×

Wir verwenden Cookies, um LingQ zu verbessern. Mit dem Besuch der Seite erklärst du dich einverstanden mit unseren Cookie-Richtlinien.

Start learning this lesson now
image

Hari Poter i Vatreni pehar, 4.15. Hari Poter i Vatreni pehar - Bobatons i Drumstrang (1)

4.15. Hari Poter i Vatreni pehar - Bobatons i Drumstrang (1)

Rano sledećeg jutra, Hari se probudio s potpuno skovanim planom u glavi, kao da je njegov usnuli mozak radio na njemu celu noć. On ustade, obuče se pri bledoj svetlosti zore, napusti spavaonicu ne budeći Rona, i siđe nazad u opusteli dnevni boravak. Tu uze list pergamenta sa stola, na kome je još uvek stajao njegov domaći iz Predskazivanja, i napisa sledeće pismo:

Dragi Sirijuse, Pretpostavljam da sam samo uobrazio da me je boleo ožiljak, bio sam poluusnuo kad sam ti prošli put pisao. Nema potrebe da se vraćaš, ovde je sve kako i treba da bude. Ne brini za mene, osećam da mi je glava sasvim u redu. Hari

On se zatim uspentra i izađe kroz rupu iza portreta, prođe utihnulim zamkom (jedino ga je nakratko zadržao Pivs, koji je pokušao da mu ispusti veliku vazu na glavu nasred hodnika na četvrtom spratu) i najzad stiže do sovarnika, smeštenog na vrhu zapadnog tornja. Sovarnik je bio kružna kamena soba, dosta hladna i izložena promaji, pošto nijedan prozor nije imao stakla. Pod je bio potpuno prekriven slamom, sovljim izmetom i ispljunutim kosturima miševa i voluharica. Stotine i stotine sova svih mogućih vrsta tu su se ugnezdile na stalcima koji su se uzdizali do samog vrha tornja: gotovo sve behu usnule, iako je tu i tamo poneko okruglo oko boje ćilibara zurilo u Harija. On spazi Hedvigu ugneždenu između sove kukuvije i neke smeđe, te požuri do nje, klizeći pomalo po izmetom zamazanom podu. Trebalo mu je malo vremena da je probudi i natera je da ga pogleda, pošto se neprekidno vrpoljila na postolju, pokazujući mu svoj rep. Očigledno je još uvek bila besna zbog njegove sinoćne nezahvalnosti. Ipak, kada je Hari predložio da, pošto je ona previše umorna, možda zamoli Rona da mu pozajmi Prasvidžena, ona ga udostoji da ispruži nogu i dopusti mu da priveže pismo za nju. – Samo ga nađi, važi? – reče Hari gladeći je po leđima dok ju je prenosio u rukama do jedne od rupa na zidu. – Pre nego što to učine dementori. Ona mu gricnu prst, možda malčice jače no što bi to inače uradila, ali ipak meko zahukta da bi ga umirila. Zatim raširi krila i odlete u pravcu izlazećeg sunca. Hari ju je posmatrao kako nestaje s vidika s poznatim osećajem nelagodnosti u dnu stomaka. Bio je uveren da će mu Sirijusov odgovor ublažiti brige umesto da ih poveća. * * * – To je bila laž, Hari – oštro reče Hermiona za doručkom, kada je njoj i Ronu saopštio šta je uradio. – Ti nisi umislio da te je boleo ožiljak, i to vrlo dobro znaš. – Pa šta? – reče Hari. – Neće se on vraćati u Askaban zbog mene. – Mani se toga – odvrati Ron strogo Hermioni kad je zaustila da se još malo svađa i, po prvi put, Hermiona mu udovolji i zaćuta. Narednih nekoliko nedelja Hari se trudio najbolje što može da ne brine o Sirijusu. Istina, nije mogao a da se ne osvrće oko sebe s iščekivanjem, svakog jutra kada su sove dolazile s poštom, niti da kasno noću pre nego što zaspi spreči sebe da zamišlja strašne prizore Sirijusa opkoljenog dementorima u nekoj mračnoj londonskoj ulici, ali je u međuvremenu pokušavao da odagna misli od svog kuma. Priželjkivao je da se i dalje bavi kvidičem. Ništa više ne prija zabrinutom umu nego dobar, naporan trening. S druge strane, časovi su postajali sve teži i zahtevniji no ikada, naročito Odbrana od Mračnih veština. Na njihovo iznenađenje, profesor Ćudljivko najavi da će bacati Kontrolišuću kletvu na svakog đaka ponaosob, kako bi demonstrirao njenu moć i video mogu li da se odupru njenom dejstvu. – Ali... ali rekli ste da je to protivzakonito, profesore – reče Hermiona nesigurno, dok je Ćudljivko potezom štapića razmeštao stolove, ostavljajući veliki prazan prostor na sredini sobe. – Rekli ste... da je njeno isprobavanje na drugom ljudskom biću... – Dambldor želi da vas naučim kakav je to osećaj – reče Ćudljivko, okrenuvši svoje magično oko ka Hermioni, fiksirajući je jezivim pogledom bez treptaja. – Ako bi radije želela da je naučiš na teži način, kada je neko baci na tebe da bi mogao potpuno da te Kontroliše – u redu, što se mene tiče. Puštam te. Hajde, idi. On uperi jedan od svojih izobličenih prstiju ka vratima. Hermiona odjednom poprimi izrazito ružičastu boju i promrmlja nešto o tome kako nije mislila da ode. Hari i Ron se naceriše jedan drugome. Znali su da bi Hermiona radije pojela gnoj buboničkih cevki nego da propusti tako važnu lekciju. Ćudljivko poče redom da izvodi učenike i da baca Kontrolišuću kletvu na njih. Hari je gledao kako, jedan po jedan, njegovi drugovi iz razreda pod njenim uticajem rade najneverovatnije stvari. Din Tomas je tri puta obišao učionicu cupkajući i pevajući državnu himnu. Lavander Braun je imitirala vevericu. Nevil je izveo niz zadivljujućih gimnastičkih vratolomija što sigurno ne bi mogao u normalnom stanju. Niko, izgleda, nije uspeo da se odupre kletvi, koja je delovala sve dok je Ćudljivko ne bi skinuo. – Poteru – zareža Ćudljivko – ti si sledeći. Hari iskorači nasred učionice, u prostor koji je Ćudljivko raščistio od klupa. Ćudljivko podiže štapić, uperi ga ka Hariju i reče: – Imperio. Bilo je to najdivnije osećanje. Hari oseti kako pluta, dok mu se iz glave nežno brišu sve misli