×

We use cookies to help make LingQ better. By visiting the site, you agree to our cookie policy.


image

Crash Course European History, The Northern Renaissance: Crash Course European History #3 (1)

The Northern Renaissance: Crash Course European History #3 (1)

Hi I'm John Green and this is Crash Course European History.

So, when we left off last time, the Renaissance was a very big deal, provided you were part

of the elite in approximately this part of the world.

Today, we're going to follow the spread of the Renaissance to France, England, Spain,

the Low Countries, the seventy two bajillion ministates of central Europe.

Also, suddenly there are a lot more books to read.

INTRO The Renaissance was shaped and promoted by

the discovery in the mid-15th century of moveable type printing.

The credit goes mostly to the German goldsmith and tinkerer Johannes Gutenberg, whose printing

press from the 1440s produced the famous Gutenberg Bible and fueled the spread of printed books.

Now, printing techniques, including movable type, had been used in China for many centuries,

but printing could be quicker in Europe because the Latin alphabet only contained twenty-six

characters, and also innovations made the letters easy to eject and reset to form new

words, pamphlets, and newsletters, and then entire books.

In fact, there are books in the Center of the World today!

It's my favorite center of the world yet!

I love books.

It's really hard to exaggerate just how big a deal printing was.

Like, before our friend Gutenberg, most books in Europe were copied from other books by

hand.

This was time-consuming and expensive, and it introduced errors.

And it also meant that books were not part of most people's lives.

Like, if you were among the around 80% of people in England and France who worked in

agriculture at the time, it's not just that you didn't need to learn to read to do your

job; there was generally nothing you could read.

But printing changed all of that incredibly quickly.

The first printing press arrived in Venice in 1469.

By 1500, there were 417 printing presses in the city.

In the first fifty years after printing came to Europe, over 20 million volumes of books

were printed.

This included the great works from the classical world that the Renaissance was rediscovering,

but also many legal works.

And as jurists worked to decipher the meaning of every Latin word of the corpus of Roman

law, the western legal tradition was born.

More copies of the Bible were available to read, and argue about.

And new stories and poems could be shared more widely.

Think of it this way: Whether you were interested in science or literature or law or mathematics,

printing meant that more people had the opportunity to encounter far more voices from across time

and space.

And as Renaissance ideas spread north fueled in part by printing, it followed that writers

and scholars would see the ideas of humanism through the lens of local concerns.

Also, of course, northern European thinkers downplayed the movement's Italian origins.

One of the great rules of history is that whenever Italy has an idea, northern Europe

will be like, “Yeah, no.

We totally already had that idea like eight times.

Our version is so much different and better.

Wait till you see how we do the black death slash ballet slash fascism slash automatic

weapons slash pizza slash defensive-minded football.”

Anyway, Pieter Brueghel's “Dutch Proverbs” is one example of how different northern Renaissance

art was from its Italian counterparts--Breughel is still interested in the ideas of humanism

in this painting--it's secular, focused on people, set in the natural world--but you

can see that Breughel's painting of scruffy rural villagers acting out ridiculous common

wisdom has none of the lyricism or elegance of, say, Botticelli's Birth of Venus.

Then again, in many respects, the Northern renaissance wasn't so unique--the touchstone

was still the classical world and its art and writing.

Florentines had made much of the Roman legal tradition that empowered the paterfamilias,

or the male head of the family, and this was very much embraced in the north as well.

The idea was that all social and political order stemmed from the exercise of the father's

authority over the family unit.

From the father's secure position, the well-being of the family flowed.

And more than that, the well-being of the larger state depended on the good order of

all the families it encompassed, just as the successes of Rome had rested on familial underpinnings.

And if humanism was opening the door to rethinking current values, some sort of anchor was need

to prevent chaos, and people to the north and south agreed that security was going to

rest in the classic tradition of the father's legal dominance.

In both North and South, humanism also went radical.

Some humanists began regularly teaching—not just discussing—its principles and its main

subject matter: rhetoric, which may not seem like a big deal to you, but it means that

at least in the radical fringe of the Renaissance world, ancient Latin and Greek were being

taught, not just the medieval versions of those languages--which would eventually contribute

to a rethinking of what certain texts actually said, perhaps most notably The Bible.

Also, girls sometimes joined their brothers in being tutored, a radical idea indeed, although

one that could also trace itself back to the Old Light--in justifying the education of

girls, scholars cited ancient women who'd received tutoring, including Sappho, Aspasia,

and Cornelia, the daughter of the Roman general Scipio.

And as humanism grew, so did the number of universities.

European universities had long taught a system of theology and philosophy known as “scholasticism”

that focused on early church teaching and Aristotelian logic, but now they began to

embrace humanism, spending less time studying religious texts and more time investigating

the human condition and thinking about how to organize human societies, including how

to establish and enforce laws.

And amid these developments, Desiderius Erasmus of Rotterdam, also known as the “Prince

of the Humanists,” became the commanding figure in the Northern Renaissance.

Let's go to the Thought Bubble.

Erasmus contributed to taking humanism along its twisted path from ideas of the study of

“humans” and the “active life” into politics.

In 1595, he went to study at the University of Paris and began publishing his opinions

on public affairs, including the responsibilities of a ruler.

A prince, he declared in the Education of a Christian Prince, needed to study the classics

and the deeds of worthy ancient leaders.

And in these examples he would discover the means by which great leaders achieved the

public good and keep the peace even in troubled times.

he also emphasized the importance of reading the Bible and the leading Christian authors.

It was for this that he came to be known as advocating for a “middle road” between

the pagan ancients and the more recent Christian thinkers.

But he was also at times very critical of the Catholic Church.

Erasmus was also a central figure in the rising “Republic of Letters,” a growing international

community of humanists in Europe.

