stvari."
Tada ono može da ode i istovremeno doživi
povezanost i odvojenost.
Može se prepustiti mašti, svom telu,
svojoj razigranosti, znajući celo vreme
da će ga neko čekati kada se vrati.
Ali ako je sa te strane neko ko kaže:
"Zabrinut sam. Nervozan sam. Depresivan sam.
Moj partner već dugo ne mari za mene.
Šta je tako dobro tamo? Za nemamo mi sve
zajedno što ti treba, ti i ja?"
Tada nastupe neke reakcije
koje svi manje-više poznajemo.
Neki će se vratiti natrag, neki su se odavno vratili
i to malo dete koje se vrati
je dete koje će se odreći dela sebe
da ne izgubi onog drugog.
Izgubiću slobodu, da ne izgubim povezanost.
I naučiću da volim na način
opterećen dodatnom brigom
i dodatnom odgovornošću i dodatnom zaštitom
i neću znati kako da odem od tebe,
da se igram, da iskusim zadovoljstvo,
da otkrivam, da zakoračim u sebe.
Prevedite ovo na jezik odraslih.
Počinje rano, a nadovezuje se na naše seksualne živote
i na sve ostalo.
Dete broj dva se vraća
ali stalno gleda iza sebe.
"Da li ćes biti tu?
Hoćeš li me opsovati? Hoćeš li me izgrditi?
Hoćeš li se naljutiti na mene?"
I možda će otići, ali nikad neće biti istinski odsutno.
I to su često ljudi koji će vam reći
kako je u početku sve bilo superuzbudljivo.
U početku, sve izraženija initima
nije bila toliko snažna
da bi uticala na smanjenje žudnje.
Što sam više osećala povezanost, rastao je moj osećaj odgovornosti,
a sve manje sam mogla da se opustim u tvom prisustvu.
Treće dete se zapravo ne vraća.
Dakle, ako želite da oržite žudnju
mislite o toj podvojenosti opcija.
Sa jedne strane želite sigurnost kako biste mogli otići.
Sa druge, ako ne možete da odete, ne možete da iskusite zadovoljstvo,
ne možete da doživite vrhunac, ne postižete orgazam,
ne uzbuđujete se jer boravite
u glavi i telu drugoga, a ne u svojima.
Kada je u pitanju ova dilema
o pomirenju ove dve grupe osnovnih potreba
erotični parovi rade nekoliko stvari.
Prvo, imaju mnogo seksualne privatnosti.
Znaju da postoji jedan erotski prostor
koji pripada svakom od njih.
Takođe znaju da predigra nije nešto što odradite
pet minuta pre glavne stvari.
Predigra manje-više počinje okončanjem prethodnog orgazma.
Znaju i da erotski prostor
nije kad međusobno počnete da se mazite,
već je to stvaranje prostora gde bacate dirigentsku palicu
i gde se možda odričete utabanih staza
(Smeh)
i zapravo samo stupate u prostor
gde prestajete biti uzoran građanin
koji je odgovoran i brine o stvarima.
Odgovornost i žudnja su kao rogovi u vreći.
Baš se i ne slažu.
Erotični parovi znaju i da strast odlazi i dolazi.
Skoro kao Mesec koji ima redovna pomračenja.
Ali takođe znaju i kako oživeti strast.
Umeju da je vrate,
a znaju i kako da je vrate,
jer su otkrili jedan veliki mit,
mit o spontanosti, koji kaže
da će to nešto pasti sa neba dok slažete rublje
kao prst sudbine i takođe znaju
da ono što treba da se dogodi
u dugoj vezi već i dogodilo.
Posvećeni seks je unapred osmišljeni seks. Voljan. Nameran.
On je fokus i prisustvo.
Srećan vam Dan zaljubljenih.
(Aplauz)