i brige, ne ostavljajući ništa do nejasnu radost. Stajao je tamo, neverovatno opušten, svestan, kao kroz maglu, da ga svi posmatraju. A onda začu glas Ludookog Ćudljivka, kako odjekuje u nekoj dalekoj komori njegovog praznog uma: Skoči na sto... skoči na sto... Hari poslušno savi kolena, spremajući se na skok. Skoči na sto... Ipak, zašto? Još jedan glas se probudi u dubini njegovog mozga. Zaista bi bilo glupo da to učiniš, reče glas. Skoči na sto... Ne, mislim da neću, hvala lepo, reče drugi glas, malo odlučnije... ne, zaista ne želim da... Skoči! ODMAH! Odmah zatim Hari oseti znatan bol. U isti mah je skočio i pokušao da spreči sebe da skoči – a rezultat je bio da se strmoglavo razbio o sto, obarajući ga i, sudeći po osećaju u nogama, polomio obe čašice na kolenima. – E, tako je već bolje! – grmeo je Ćudljivkov glas, i Hari odjednom oseti kako mu iz glave nestaje osećaj praznine. Seti se tačno šta se dešavalo, a bol u kolenima postade dvostruko jači. – Pogledajte samo, svi vi... Poter se borio! Borio se protiv toga, a maltene se i izborio! Probaćemo ponovo, Poteru, a vi ostali, obratite pažnju – gledajte mu u oči, tu ćete primetiti – vrlo dobro, Poteru, zaista vrlo dobro! Tebe neće moći tako lako da Kontrolišu! – Sudeći po njegovoj priči – mrmljao je Hari, dok je, sat vremena kasnije, šepajući izlazio iz kabineta Odbrane od Mračnih veština (Ćudljivko je insistirao da iskušava Harija još četiri puta zaredom, sve dok Hariju nije uspelo da se sasvim odupre kletvi) – čovek bi pomislio da će nas sve ovde napasti svakog trenutka. – Da, znam – reče Ron, koji je poskakivao svaki drugi korak. On je imao mnogo više poteškoća s tom kletvom od Harija, iako ga je Ćudljivko uveravao da će ti sporedni efekti nestati do ručka. – Koliko je samo paranoičan... – Ron baci nervozan pogled preko ramena kako bi proverio da li je Ćudljivko zaista van čujnog dometa, a zatim nastavi: – Nije ni čudo što su u Ministarstvu jedva čekali da ga se otarase, jesi ga čuo dok je pričao Šejmusu šta je uradio veštici koja mu je prvog aprila viknula BU iza leđa? I kada ćemo stići da pročitamo kako da se odupremo Kontrolišućoj kletvi, uz sve ostalo što imamo da radimo? Svi četvrtaci su primetili da se od njih traži mnogo više rada u ovom polugođu. Profesorka Mek Gonagal im je objasnila zbog čega je to tako, nakon što je razred bio glasno negodovao zbog količine domaćih zadataka iz Preobražavanja koje im je zadala. – Sada ulazite u vrlo značajno razdoblje vašeg magijskog obrazovanja! – rekla im je, dok su joj oči opasno svetlucale iza četvrtastih naočara. – Sve se više bližite običnim čarobnjačkim nivoima... – Ali mi ne polažemo O.Č.N. sve do pete godine! – reče Din Tomas ogorčeno. – Možda i ne polažete, Tomase, ali veruj mi, treba vam sva neophodna priprema! Gospođica Grejndžer ostaje jedina osoba u ovom razredu kojoj je uspelo da pretvori ježa u pristojno jastuče za igle. Podsetila bih te da se tvoje jastuče za igle, Tomase, i dalje sklupča od straha ako mu se bilo ko približi s iglom! Hermiona, koja je ponovo poprimila izrazito ružičastu boju, kao da se trudila da ne deluje previše samozadovoljno. Hari i Ron su se ludo zabavljali kada im je profesorka Treloni na sledećem času Predskazivanja saopštila da su dobili najviše ocene za domaće zadatke. Pročitala je naglas delove njihovih predviđanja, pohvalivši ih za hrabro prihvatanje predstojećih im užasa – ali je ta radost namah splasnula kada ih je zamolila da isti domaći ponove predskazujući događaje za sledeći mesec: već su počele da im ponestaju katastrofične ideje. U međuvremenu im je profesor Bins, duh koji je predavao Istoriju magije, zadao da pišu nedeljne sastave na temu goblinskih pobuna u osamnaestom veku. Profesor Snejp ih je terao da istražuju protivotrove. Ovo su shvatili sasvim ozbiljno, pošto je natuknuo da će možda otrovati nekog od njih pre Božića, da vidi deluje li njegov protivotrov. Profesor Flitvik ih je zamolio da pročitaju tri dodatne knjige kao pripremu za lekcije o Prizivajućim činima. Čak je i Hagrid pridodao nove obaveze gomili poslova koje su već dobili da urade. Zadnjerasprskavajući skruti rasli su neverovatnim tempom, ako se uzme u obzir da niko još nije otkrio šta zapravo jedu. Hagrid je bio oduševljen i, kao deo njihovog „projekta“, predložio je da dolaze do njegove kolibe svako drugo veče, kako bi proučavali skrute i beležili svako neprirodno ponašanje. – Ja neću – reče Drako Melfoj glatko kad je Hagrid izneo taj predlog, tonom Deda Mraza koji izvlači posebno veliku igračku iz svog džaka. – Dovoljno je što viđam ova pogana stvorenja tokom časova, hvala lepo. Hagridu nestade osmeh s lica. – Radićeš š'a ti se kaže – zagrme on – il' ću se ugledam na profesora Ćudljivka... Čujem da od tebe ispada sasvim fina lasica, Melfoj. Grifindorci počeše da urlaju od smeha. Melfoj pocrvene od besa, ali je sećanje na Ćudljivkovu kaznu očigledno i dalje bilo dovoljno bolno da ga spreči da im odgovori. Posle časa, Hari, Ron i Hermiona se vratiše u zamak u dobrom raspoloženju: gledati Hagrida kako ume da odbrusi Melfoju bilo je posebno zadovoljstvo, pogotovo posle svega što je Melfoj činio prethodne godine da Hagrid bude otpušten. Kada stigoše do Ulazne dvorane nisu mogli dalje zbog velike gužve, učenika koji su se rojili oko velikog natpisa u dnu mermernog stepeništa. Ron, najviši od njih troje, pope se na prste kako bi bacio pogled preko glava ispred i glasno im pročita natpis:

TROČAROBNJAČKI TURNIR Delegacije iz Bobatonsa i Durmstranga doći će u 6 sati u petak 30. oktobra. Časovi će se završiti pola sata ranije.

– Sjajno! – uskliknu Hari. – Poslednji čas u petak su Napici! Snejp neće imati vremena da nas sve potruje!

Učenici će vratiti svoje torbe i knjige u spavaonice, a zatim se okupiti ispred zamka da pozdrave naše goste pre gozbe dobrodošlice.

– Još samo nedelju dana! – reče Erni Makmilan iz Haflpafa, izranjajući iz gomile, dok su mu oči sijale. – Pitam se da li Sedrik zna? Mislim da ću otići da mu kažem... – Sedrik? – ponovi Ron tupo, kada je Erni otrčao. – Digori – reče Hari. – Verovatno se prijavljuje za turnir. – Taj idiot da bude hogvortski šampion? – reče Ron, dok su se probijali kroz brbljivu gomilu ka stepeništu. – On nije idiot, već ga ti ne voliš jer je pobedio Grifindor u kvidiču – reče Hermiona. – Čula sam da je zaista dobar učenik – a uz to je i asistent. Rekla je to kao da hoće da preseče svaku dalju raspravu. – Tebi se on sviđa samo zato što je zgodan – reče Ron zajedljivo. – Izvini, ali meni se ljudi ne dopadaju samo zato što su zgodni! – reče Hermiona ogorčeno. Ron se tobož glasno nakašlja, zvukom koji je neobično zazvučao kao „Lokhart!“. Pojava natpisa u Ulaznoj dvorani ostavila je neverovatan utisak na stanovnike zamka. Tokom iduće nedelje, gde god Hari pošao pričalo se samo o jednoj temi: o Tročarobnjačkom turniru. Glasine su se širile od jednog učenika do drugog poput zaraznih bacila: ko će se sve nadmetati za hogvortskog šampiona, šta će se sve dešavati na turniru, po čemu se učenici iz Bobatonsa i Durmstranga razlikuju od njih samih. Hari je takođe primetio da se zamak naročito temeljno čisti. Nekoliko musavih portreta je oribano, na veliko nezadovoljstvo njihovih stanovnika, koji su sedeli zgrčeni u svojim ramovima, mrmljajući namršteno i trzajući se kada bi osetili svoja sveža ružičasta lica. Oklopi odjednom zasijaše i počeše da se kreću bez škripe, a domar Argus Filč bio je tako bezobziran prema svakom učeniku koji bi zaboravio da obriše cipele pre ulaska da je nekoliko devojčica s prve godine zaplašio do histerije. I drugi članovi osoblja bili su neobično napeti. – Longbotome, molila bih te da ne otkrivaš ni pred kim iz Durmstranga da ne umeš da izvedeš ni najjednostavniju Promenljivu čin! – kevtala je profesorka Mek Gonagal posle jedne izuzetno teške lekcije, tokom koje je Nevil slučajno presadio sopstvene uši na jedan kaktus. Kada su izjutra, tridesetog oktobra, sišli na doručak, otkrili su da je Velika sala preko noći ponovo ukrašena. Sa zidova su visili ogromni svileni barjaci, svaki je predstavljao po jednu hogvortsku kuću – crveni sa zlatnim lavom – Grifindor, plavi s bronzanim orlom – Rejvenklo, žuti s crnim jazavcem – Haflpaf, a zeleni sa srebrnom zmijom – Sliterin. Iza nastavničkog stola, najveći barjak imao je hogvortski grb: lava, orla, jazavca i zmiju, združene oko velikog slova H. Hari, Ron i Hermiona primetiše Freda i Džordža za grifindorskim stolom. Opet su, što je bilo čudno, sedeli podalje od ostalih i razgovarali prigušenim tonom. Ron ih povede ka njima. – Baš je pravi bedak – govorio je Džordž Fredu smrknuto. – Ali ako neće lično da razgovara s nama, moraćemo ipak da mu pošaljemo pismo. Ili ćemo mu ga tutnuti u ruku, ne može večito da nas izbegava. – Ko vas izbegava? – upita Ron sedajući pored njih. – Nažalost, ne ti – reče Fred, ljutit zbog prekida. – Šta je bedak? – upita Ron Džordža. – Imati brata njuškala poput tebe – reče Džordž. – Da nemate možda vas dvojica neke ideje za Tročarobnjački turnir? – upita Hari. – Razmišljate li o tome da se prijavite? – Pitao sam Mek Gonagalovu kako se biraju šampioni, ali ona nije htela ništa da kaže – reče Džordž ogorčeno. – Samo mi je rekla da ućutim i počnem s Preobražavanjem mog rakuna. – Pitam se kakvi će biti zadaci? – reče Ron zamišljeno. – Znaš, kladim se da bismo mi mogli da ih izvedemo, Hari, mi smo već radili neke prilično opasne stvari... – Ali niste pred komisijom sudija – reče Fred. – Mek Gonagalova kaže da šampioni dobijaju poene na osnovu toga koliko su dobro uradili zadatke. – Ko su sudije? – upita Hari. – Pa, glavešine škola učesnica uvek su u žiriju – reče Hermiona, i svi se okrenuše ka njoj, prilično iznenađeni – jer su sva trojica bili povređeni za vreme turnira 1792, kada je aždaja