In fact, he corresponded with some five hundred people around Europe, including everyone from

Sir Thomas More to Martin Luther to Pope Leo X.

Aside from his work on Biblical translations, he also edited, translated, and published

ancient pagan texts, like Cicero's, and the works of many pivotal religious authors,

especially Saint Jerome.

He was astonishingly prolific, hiring editors, proofreaders, and even ghostwriters to help

him produce mountains of humanistic texts and fashion himself as the quintessential

figure of the Northern Renaissance before dying suddenly of dysentery at the age of

69 because, you know, it was the sixteenth century.

Thanks Thought Bubble.

Before he died, Erasmus saw the rise of the Protestant reformation.

He disagreed with much of Luther's teachings, and remained loyal to the Catholic Church,

but Erasmus's emphasis on inner spirituality over ritual did in some ways presage Protestantism.

Some felt that “Erasmus had laid the egg, and Luther had hatched it,”

but Erasmus dismissed that, saying that “Luther hatched a different bird entirely.”

Also, for the record neither Erasmus nor Martin Luther could lay eggs, because they were mammals.

But now we're into biology, and getting a bit ahead of ourselves with the Reformation.

Before we start debating how many angels can fit on the head of a pin, we should acknowledge

the other great Renaissance thinker who shaped what we now call political science--Niccolo

Machiavelli, who was like the Erasmus living in the Upside Down.

Machiavelli had been a faithful supporter of Florence's republican traditions.

After the death of Lorenzo Medici in 1492, Machiavelli served the republic in several

positions.

But after Spanish, papal, and other forces defeated the republic in 1512, Machiavelli

was imprisoned and tortured (he was hung by his wrists until his shoulders were dislocated).

He was eventually released after three weeks in prison and then set out to write his masterwork

The Prince, which was only published in 1532, five years after his death.

The Prince was very different from the work of other humanists, especially from the political

ideals of Christian humanism found in Erasmus's essays and letters.

Machiavelli imagined a grounding in the classics for an aspiring leader of his day, but he

believed the attitudes necessary for leaders were vastly different from what the ancients

had counseled.

His most quoted advice focused on whether a ruler should aim to be loved or feared:

“One should wish to be both, but, because it is difficult to unite them in one person,

it is much safer to be feared than loved.”

Machiavelli took a so-called realist views of politics--he focused on how a prince could

retain power, and maintain order.

And he was much more interested in what was effective than what was, like, noble.

And unlike many humanists' focus on maintaining peace, Machiavelli believed war was necessary--in

fact, he wrote a book about it, called Art of War.

He argued that rulers needed to prepare for war by studying great military leaders of

the past, and he believed that effective military leadership was vital to effective political

leadership, because those who win wars get to gain peace on their terms.

But there were also idealists among Renaissance humanists, like the Englishman Thomas More,

who was one of Erasmus's five billion friends.

And a close one in fact.

More wrote the classic book Utopia, which imagines a society without private property,

where reason and cooperation have replaced struggles for glory and power.

It's an odd book--More was a devout Catholic, and in fact would eventually be executed for

opposing King Henry VIII's turn toward Protestantism, and yet the seemingly enlightened Utopia is

very much not Catholic.

Like, the Utopians have married priests, for instance, and also they can get divorced.

But regardless, More believed that humanistic analysis could lead to widespread peace and

prosperity--which by the way I would argue turned out to be sort of correct, even though

A. it would take a while for humanism's benefits to be felt, and B. More did not get

to enjoy them, on account of being separated from his head in 1535.

A century before More's Utopia, another book that imagined an ideal citystate, Book

of the City of Ladies, was written by Christine de Pizan.

De Pizan was born in Venice but moved to France as a kid when her dad got a job as the French

king's astrologer.

As you do.

She married and had three children, but then her husband died of the plague, and thereafter

she earned her living writing.

In Book of the City of Ladies, de Pizan gathered up all the great and good women of history

and placed them in a city where the Virgin Mary is queen.

The book argues that women can be virtuous leaders, and rational beings, and that leadership

by virtuous women could beget virtuous communities--a stark contrast to Machiavelli's worldview.

So at this point, it's common at this point to ask students to think about the relative

merits of idealism and realism--is a prince or princess, or for that matter a student


The Northern Renaissance: Crash Course European History #3 (1)

Hi I'm John Green and this is Crash Course European History. مرحبا, انا جون جرين وهذه كراش كورس التاريخ الأوروبى Добрый день! Меня зовут Джон Грин и это Ускоренный курс европейской истории. Здраво, ја сам Џон Грин и ово је Убрзани курс из европске историје.

So, when we left off last time, the Renaissance was a very big deal, provided you were part Итак, в прошлый раз мы говорили о том что Ренессанс был очень важен, при условии что вы были представителем Када смо прошли пут завршили, ренесанса је била прилично важна ствар, ако сте били припадник

of the elite in approximately this part of the world. аристократии примерно этой части мира елите у отприлике овом делу света.

Today, we're going to follow the spread of the Renaissance to France, England, Spain, В этом эпизоде мы рассмотрим распространение Ренессанс по Франции, Англии, Испании, Данас ћемо пратити ширење ренесансе на Француску, Енглеску, Шпанију,

the Low Countries, the seventy two bajillion ministates of central Europe. Историческим Нидерландам и семидесяти двум миллиардам мини-государствам в Центральной Европе. земље Бенелукса, седамдесет и два милиона милијарди државица централне Европе.

Also, suddenly there are a lot more books to read. Такође, сада има много више књига за читање.

INTRO The Renaissance was shaped and promoted by Рененсансу је обликовало и унапредило

the discovery in the mid-15th century of moveable type printing. نتيجة اكتشاف الأت الطباعة المتنقلة откриће технике штампања покретним словима негде око средине 15. века.