koju je trebalo da uhvate šampioni pobegla i počela da besni. Primetila je da je svi gledaju i rekla, uz svoj uobičajeni uzdah nestrpljenja što niko osim nje nije pročitao sve te knjige: – Sve piše u Istoriji Hogvortsa. Iako, naravno, ni ta knjiga nije sasvim pouzdana. Precizniji naslov bio bi Obrađena istorija Hogvortsa. Ili Izuzetno pristrasna i selektivna istorija Hogvortsa, koja zataškava sramotne aspekte te škole. – O čemu pričaš? – reče Ron, iako Hari pomisli kako zna šta sledi. – O kućnim vilenjacima! – reče Hermiona glasno, potvrđujući Harijeve sumnje. – Nijedanput, na preko hiljadu strana, Istorija Hogvortsa ne pominje da svi mi učestvujemo u represiji nad stotinom robova! Hari zavrte glavom, i usredsredi se na kajganu. Odsustvo entuzijazma kod njega i Rona nije umanjilo Hermioninu rešenost da traži pravdu za kućne vilenjake. Istina, obojica su platila po dva sikla za bedž U.B.Lj.U.V.–a, ali to su učinili samo da bi je ućutkali. Međutim, praktično su proćerdali sikle; ako išta, učinili su da je Hermiona posle toga postala još glasnija. Od tada je sve više gnjavila Harija i Rona, prvo da nose značke, zatim da ubeđuju druge da to isto čine, a takođe bi svake večeri kružila po grifindorskom dnevnom boravku saterujući ljude u ćošak i mašući im lončetom za prikupljanje priloga pod nosom. – Da li shvatate da vam grupa čarobnjačkih stvorenja, koja su neplaćena i porobljena, menja čaršave, pali vatru, čisti učionice i kuva hranu? – žustro je govorila bez prestanka. Neki, poput Nevila, odmah su davali pare samo da bi Hermiona prestala da ih mrko gleda. Nekoliko ih je bilo mlako zainteresovano za to što ona ima da kaže, ali nisu bili radi da se aktivnije uključe u kampanju. Mnogi su celu stvar smatrali šalom. Ron prevrnu očima ka tavanici, koja ih je sve obasjavala jesenjom sunčevom svetlošću, a Fred se naglo zainteresova za svoju slaninu (obojica blizanaca odbila su da kupe bedž U.B.Lj.U.V.-a). Džordž se pak nagnu ka Hermioni. – Slušaj, da li si ikada bila dole u kuhinjama, Hermiona? – Ne, naravno da nisam – reče Hermiona odsečno – čisto sumnjam da je učenicima dozvoljeno da... – E pa, mi jesmo – reče Džordž, pokazujući na Freda – mnogo puta, da mažnjavamo hranu. Upoznali smo ih, i oni su srećni. Misle da imaju najbolji posao na svetu... – To je zato što su neobrazovani i što su im mozgovi isprani! – poče Hermiona žustro, ali se njene reči izgubiše u naglom fijukanju iznad njih, koje je objavljivalo dolazak poštanskih sova. Hari odmah podiže pogled, i vide Hedvigu kako leti prema njemu. Hermiona naglo prestade da priča: ona i Ron su gledali u Hedvigu s iščekivanjem, a ona doleprša na Harijevo rame, skupi krila i, sva iscrpljena, ispruži nogu. Hari skinu Sirijusov odgovor i ponudi Hedvigi kožure od svoje slanine, koje ona zahvalno pojede. Onda, uverivši se da su se Fred i Džordž sasvim udubili u raspravu o Tročarobnjačkom turniru, Hari šapatom pročita Sirijusovo pismo Ronu i Hermioni.

4.15. Hari Poter i Vatreni pehar - Bobatons i Drumstrang (1) 4.15. Harry Potter and the Goblet of Fire - Bobbatons and Drumstrang (1) 4.15. Harry Potter et la coupe de feu - Bobbatons et Drumstrang (1)

Rano sledećeg jutra, Hari se probudio s potpuno skovanim planom u glavi, kao da je njegov usnuli mozak radio na njemu celu noć. Early the next morning, Harry woke up with a fully formed plan in his head, as if his sleeping brain had been working on it all night. On ustade, obuče se pri bledoj svetlosti zore, napusti spavaonicu ne budeći Rona, i siđe nazad u opusteli dnevni boravak. He got up, got dressed in the pale light of dawn, left the dormitory without waking Ron, and went back down to the deserted living room. Tu uze list pergamenta sa stola, na kome je još uvek stajao njegov domaći iz Predskazivanja, i napisa sledeće pismo: There, he took a piece of parchment from the table, on which his Divination homework was still standing, and wrote the following letter:

Dragi Sirijuse, Pretpostavljam da sam samo uobrazio da me je boleo ožiljak, bio sam poluusnuo kad sam ti prošli put pisao. Nema potrebe da se vraćaš, ovde je sve kako i treba da bude. There's no need for you to come back, everything here is as it should be. Ne brini za mene, osećam da mi je glava sasvim u redu. Don't worry about me, I feel like my head is completely fine. Hari Harry