The credit goes mostly to the German goldsmith and tinkerer Johannes Gutenberg, whose printing ويرجع الفضل بالاكثر للصائغ الالمانى جوهانسن جوتينبيرغ Заслуга за то већином иде немачком златару и сваштару Јохану Гутенбергу, чија је штампарска

press from the 1440s produced the famous Gutenberg Bible and fueled the spread of printed books. صاحب الة الطباعة التى نشرت الكتاب المقدس عام 1444لغيوتينبيرغ وساهمت فى انتشار الكتب المطبوعة. преса из 1440-их произвела чувену Гутенбергову Библију и подстакла је ширење штампаних књига.

Now, printing techniques, including movable type, had been used in China for many centuries, الان, استخدمت الصين تقنيات للطباعة بما فيها النوع المتنقل لقرون عديدة Сад, технике штампања, укључујући и ону покретним словима, коришћене су у Кини већ много векова,

but printing could be quicker in Europe because the Latin alphabet only contained twenty-six ولكنها اصبحت اسرع فى اوروبا, لان الحروف اللاتينية كانت تتكون من 26حرف فقط. али штампање је могло бити брже у Европи је јер латинско писмо имало двадесетшест

characters, and also innovations made the letters easy to eject and reset to form new وايضا سهلت التطورات اعادة تعيين وضبط الحروف графема, и такође због иновација било је лакше избацивати и наново сложити слова да обликују нове

words, pamphlets, and newsletters, and then entire books. لتكوين كلمات وكتيبات ونشرات اخبارية جديدة وثم كتب كاملة речи, које су временом постале памфлети и билтени, а потом и читаве књиге.

In fact, there are books in the Center of the World today! فى الواقع, هناك كتب فى مركز العالم اليوم! У ствари, књиге су у средишту света данас!

It's my favorite center of the world yet! انه مركزى المفضل فى العالم حتى الان أنا احب الكتب! Я люблю книги. Ово ми је до сада најомиљиније средиште света.

I love books. انه لمن الصعب حقا ان أبالغ فى تقدير قضية الطباعة Трудно гиперболизировать насколько масштабным событием было книгопечатание. Волим књиге.

It's really hard to exaggerate just how big a deal printing was. Не може се довољно нагласити колико је значајно било штампање.

Like, before our friend Gutenberg, most books in Europe were copied from other books by كانت تطبع من كتب اخرى باليد На пример, пре нашег пријатеља Гутенберга, већина књига у Европи су копиране из других књига

hand. كان هذا مضيعة للوقت والمال ونتج عنه الكثير من الاخطاء Это занимало много времени и усилий (как создание субтитров), было дорогим и приводило к ошибкам преписивањем.

This was time-consuming and expensive, and it introduced errors. Ово је трошило много времена и било скупо и укључивало је грешке.

And it also meant that books were not part of most people's lives. А такође је значило да књиге нису биле део живота већине људи.

Like, if you were among the around 80% of people in England and France who worked in На пример, ако сте припадали групи од око 80% људи у Енглеској и Француској који су се бавили

agriculture at the time, it's not just that you didn't need to learn to read to do your يعنى انك لست بحاجة لتعلم القراءة لتمارس مهنتك пољопривредом у то време, није само да нисте морали да научите да читате да бисте обављали

job; there was generally nothing you could read. عموما لم يكن هناك شيئا بامكانك قرائته свој посао; већ генерално није било ничега за читање.

But printing changed all of that incredibly quickly. لكن غيرت الطباعة كل ذلك سريعا وبشكل لا يصدق! Али штампање је све то променило невероватно брзо.

The first printing press arrived in Venice in 1469. وصلت اول الة طباعة الى فينسيا عام 1469 Прва штампарска преса је стигла у Венецију 1469.

By 1500, there were 417 printing presses in the city. كان هناك مايقرب 417 الة طباعة فى المدينة وصولا الى عام 1500 До 1500, било је 417 штампарских преса у граду.

In the first fifty years after printing came to Europe, over 20 million volumes of books فى اول 50عاما من وصول الطباعة الى اوروبا تم طباعة مايقرب من 20مليون كتابا У првих педесет година пошто је штампарство дошло у Европу, преко 20 милиона томова књига

were printed. وهذا يضم الاعمال العظيمة لعالم الكلاسيكيات التى اعادت النهضة اكتشافها Эти 20 миллионов также включали в себя великие произведения из классического мира, которые Ренессанс переосмыслял, је одштампано.

This included the great works from the classical world that the Renaissance was rediscovering, Ово је укључивало велика дела из класичног света који је ренесанса поново откривала,

but also many legal works. али такође и много дела из права.

And as jurists worked to decipher the meaning of every Latin word of the corpus of Roman И док су јуристи радили на томе да дешифрују значење сваке латинске речи из корпуса римског

law, the western legal tradition was born. ونشأت التقاليد القانونية الغربية. права, родила се западњачка правна традиција.

More copies of the Bible were available to read, and argue about. والكثير من نسخ الكتاب المقدس كانت متاحة للقراءة والمناقشة За читање, и расправу, било је доступно више примерака Библије.

And new stories and poems could be shared more widely. وقصص وقصائد جديدة يمكن تبادلها على نطاق اوسع И нове приче и песме постале су шире доступније.

Think of it this way: Whether you were interested in science or literature or law or mathematics, فكر بهذه الطريقة: سواء أكنت مهتما بالعلوم او الادب او القانون او الرياضيات Подумайте об этом: интересуетесь ли вы наукой, литературой, юриспруденцией, математикой, Размишљајте о овом на овај начин: Било да вас је занимала наука или књижевност или права или математика

printing meant that more people had the opportunity to encounter far more voices from across time اتاحت الطباعة الفرصة لكثير من الناس لمواجهة الكثير من الأصوات عبر الوقت والمكان. печать означала, что больше людей имели возможность встретить гораздо больше голосов сквозь пространство и время штампање је значило да ће више људи имати прилику да сусретне много више гласова кроз време

and space. و مثل انتشار افكار عصر النهضة فى الشمال بمساعدة الطباعة И когда идеи эпохи Возрождения распространились на север, частично за счет печати, из этого следовало, что писатели и простор.