On se zatim uspentra i izađe kroz rupu iza portreta, prođe utihnulim zamkom (jedino ga je nakratko zadržao Pivs, koji je pokušao da mu ispusti veliku vazu na glavu nasred hodnika na četvrtom spratu) i najzad stiže do sovarnika, smeštenog na vrhu zapadnog tornja. He then climbed up and exited through the hole behind the portrait, passed by the silent castle (only briefly stopped by Pivs, who tried to drop a large vase on his head in the middle of the hallway on the fourth floor) and finally reached the owlry, located at the top of the western tower. Sovarnik je bio kružna kamena soba, dosta hladna i izložena promaji, pošto nijedan prozor nije imao stakla. The owlry was a circular stone room, quite cold and exposed to drafts, as none of the windows had glass. Pod je bio potpuno prekriven slamom, sovljim izmetom i ispljunutim kosturima miševa i voluharica. The floor was completely covered with straw, owl droppings, and spit-out skeletons of mice and voles. Stotine i stotine sova svih mogućih vrsta tu su se ugnezdile na stalcima koji su se uzdizali do samog vrha tornja: gotovo sve behu usnule, iako je tu i tamo poneko okruglo oko boje ćilibara zurilo u Harija. On spazi Hedvigu ugneždenu između sove kukuvije i neke smeđe, te požuri do nje, klizeći pomalo po izmetom zamazanom podu. Trebalo mu je malo vremena da je probudi i natera je da ga pogleda, pošto se neprekidno vrpoljila na postolju, pokazujući mu svoj rep. Očigledno je još uvek bila besna zbog njegove sinoćne nezahvalnosti. Ipak, kada je Hari predložio da, pošto je ona previše umorna, možda zamoli Rona da mu pozajmi Prasvidžena, ona ga udostoji da ispruži nogu i dopusti mu da priveže pismo za nju. However, when Harry suggested that, since she was too tired, maybe she could ask Ron to lend him Prasvidgen, she deigned to stretch her leg and allowed him to tie the letter to it. – Samo ga nađi, važi? – Just find him, okay? – reče Hari gladeći je po leđima dok ju je prenosio u rukama do jedne od rupa na zidu. – said Harry, stroking her back as he carried her in his arms to one of the holes in the wall. – Pre nego što to učine dementori. Ona mu gricnu prst, možda malčice jače no što bi to inače uradila, ali ipak meko zahukta da bi ga umirila. Zatim raširi krila i odlete u pravcu izlazećeg sunca. Then she spread her wings and flew off towards the rising sun. Hari ju je posmatrao kako nestaje s vidika s poznatim osećajem nelagodnosti u dnu stomaka. Harry watched her disappear from view with a familiar feeling of unease in the pit of his stomach. Bio je uveren da će mu Sirijusov odgovor ublažiti brige umesto da ih poveća. He was certain that Sirius' response would ease his worries instead of increasing them. * * * – To je bila laž, Hari – oštro reče Hermiona za doručkom, kada je njoj i Ronu saopštio šta je uradio. * * * - That was a lie, Harry - Hermione said sharply at breakfast, when he told her and Ron what he had done. – Ti nisi umislio da te je boleo ožiljak, i to vrlo dobro znaš. - You did not imagine that the scar was hurting you, and you know that very well. – Pa šta? - So what? – reče Hari. – Neće se on vraćati u Askaban zbog mene. – Mani se toga – odvrati Ron strogo Hermioni kad je zaustila da se još malo svađa i, po prvi put, Hermiona mu udovolji i zaćuta. - Let it go - Hermione said sternly when she stopped to argue a little more, and for the first time, Hermione complied and fell silent. Narednih nekoliko nedelja Hari se trudio najbolje što može da ne brine o Sirijusu. For the next few weeks, Harry tried his best not to worry about Sirius. Istina, nije mogao a da se ne osvrće oko sebe s iščekivanjem, svakog jutra kada su sove dolazile s poštom, niti da kasno noću pre nego što zaspi spreči sebe da zamišlja strašne prizore Sirijusa opkoljenog dementorima u nekoj mračnoj londonskoj ulici, ali je u međuvremenu pokušavao da odagna misli od svog kuma. True, he couldn't help but look around with anticipation, every morning when the owls arrived with the mail, or late at night before falling asleep, to prevent himself from imagining terrible scenes of Sirius surrounded by Dementors in some dark London street, but in the meantime, he tried to push thoughts of his godfather away. Priželjkivao je da se i dalje bavi kvidičem. He wished to continue playing Quidditch. Ništa više ne prija zabrinutom umu nego dobar, naporan trening. Nothing soothes a worried mind more than a good, strenuous workout. S druge strane, časovi su postajali sve teži i zahtevniji no ikada, naročito Odbrana od Mračnih veština. On the other hand, the classes were becoming more difficult and demanding than ever, especially Defense Against the Dark Arts. Na njihovo iznenađenje, profesor Ćudljivko najavi da će bacati Kontrolišuću kletvu na svakog đaka ponaosob, kako bi demonstrirao njenu moć i video mogu li da se odupru njenom dejstvu. – Ali... ali rekli ste da je to protivzakonito, profesore – reče Hermiona nesigurno, dok je Ćudljivko potezom štapića razmeštao stolove, ostavljajući veliki prazan prostor na sredini sobe. - But... but you said that it was illegal, professor - Hermione said uncertainly, while Moody rearranged the tables with a wave of his wand, leaving a large empty space in the middle of the room. – Rekli ste... da je njeno isprobavanje na drugom ljudskom biću... – Dambldor želi da vas naučim kakav je to osećaj – reče Ćudljivko, okrenuvši svoje magično oko ka Hermioni, fiksirajući je jezivim pogledom