And as Renaissance ideas spread north fueled in part by printing, it followed that writers И док се ренесанса ширила на северу подстакнута шампарством, следило је да ће писци

and scholars would see the ideas of humanism through the lens of local concerns. عبر عدسة الاهتمامات المحلية и учењаци видети идеје хуманизма кроз наочаре локалних брига.

Also, of course, northern European thinkers downplayed the movement's Italian origins. وايضا,بالطبع,قلل المفكرون ف شمال اوروبا من اهمية أصول الحركة الايطالية. Такође, наравно, северноевропски мислиоци умањили су значај италијанског порекла самог покрета.

One of the great rules of history is that whenever Italy has an idea, northern Europe أحد اعظم القواعد فى التاريخ, كلما كانت ايطاليا لديها فكرة Једно од великих правила историје је да кад год Италија има неку идеју, северна Европа

will be like, “Yeah, no. فتقول شمال اوروبا: "يا الهى, كانت لدينا بالفعل فكرة كهذه ثمانى مرات, ће бити као: "Како да не.

We totally already had that idea like eight times. Ми смо то раније смислили као већ осам пута.

Our version is so much different and better. , طريقتنا مختلفة وأفضل كثيرا, انتظر لترى كيف نقوم بالموت الأسود Наша варијанта је толико много другачија и боља.

Wait till you see how we do the black death slash ballet slash fascism slash automatic فاصلة الباليه فاصلة الفاشية فاصلة الاسحلة الالية Сачекајте да видите како се ми бавимо Црном смрти или балетом или фашизмом или аутоматским

weapons slash pizza slash defensive-minded football.” فاصلة البيتزا فاصلة كرة القدم الدفاعية." оружјем или пицом или дефанзивним фудбалаом.

Anyway, Pieter Brueghel's “Dutch Proverbs” is one example of how different northern Renaissance Елем, "Низоземске пословице" Питера Бројгела је један од примера колико се разликовала уметност северне

art was from its Italian counterparts--Breughel is still interested in the ideas of humanism ренесансе од својих италијанских парњака - Бројгела и даље занимају идеје хуманизма

in this painting--it's secular, focused on people, set in the natural world--but you حيث تركز على الاشخاص في العالم الطبيعي. у овој слици - световна је, усредсређена на људе, постављена у природном свету, али

can see that Breughel's painting of scruffy rural villagers acting out ridiculous common ويكمنك ان ترى فى لوحة برويل للقروين الرعاة القذرين ييتصرفون بدافع الحكمة можете видети да Бројгелова слика одрпаних сељана који се понашају

wisdom has none of the lyricism or elegance of, say, Botticelli's Birth of Venus. سخيفة شهيرة لا تتمتع بأى اناقة او تناغم كما ذكر فى كتاب بوتشيل (ميلاد فينوس) просто народски нема ништа од лиричности или елеганције, рецимо, Ботичелијевог Рађања Венере.

Then again, in many respects, the Northern renaissance wasn't so unique--the touchstone من الناحية الاخرى, لم تكن النهضة الشمالية فريدة من نوعها А опет, у много аспеката, северна ренесанса није била толико јединствена - и даље је

was still the classical world and its art and writing. ولكنها كانت معيار لعالم الكلاسيكيات وكتاباته وفنه основно мерило био класични свет и његова уметност и писање.

Florentines had made much of the Roman legal tradition that empowered the paterfamilias, Фирентинци су дали много значаја римској законској традицији која је оснаживала патерфамилијаса

or the male head of the family, and this was very much embraced in the north as well. والذى كان مرحبا به للغاية فى الشمال или главу семьи мужского пола, и это очень сильно распространялось и на севере. или мушку главу породице и ово је прилично прихваћено на северу такође.

The idea was that all social and political order stemmed from the exercise of the father's Идея заключалась в том, что весь социальный и политический порядок вытекает из осуществления властью отца Идеја је била да све социјално и политичко уређење проистиче из примене очевог

authority over the family unit. властью отца над семейной ячейкой. ауторитета на породицу.

From the father's secure position, the well-being of the family flowed. Из безопасного положения отца вытекало благосостояние семьи. Из очевог сигурног положаја истицала је добробит породице.

And more than that, the well-being of the larger state depended on the good order of И более того, благосостояние более крупного государства зависело от хорошего порядка И више од тога, добробит државе зависила је од доброг стања

all the families it encompassed, just as the successes of Rome had rested on familial underpinnings. مثلا نجاحات روما ارتكزت على أسس اسرية всех семей, которые оно включало, так же, как успехи Рима зависели от семейных основ. свих породица које је обухватала, баш као што су успеси Рима лежали на породичним темељима.

And if humanism was opening the door to rethinking current values, some sort of anchor was need И если гуманизм открывает путь к переосмыслению нынешних ценностей, нужен какой-то якорь И ако је хуманизам отварао врата ка преиспитивању тренутних вредности, нека врста усидрења је била потребна

to prevent chaos, and people to the north and south agreed that security was going to كما اتفق الناس فى الشمال والجنوب على أن الامن чтобы предотвратить хаос, и люди на севере и юге согласились, что безопасность будет да би се спречио хаос и људи и са севера и са југа сложили су се да је сигурност

rest in the classic tradition of the father's legal dominance. يتمثل فى الاطار التقليدى المتمثل فى الهيمنة الشرعية للأب опираться на классическую традицию законного господства отца. у класичној традицији очеве законите доминације.

In both North and South, humanism also went radical. كانت النزعة الأنسانية فى الشمال والجنوب متجذرة И на Севере, и на Юге гуманизм также стал радикальным. Дошло је и до радикализације и у северном и јужном хуманизму.

Some humanists began regularly teaching—not just discussing—its principles and its main Некоторые гуманисты начали регулярно преподавать, а не просто обсуждать принципы и основной Неки од хуманиста су почели са редовним подучавањем - не само да расправљају - његове принципе и његов главни

subject matter: rhetoric, which may not seem like a big deal to you, but it means that предмет: риторику, которая может показаться вам не слишком важной, но это означает, что предмет: реторику, што се вама не мора чинити као много, али то значи

at least in the radical fringe of the Renaissance world, ancient Latin and Greek were being حيث كانت اللاتينية واليونانية القديمة تدرس, по крайней мере в радикальной окраине мира Ренессанса преподавались древняя латынь и греческий, да барем делом на радикалној ивици ренесансног света, антички латински и грчки су

taught, not just the medieval versions of those languages--which would eventually contribute а не только средневековые версии этих языков, что в конечном итоге предавани, не само њихове средњовековне верзије - што ће временом довести

to a rethinking of what certain texts actually said, perhaps most notably The Bible. ولربما كان الانجيل هو الأكثر ملاحظة способствовало переосмыслению того, что на самом деле говорилось в некоторых текстах, возможно, наиболее заметно в Библии. до преиспитивања шта су заправо одређени текстови рекли, можда најпознатији од њих, Библија.

Also, girls sometimes joined their brothers in being tutored, a radical idea indeed, although فى بعض الاحيان كانت تنضم الفتيات مع اشقائهم فى اطار التعليم ,,انها حقا فكرة متطرفة Кроме того, девочки иногда присоединялись к своим братьям в обучении, что на самом деле является радикальной идеей, хотя Такође, понекад би се браћи придружиле девојке да буду подучаване, заиста радикална идеја, мада

one that could also trace itself back to the Old Light--in justifying the education of وعلى الرغم من ان ذلك يمكن ان يعود الى الضوء القديم فى تبرير تعليم الفتيات та, которая также может проследить себя до Старого Света - в оправдание образования али она која се може испратити све до старог светла - у правдању образовања

girls, scholars cited ancient women who'd received tutoring, including Sappho, Aspasia, استشهد العلماء بالنساء القدامى اللواتى تلقن التعليم ومنهم سافو واسباسيا девочек ученые приводили в пример древних женщин, которые получали репетиторство, включая Сапфо, Аспазию девојака, учењаци су цитирали античке жене које су биле подучаване, укључујући Сапфо, Аспазију,

and Cornelia, the daughter of the Roman general Scipio. وكرونيليا ابنة الجنرال الرومانى سكبيو и Корнелию, дочь римского генерала Сципиона. и Корнелију, ћерку римског генерала Сципиона.

And as humanism grew, so did the number of universities. و مع نمو النزعة الانسانية وكذلك عدد الجامعات По мере роста гуманизма росло и количество университетов. И како је хуманизам растао, тако је и број универзитета.

European universities had long taught a system of theology and philosophy known as “scholasticism” درست الجامعات الأوروبية نظام من علم اللاهوت والفلسفة عرف بالفلسفة المسيحية Европейские университеты долгое время преподавали систему богословия и философию, известную как «схоластика» Европски универзитети су одавно предавали систем теологије и филозофије као схоластику

that focused on early church teaching and Aristotelian logic, but now they began to которая была сосредоточена на раннем церковном учении и аристотелевской логике, но теперь они начали која се фокусирала на рана црквена учења и Аристотелову логику, али сада су

embrace humanism, spending less time studying religious texts and more time investigating принимать гуманизм, тратя меньше времени на изучение религиозных текстов и больше времени на изучение почели да прихватају хуманизам, проводећи мање времена у проучавању религиозних текстова, а више времена истражујући

the human condition and thinking about how to organize human societies, including how состояния человека и думать о том, как организовать человеческие общества, в том числе о том, как људско стање и размишљајући о томе како да организују људска друштва, укључујући

to establish and enforce laws. устанавливать и применять законы. и како да поставе и примене законе.

And amid these developments, Desiderius Erasmus of Rotterdam, also known as the “Prince И среди этих событий Дезидерий Эразм из Роттердама, также известный как «Принц гуманистов", И усред свих ових развоја, Десидеријус Еразмус од Ротердама, такође познат као "Принц

of the Humanists,” became the commanding figure in the Northern Renaissance. стал главной фигурой в Северном Ренессансе. хуманиста" постао је главна фигура у северној ренесанси.

Let's go to the Thought Bubble. لنتخيل القصة معا Давайте обратимся к "Пузырю мыслей". Хај'мо до балончића мисли.

Erasmus contributed to taking humanism along its twisted path from ideas of the study of Эразм способствовал тому, чтобы гуманизм шел по извилистому пути от идей изучения Еразмус је допринео вођењу хуманизма његовом кривудавом стазом од идеја проучавања

“humans” and the “active life” into politics. «людей» и «активной жизни» к политике. "људи" и "активног живота" у политику.

In 1595, he went to study at the University of Paris and began publishing his opinions В 1595 году он пошел учиться в Парижский университет и начал публиковать свои мнения 1595\. отишао је да студира на Универизету у Паризу и почео да објављује мишљења

on public affairs, including the responsibilities of a ruler. بما فى ذلك مسؤليات الحاكم. по общественным делам, включая обязанности правителя. о јавним пословима, укључујући и одговорностима владара.

A prince, he declared in the Education of a Christian Prince, needed to study the classics Принцу, объявил он по поводу образовании христианского принца, необходимо изучать классику Владар, изјаснио се око образовања хришћанског принца, треба да учи класике

and the deeds of worthy ancient leaders. и дела достойных древних вождей. и дела достојних античких владара.