bez treptaja. - You said... that testing it on another human being... - Dumbledore wants me to teach you what that feels like - Moody said, turning his magical eye towards Hermione, fixing her with a creepy unblinking stare. – Ako bi radije želela da je naučiš na teži način, kada je neko baci na tebe da bi mogao potpuno da te Kontroliše – u redu, što se mene tiče. - If you would rather I taught you the hard way, by having someone cast it on you so that they could completely control you - fine by me. Puštam te. Hajde, idi. On uperi jedan od svojih izobličenih prstiju ka vratima. Hermiona odjednom poprimi izrazito ružičastu boju i promrmlja nešto o tome kako nije mislila da ode. Hari i Ron se naceriše jedan drugome. Znali su da bi Hermiona radije pojela gnoj buboničkih cevki nego da propusti tako važnu lekciju. Ćudljivko poče redom da izvodi učenike i da baca Kontrolišuću kletvu na njih. Hari je gledao kako, jedan po jedan, njegovi drugovi iz razreda pod njenim uticajem rade najneverovatnije stvari. Din Tomas je tri puta obišao učionicu cupkajući i pevajući državnu himnu. Din Tomas has circled the classroom three times, skipping and singing the national anthem. Lavander Braun je imitirala vevericu. Lavander Braun mimicked a squirrel. Nevil je izveo niz zadivljujućih gimnastičkih vratolomija što sigurno ne bi mogao u normalnom stanju. Nevil performed a series of incredible gymnastic somersaults that he definitely could not do in normal condition. Niko, izgleda, nije uspeo da se odupre kletvi, koja je delovala sve dok je Ćudljivko ne bi skinuo. No one, it seems, was able to resist the curse, which remained in effect until Harry lifted it. – Poteru – zareža Ćudljivko – ti si sledeći. - Hunt - growled Harry - you're next. Hari iskorači nasred učionice, u prostor koji je Ćudljivko raščistio od klupa. Harry stepped into the middle of the classroom, into the space that Harry had cleared of desks. Ćudljivko podiže štapić, uperi ga ka Hariju i reče: – Imperio. Bilo je to najdivnije osećanje. Hari oseti kako pluta, dok mu se iz glave nežno brišu sve misli i brige, ne ostavljajući ništa do nejasnu radost. Stajao je tamo, neverovatno opušten, svestan, kao kroz maglu, da ga svi posmatraju. A onda začu glas Ludookog Ćudljivka, kako odjekuje u nekoj dalekoj komori njegovog praznog uma: Skoči na sto... skoči na sto... Hari poslušno savi kolena, spremajući se na skok. Skoči na sto... Ipak, zašto? Još jedan glas se probudi u dubini njegovog mozga. Zaista bi bilo glupo da to učiniš, reče glas. Skoči na sto... Ne, mislim da neću, hvala lepo, reče drugi glas, malo odlučnije... ne, zaista ne želim da... Skoči! ODMAH! Odmah zatim Hari oseti znatan bol. U isti mah je skočio i pokušao da spreči sebe da skoči – a rezultat je bio da se strmoglavo razbio o sto, obarajući ga i, sudeći po osećaju u nogama, polomio obe čašice na kolenima. At the same moment, he jumped and tried to stop himself from jumping - with the result that he fell headlong onto the table, knocking it over and, judging by the feeling in his legs, broke both kneecaps. – E, tako je već bolje! - Ah, that's better! – grmeo je Ćudljivkov glas, i Hari odjednom oseti kako mu iz glave nestaje osećaj praznine. - Thundered Moody's voice, and Harry suddenly felt the feeling of emptiness vanish from his head. Seti se tačno šta se dešavalo, a bol u kolenima postade dvostruko jači. – Pogledajte samo, svi vi... Poter se borio! Borio se protiv toga, a maltene se i izborio! Probaćemo ponovo, Poteru, a vi ostali, obratite pažnju – gledajte mu u oči, tu ćete primetiti – vrlo dobro, Poteru, zaista vrlo dobro! Tebe neće moći tako lako da Kontrolišu! – Sudeći po njegovoj priči – mrmljao je Hari, dok je, sat vremena kasnije, šepajući izlazio iz kabineta Odbrane od Mračnih veština (Ćudljivko je insistirao da iskušava Harija još četiri puta zaredom, sve dok Hariju nije uspelo da se sasvim odupre kletvi) – čovek bi pomislio da će nas sve ovde napasti svakog trenutka. - Judging by his story - muttered Harry, as he limped out of the Defense Against the Dark Arts classroom an hour later (Moody had insisted on testing Harry four more times in a row, until Harry managed to resist the curse completely) - one would think that we are about to be attacked at any moment. – Da, znam – reče Ron, koji je poskakivao svaki drugi korak. - Yes, I know - said Ron, who was hopping every other step. On je imao mnogo više poteškoća s tom kletvom od Harija, iako ga je Ćudljivko uveravao da će ti sporedni efekti nestati do ručka. He had much more difficulty with that curse than Harry, although Moody assured him that the side effects would disappear by lunchtime. – Koliko je samo paranoičan... – Ron baci nervozan pogled preko ramena kako bi proverio da li je Ćudljivko zaista van čujnog dometa, a zatim nastavi: – Nije ni čudo što su u Ministarstvu jedva čekali da ga se otarase, jesi ga čuo dok je pričao Šejmusu šta je uradio veštici koja mu je prvog aprila viknula BU iza leđa? – He's so paranoid... – Ron threw a nervous glance over his shoulder to make sure Loony was really out of earshot, then continued: – No wonder they couldn't wait to get rid of him at the Ministry, did you hear him telling Seamus what he did to the witch who yelled boo behind his back on April Fool's Day? I kada ćemo stići da pročitamo kako da se odupremo Kontrolišućoj kletvi, uz sve ostalo što imamo da radimo? And when will we find the time to read how to resist the Imperius Curse, with everything else we have to do? Svi četvrtaci su primetili da se od njih traži mnogo više rada u ovom polugođu. All fourth-years have noticed that much more work is required of them this semester. Profesorka Mek Gonagal im je objasnila zbog čega je to tako, nakon što je razred bio glasno negodovao zbog količine domaćih zadataka iz Preobražavanja koje im je zadala. – Sada ulazite u vrlo značajno razdoblje vašeg magijskog obrazovanja! – rekla im je, dok su joj oči opasno svetlucale iza četvrtastih naočara. – Sve se više bližite običnim čarobnjačkim nivoima... – Ali mi ne polažemo O.