And in these examples he would discover the means by which great leaders achieved the И в этих примерах он обнаружит средства, с помощью которых великие лидеры достигли И у овим примерима откриће средства којима велике вође су постигле

public good and keep the peace even in troubled times. والحفاظ على السلام حتى فى الاوقات العصيبة. общественного блага и сохранения спокойствие даже в смутные времена. јавно добро и одржале мир чак и у тешким временима.

he also emphasized the importance of reading the Bible and the leading Christian authors. أكد ايضا على اهمية قراءة الأنجيل وتوجيهات المؤلفون المسيحيون البارزون Он также подчеркнул важность чтения Библии и ведущих христианских авторов. Такође је нагласио важност читања Библије и водећих хришћанских аутора.

It was for this that he came to be known as advocating for a “middle road” between ولهذا اصبح معروفا بدعوته للوسطية بين الوثنية القديمة والمفكرون المسيحيون الأحدث Именно за это он стал известен как сторонник «средней дороги» между Због овога је постао познат као онај који се залаже за "средњи пут" између

the pagan ancients and the more recent Christian thinkers. языческими древними и более поздними христианскими мыслителями. паганских античких и скорашњијих хришћанских мислилаца.

But he was also at times very critical of the Catholic Church. Но он также иногда очень критиковал католическую церковь. Понекад би био веома критичан према католичкој цркви.

Erasmus was also a central figure in the rising “Republic of Letters,” a growing international Эразм также был центральной фигурой в растущей «Республике Букв», растущем международном Еразмус је такође био централна фигура у подизању "Републике писама", растуће међународне

community of humanists in Europe. сообществе гуманистов в Европе. заједнице хуманиста Европе.

In fact, he corresponded with some five hundred people around Europe, including everyone from На самом деле он переписывался с пятьюстами людьми по всей Европе, включая всех У ствари, он се дописивао са неких пет стотина људи из разних крајева Европе, укључујући све

Sir Thomas More to Martin Luther to Pope Leo X. от сэра Томаса Мора, до Мартина Лютера и Папы Льва X. од сер Томаса Мора до Мартина Лутера и папе Лава X.

Aside from his work on Biblical translations, he also edited, translated, and published Помимо своей работы над библейскими переводами, он также редактировал, переводил и публиковал Поред његовог рада на библијским преводима, такође је уређивао, преводио и објављивао

ancient pagan texts, like Cicero's, and the works of many pivotal religious authors, древние языческие тексты, такие как работы Цицерона, и работы многих основных религиозных авторов, древне паганске текстове, као што су Цицеронови, и дела многих кључних религијских аутора,

especially Saint Jerome. особенно святого Иеронима. посебно Светог Јеронима.

He was astonishingly prolific, hiring editors, proofreaders, and even ghostwriters to help Он был удивительно плодовитым, нанимал редакторов, корректоров и даже литературных рабов (дословный перевод "писатель-призрак"), чтобы помочь Био је задивљујуће плодан, најмио је уреднике, лекторе, чак и писце који су писали уместо других људи да би могао

him produce mountains of humanistic texts and fashion himself as the quintessential ему производить горы гуманистических текстов и выдавать себя за квинтэссенциальную да произведе планине хуманистичких текстова и изгради се као суштинска

figure of the Northern Renaissance before dying suddenly of dysentery at the age of фигуру Северного Ренессанса перед внезапной смертью от дизентерии в возрасте фигура северне ренесансе. После изненадне смрти од дизентерије у

69 because, you know, it was the sixteenth century. 69 потому что, знаете, это был XVI век. 69-ој зато што, знате, ипак је то био шестнеасти век.

Thanks Thought Bubble. قبل موته شاهد بوادر للاصلاح البروتيستانى,وقد اختلف مع كثير من تعاليم لوثر وظل مخلصا للكنيسة الكاثوليكية Спасибо "Пузырь мыслей" Хвала ти, Балончићу мисли.

Before he died, Erasmus saw the rise of the Protestant reformation. Перед смертью Эразм видел рост протестантской реформации. Пре него што је умро, Еразмус је видео уздизање протестантске реформације.

He disagreed with much of Luther's teachings, and remained loyal to the Catholic Church, Он не соглашался с большей частью учений Лютера и оставался верным католической церкви, Није се слагао са многим Лутеровим учењима и остао је веран католичкој цркви,

but Erasmus's emphasis on inner spirituality over ritual did in some ways presage Protestantism. но акцент Эразма на внутренней духовности над ритуалом в некоторой степени предвещал протестантизм. али његово наглашавање унутрашње духовности над ритуалом јесте на неки начин предсказало протенстатизам.

Some felt that “Erasmus had laid the egg, and Luther had hatched it,” Некоторые считали, что «Эразм положил яйцо, а Лютер вынашивал его» Неки су осећали да је "Еразмус положио јаје, а Лутер га је излегао",

but Erasmus dismissed that, saying that “Luther hatched a different bird entirely.” "اطلق لوثر طائرا مختلفا تماما." но Эразм отклонил это, сказав, что «Лютер вылупил другую птицу целиком». али он је одбацио то, тврдећи да је "Лутер излегао у потпуности другачију птицу".

Also, for the record neither Erasmus nor Martin Luther could lay eggs, because they were mammals. وبالمناسبة, سواء ايراسموس او مارتن لوثر لا يستطيعو وضع بيض لأنهم من الثدييات! Кроме того, на заметку ни Эразм, ни Мартин Лютер не могли откладывать яйца, потому что они были млекопитающими. Такође, чисто да се забележи, ни Еразмус ни Лутер нису могли да носе јаја, зато што су били сисари.

But now we're into biology, and getting a bit ahead of ourselves with the Reformation. نحن الان فى علم الأحياء, ونتقدم قليلا نحو الاصلاح Но теперь мы увлечены биологией и немного опережаем Реформацию. Али сад улазимо у биологију и улазимо превише у територију реформације.

Before we start debating how many angels can fit on the head of a pin, we should acknowledge قبل ان نبدأ ف معرفة عدد الملائكة التى تتناسب مع رأس الدبوس, Прежде чем мы начнем обсуждать, сколько ангелов может поместиться на кончике иглы, мы должны признать, Пре него што почнемо да се расправљамо око тога колико анђела може да стане на врх игле, требало би да споменемо

the other great Renaissance thinker who shaped what we now call political science--Niccolo يجب ان نتعرف على مفكر عظيم فى عصر النهضة, الذى اسس ما نسميه الان "العلوم الساسية", نيكولو مكيافيلي. другой великий мыслитель эпохи Ренессанса, который сформировал то, что мы сейчас называем политологией, Никколо Макиавелли, другог великог мислиоца ренесансе који је обликовао оно што данас називамо политичком науком -

Machiavelli, who was like the Erasmus living in the Upside Down. والذي كان مثل ايراسموس يعيش في الجانب المقلوب похожий на Эразма, только шиворот-навыворот Николу Макијавелија који је био као изокренути Еразмус.

Machiavelli had been a faithful supporter of Florence's republican traditions. ماكيفيلي كان مخلصا لتقاليد جمهورية فلورنسا, بعد موت لورنز ميديسي فى 1492 Макиавелли был верным сторонником республиканских традиций Флоренции. Макијавели је био верни присталица фирентинских републиканских традиција.

After the death of Lorenzo Medici in 1492, Machiavelli served the republic in several خدم مكيافيلي الجمهورية فى عدة مناصب. После смерти Лоренцо Медичи в 1492 году Макиавелли служил республике на нескольких должностях. После смрти Лоренца Медичија 1492, Макијавели је служио републику на неколико

positions. ولكن بعد مهاجمة القوات الاسبانية والباباوية فى 1512, سجن مكيافيلي وتم تعذيبه, Но после того, как испанские, папские и другие силы разгромили республику в 1512 году, Макиавелли положаја.

But after Spanish, papal, and other forces defeated the republic in 1512, Machiavelli Али пошто су шпанске, папске и остале силе поразиле републику 1512, Макијавели

was imprisoned and tortured (he was hung by his wrists until his shoulders were dislocated). (علق من معصميه حتى خلعت كتفيه) је утамничен и мучен (обесили су га за зглавке док му се нису ишчашила рамена).

He was eventually released after three weeks in prison and then set out to write his masterwork فى نهاية المطاف, اطلق سراحه بعد ثلاثة اسابيع سجن, ثم بدأ بكتابة رائعته "الامير" الذي نشر عام 1532, بعد موته بخمس سنوات. Ослобођен је напокон после три недеље у тамници и тада се намерио да напише своје ремек-дело

The Prince, which was only published in 1532, five years after his death. "Владалац" које је објављено 1532, пет година по његовој смрти.

The Prince was very different from the work of other humanists, especially from the political Владалац се много разликовао од дела осталих хуманиста, поготово од политичких

ideals of Christian humanism found in Erasmus's essays and letters. идеала хришћанског хуманизма који се налази у Еразмусовим есејима и писмима.

Machiavelli imagined a grounding in the classics for an aspiring leader of his day, but he Макијавели је замислио утемељење у класицима за амбициозног вођу који у његовим данима, али

believed the attitudes necessary for leaders were vastly different from what the ancients كانت تختلف عما نصح بع القدماء. веровао је да се неопходни ставови за вође много разликују од онога што су древни

had counseled. كانت نصيحته الاكثر اقتباسا تركز على سواء كان هدف الحاكم محبوبا او يخشاه الناس: Его самый цитируемый совет касался того, должен ли правитель стремиться к тому, чтобы его любили или боялись: саветовали.

His most quoted advice focused on whether a ruler should aim to be loved or feared: Његов најцитиранији савет односи се на то да ли владар треба да тежи ка томе да га воле или да га се боје:

“One should wish to be both, but, because it is difficult to unite them in one person, Требало би да тежи ка оба, али, зато што је тешко да се та два уједине у истој особи,

it is much safer to be feared than loved.” فا من الافضل ان يخشاك الناس على ان يحبونك." много је сигурније да га се плаше него да га воле.

Machiavelli took a so-called realist views of politics--he focused on how a prince could Макијавели је узео такозване реалистичке погледе у политици - фокусирао са на то како би владалац

retain power, and maintain order. могао да задржи моћ и одржава ред.

And he was much more interested in what was effective than what was, like, noble. كان اكثر اهتماما بمن كان فعال اكثر ,مثلا, من طبقة النبلاء. И више га је занимало оно што је делотворно, него што је, рецимо, племенито.

And unlike many humanists' focus on maintaining peace, Machiavelli believed war was necessary--in И за разлику од фокуса других хуманиста на одржавање мира, Макијавели је веровао да је рат неопходан,

fact, he wrote a book about it, called Art of War. у ствари, написао је књигу о томе, чији је наслов "О умећу ратовања".

He argued that rulers needed to prepare for war by studying great military leaders of Он утверждал, что правителям необходимо готовиться к войне, изучая великих военных лидеров прошлого, Тврдио је да се владари морају припремати за рат изучавањем великих војних вођа

the past, and he believed that effective military leadership was vital to effective political وكان مؤمنا بأن القيادة العسكرية الفعالة أمر اساسى للقيادة السياسية الفعالة. и он полагал, что эффективное военное руководство было жизненно важным для эффективного политического из прошлости и веровао је да је ефикасно војно вођство суштинско за ефикасно политичко

leadership, because those who win wars get to gain peace on their terms. لأن أولئك من ينتصروا بالحرب يحصلون على السلا فى احكامهم. лидерства, потому что те, кто выигрывает войны, получают мир на своих условиях. вођство, зато што онај који добија ратове, добија мир по својим условима.

But there were also idealists among Renaissance humanists, like the Englishman Thomas More, كان هناك ايضا مثاليين بين الانسانيين فى عصر النهضة مثل البريطانى توماس مور, Но среди гуманистов эпохи Ренессанса были и идеалисты, такие как англичанин Томас Мор, Но, било је и идеалиста међу ренесансим хуманистима, као што је био Енглез Томас Мор,

who was one of Erasmus's five billion friends. كان واحدا من الخمس مليارات صديقا ايراسموس فى الواقع, وأقربهم. который был одним из пяти миллиардов друзей Эразма. који је био један од пет милијарди Еразмусових пријатеља.

And a close one in fact. И близкий по сути. И то близак, у ствари.

More wrote the classic book Utopia, which imagines a society without private property, كتب مور "المدينة الفاضلة" والذى وضع تصورا لمجنمع خالى من الملكية الخاصة Еще написал классическую книгу «Утопия», которая представляет общество без частной собственности, Мор је написао класик "Утопију" која замишља друштво без приватне својине,

where reason and cooperation have replaced struggles for glory and power. حيث حلت الحكمة المشاركة محل الصراعات من اجل المجد والقوة. где разум и сотрудничество заменили борьбу за славу и власть. у коме су разум и сарадња замениле борбе за славу и моћ.

It's an odd book--More was a devout Catholic, and in fact would eventually be executed for انه كتاب غريب, كان مور من اتباع الكنيسة الكاثوليكية, فى الواقع كان سيتم اعدامه Это странная книга - Мор был набожным католиком, и на самом деле его казнят за Чудна је то књига - Мор је био посвећени католик и у ствари, биће на крају погубљен због

opposing King Henry VIII's turn toward Protestantism, and yet the seemingly enlightened Utopia is противостояние повороту короля Генриха VIII в сторону протестантизма, и все же, казалось бы, просвещенная "Утопия" была супротстављања краљу Хенрију VIII који се окренуо протенстатизму, а опет просвећена "Утопија"

very much not Catholic. очень не католическая. није баш католичка.

Like, the Utopians have married priests, for instance, and also they can get divorced. فمثلا, كان اليوتوبيون يتزوجون من الكهنة وايضا يمكنهم الطلاق Например, утописты женились на священниках, и они также могут развестись. На пример, Утопијанци су венчавали свештенике, а и могли су да се разведу.

But regardless, More believed that humanistic analysis could lead to widespread peace and بغض النظر كان مور مؤمنا بأن تحليل الانسانية يؤدى الى سلام ورخاء واسعى النطاق Но независимо от того, Мор считал, что гуманистический анализ может привести к широкому миру и Без обзира на то, Мор је веровао да би хуманистичка анализа могла довести до свеопштег мира

prosperity--which by the way I would argue turned out to be sort of correct, even though من خلال الطريقة التى أزعم انها تحمل شئ من الصواب. على الرغم من ان:, процветание - что, кстати, я бы сказал, оказалось правильным, хотя и напретка - што је узгред, рекао бих, испало као тачно на неки начин, иако:

A. it would take a while for humanism's benefits to be felt, and B. More did not get А. требало би времена да би се осетиле хуманистичке благодети; Б. Мор није доживео

to enjoy them, on account of being separated from his head in 1535. да ужива у њима, због чињенице да је 1535. остао без главе.

A century before More's Utopia, another book that imagined an ideal citystate, Book Век пре Морове "Утопије", једна друга књига која је замислила идеалну град-државу

of the City of Ladies, was written by Christine de Pizan. "Књига града дама" написана је од стране Кристин де Пизан.

De Pizan was born in Venice but moved to France as a kid when her dad got a job as the French Де Пизан родилась в Венеции, но переехала во Францию в детстве, когда ее отец устроился на работу в качестве астролога французского короля. Де Пизанова је рођена у Венецији, али се преселила у Француску као дете где је њен отац добио намештење као француски

king's astrologer. краљевски астролог.

As you do. Она вышла замуж и имела троих детей, но затем ее муж умер от чумы, а после этого она зарабатывала на жизнь писательством. Баш као што је уобичајено.

She married and had three children, but then her husband died of the plague, and thereafter Удала се, имала троје деце, али онда је њен супруг умро од куге и потом

she earned her living writing. је она писањем зарађивала за живот.

In Book of the City of Ladies, de Pizan gathered up all the great and good women of history У "Књизи града дама" Де Пизанова је окупила све велике и добре жене историје

and placed them in a city where the Virgin Mary is queen. и сместила их у град у коме је Девица Марија краљица.

The book argues that women can be virtuous leaders, and rational beings, and that leadership Књига тврди да жене могу да буду честите вође и рационална бића и да би вођство

by virtuous women could beget virtuous communities--a stark contrast to Machiavelli's worldview. وهو مايتعارض تماما مع نظرة ميكيافيلي للعالم. честите жене могло зачети честите заједнице - потпуна супротност Макијавелијевом погледу на свет.

So at this point, it's common at this point to ask students to think about the relative لذا فى هذه النقطة,انه من الشائع ان نطلب من الطلاب التفكير فى المزايا النسبية للمثالية والواقعية, Таким образом, на данном этапе принято просить студентов подумать об относительном Па, у овој тачки, уобичајено је да замилимо ученике да размисле о релативним

merits of idealism and realism--is a prince or princess, or for that matter a student Заслуги идеализма и реализма - это принц или принцесса, или, если уж на то пошло, студент одликама иеализма и реализма - да ли је за ладаоца, или, ако ћемо тако, ученика