Č.N. sve do pete godine! – reče Din Tomas ogorčeno. – Možda i ne polažete, Tomase, ali veruj mi, treba vam sva neophodna priprema! - Maybe you're not even trying, Thomas, but believe me, you need all the necessary preparation! Gospođica Grejndžer ostaje jedina osoba u ovom razredu kojoj je uspelo da pretvori ježa u pristojno jastuče za igle. Miss Granger remains the only person in this class who managed to turn a hedgehog into a decent pin cushion. Podsetila bih te da se tvoje jastuče za igle, Tomase, i dalje sklupča od straha ako mu se bilo ko približi s iglom! I would remind you that your pin cushion, Thomas, still curls up in fear if anyone gets close to it with a needle! Hermiona, koja je ponovo poprimila izrazito ružičastu boju, kao da se trudila da ne deluje previše samozadovoljno. Hermione, who had once again turned an extremely vivid pink, seemed to be trying not to appear too pleased with herself. Hari i Ron su se ludo zabavljali kada im je profesorka Treloni na sledećem času Predskazivanja saopštila da su dobili najviše ocene za domaće zadatke. Harry and Ron were ecstatic when Professor Trelawney announced in the next Divination class that they had received the highest marks for their homework. Pročitala je naglas delove njihovih predviđanja, pohvalivši ih za hrabro prihvatanje predstojećih im užasa – ali je ta radost namah splasnula kada ih je zamolila da isti domaći ponove predskazujući događaje za sledeći mesec: već su počele da im ponestaju katastrofične ideje. She read aloud parts of their predictions, praising them for boldly facing the impending horrors – but that joy quickly waned when she asked them to redo the same homework predicting events for the following month: they were already running out of catastrophic ideas. U međuvremenu im je profesor Bins, duh koji je predavao Istoriju magije, zadao da pišu nedeljne sastave na temu goblinskih pobuna u osamnaestom veku. Profesor Snejp ih je terao da istražuju protivotrove. Ovo su shvatili sasvim ozbiljno, pošto je natuknuo da će možda otrovati nekog od njih pre Božića, da vidi deluje li njegov protivotrov. Profesor Flitvik ih je zamolio da pročitaju tri dodatne knjige kao pripremu za lekcije o Prizivajućim činima. Čak je i Hagrid pridodao nove obaveze gomili poslova koje su već dobili da urade. Even Hagrid added new responsibilities to the pile of tasks they already had to do. Zadnjerasprskavajući skruti rasli su neverovatnim tempom, ako se uzme u obzir da niko još nije otkrio šta zapravo jedu. The back garden was overgrown with an incredible speed, considering that no one had yet discovered what they actually eat. Hagrid je bio oduševljen i, kao deo njihovog „projekta“, predložio je da dolaze do njegove kolibe svako drugo veče, kako bi proučavali skrute i beležili svako neprirodno ponašanje. Hagrid was thrilled and, as part of their 'project', suggested that they come to his cabin every other night to study the back garden and record any unnatural behavior. – Ja neću – reče Drako Melfoj glatko kad je Hagrid izneo taj predlog, tonom Deda Mraza koji izvlači posebno veliku igračku iz svog džaka. - I won't - Draco Malfoy said smoothly when Hagrid presented that suggestion, with the tone of Santa Claus pulling out a particularly large toy from his sack. – Dovoljno je što viđam ova pogana stvorenja tokom časova, hvala lepo. - It's enough that I see these filthy creatures during classes, thank you very much. Hagridu nestade osmeh s lica. Hagrid's smile disappeared from his face. – Radićeš š'a ti se kaže – zagrme on – il' ću se ugledam na profesora Ćudljivka... Čujem da od tebe ispada sasvim fina lasica, Melfoj. Grifindorci počeše da urlaju od smeha. Melfoj pocrvene od besa, ali je sećanje na Ćudljivkovu kaznu očigledno i dalje bilo dovoljno bolno da ga spreči da im odgovori. Posle časa, Hari, Ron i Hermiona se vratiše u zamak u dobrom raspoloženju: gledati Hagrida kako ume da odbrusi Melfoju bilo je posebno zadovoljstvo, pogotovo posle svega što je Melfoj činio prethodne godine da Hagrid bude otpušten. After class, Harry, Ron, and Hermione returned to the castle in good spirits: watching Hagrid put Malfoy in his place was a particular pleasure, especially after everything Malfoy had done the previous year to get Hagrid fired. Kada stigoše do Ulazne dvorane nisu mogli dalje zbog velike gužve, učenika koji su se rojili oko velikog natpisa u dnu mermernog stepeništa. When they reached the Entrance Hall, they couldn't go any further because of the large crowd of students swarming around a large sign at the bottom of the marble staircase. Ron, najviši od njih troje, pope se na prste kako bi bacio pogled preko glava ispred i glasno im pročita natpis: Ron, the tallest of the three, stood on his tiptoes to peek over the heads in front of them and loudly read the sign to them:

TROČAROBNJAČKI TURNIR Delegacije iz Bobatonsa i Durmstranga doći će u 6 sati u petak 30. oktobra. Časovi će se završiti pola sata ranije.

– Sjajno! – uskliknu Hari. – Poslednji čas u petak su Napici! Snejp neće imati vremena da nas sve potruje!

Učenici će vratiti svoje torbe i knjige u spavaonice, a zatim se okupiti ispred zamka da pozdrave naše goste pre gozbe dobrodošlice.

– Još samo nedelju dana! – reče Erni Makmilan iz Haflpafa, izranjajući iz gomile, dok su mu oči sijale. – Pitam se da li Sedrik zna? Mislim da ću otići da mu kažem... – Sedrik? – ponovi Ron tupo, kada je Erni otrčao. – Digori – reče Hari. – Verovatno se prijavljuje za turnir. – Taj idiot da bude hogvortski šampion? – reče Ron, dok su se probijali kroz brbljivu gomilu ka stepeništu. – On nije idiot, već ga ti ne voliš jer je pobedio Grifindor u kvidiču – reče Hermiona. – Čula sam da je zaista dobar učenik – a uz to je i asistent. Rekla je to kao da hoće da preseče svaku dalju raspravu. – Tebi se on sviđa samo zato što je zgodan – reče Ron zajedljivo. – Izvini, ali meni se ljudi ne dopadaju samo zato što su zgodni! – I'm sorry, but I don't like people just because they're attractive! – reče Hermiona ogorčeno. – Hermione said indignantly. Ron se tobož glasno nakašlja, zvukom koji je neobično zazvučao kao „Lokhart!“. Ron pretended to cough loudly, a sound that strangely sounded like 'Lockhart!' Pojava natpisa u Ulaznoj dvorani ostavila je neverovatan utisak na stanovnike zamka. Tokom iduće nedelje, gde god Hari pošao pričalo se samo o jednoj temi: o Tročarobnjačkom turniru. Glasine su se širile od jednog učenika do drugog poput zaraznih bacila: ko će se sve nadmetati za hogvortskog šampiona, šta će se sve dešavati na turniru, po čemu se učenici iz Bobatonsa i Durmstranga razlikuju od njih samih. Rumors were spreading from one student to another like infectious bacteria: who will compete for the Hogwarts champion, what will happen at the tournament, how the students from Beauxbatons and Durmstrang differ from themselves. Hari je takođe primetio da se zamak naročito temeljno čisti. Harry also noticed that the castle was being particularly thoroughly cleaned. Nekoliko musavih portreta je oribano, na veliko nezadovoljstvo njihovih stanovnika, koji su sedeli zgrčeni u svojim ramovima, mrmljajući namršteno i trzajući se kada bi osetili svoja sveža ružičasta lica. Several grubby portraits were scrubbed, to the great displeasure of their inhabitants, who sat huddled in their frames, grumbling sullenly and twitching when they felt their fresh pink faces. Oklopi odjednom zasijaše i počeše da se kreću bez škripe, a domar Argus Filč bio je tako bezobziran prema svakom učeniku koji bi zaboravio da obriše cipele pre ulaska da je nekoliko devojčica s prve godine zaplašio do histerije. The shields suddenly shone and began to move without a creak, and caretaker Argus Filch was so rude to any student who would forget to wipe their shoes before entering that a few first-year girls were frightened to hysteria. I drugi članovi osoblja bili su neobično napeti. And the other staff members were unusually tense. – Longbotome, molila bih te da ne otkrivaš ni pred kim iz Durmstranga da ne umeš da izvedeš ni najjednostavniju Promenljivu čin! - Longbottom, I would ask you not to reveal to anyone from Durmstrang that you cannot perform even the simplest Switching spell! – kevtala je profesorka Mek Gonagal posle jedne izuzetno teške lekcije, tokom koje je Nevil slučajno presadio sopstvene uši na jedan kaktus. Professor McGonagall sighed after an extremely difficult lesson, during which Neville accidentally transplanted his own ears onto a cactus. Kada su izjutra, tridesetog oktobra, sišli na doručak, otkrili su da je Velika sala preko noći ponovo ukrašena. When they came down for breakfast on the thirtieth of October, they discovered that the Great Hall had been decorated again overnight. Sa zidova su visili ogromni svileni barjaci, svaki je predstavljao po jednu hogvortsku kuću – crveni sa zlatnim lavom – Grifindor, plavi s bronzanim orlom – Rejvenklo, žuti s crnim jazavcem – Haflpaf, a zeleni sa srebrnom zmijom – Sliterin. Huge silk banners hung from the walls, each representing one of the Hogwarts houses - red with a gold lion - Gryffindor, blue with a bronze eagle - Ravenclaw, yellow with a black badger - Hufflepuff, and green with a silver snake - Slytherin. Iza nastavničkog stola, najveći barjak imao je hogvortski grb: lava, orla, jazavca i zmiju, združene oko velikog slova H. Hari, Ron i Hermiona primetiše Freda i Džordža za grifindorskim stolom. Opet su, što je bilo čudno, sedeli podalje od ostalih i razgovarali prigušenim tonom. Ron ih povede ka njima. – Baš je pravi bedak – govorio je Džordž Fredu smrknuto. – Ali ako neće lično da razgovara s nama, moraćemo ipak da mu pošaljemo pismo. Ili ćemo mu ga tutnuti u ruku, ne može večito da nas izbegava. Or we'll just hand it to him, he can't avoid us forever. – Ko vas izbegava? - Who's avoiding you? – upita Ron sedajući pored njih. - asked Ron as he sat down next to them. – Nažalost, ne ti – reče Fred, ljutit zbog prekida. – Šta je bedak? – upita Ron Džordža. – Imati brata njuškala poput tebe – reče Džordž. – Da nemate možda vas dvojica neke ideje za Tročarobnjački turnir? – upita Hari. – Razmišljate li o tome da se prijavite? – Pitao sam Mek Gonagalovu kako se biraju šampioni, ali ona nije htela ništa da kaže – reče Džordž ogorčeno. – Samo mi je rekla da ućutim i počnem s Preobražavanjem mog rakuna. – Pitam se kakvi će biti zadaci? – reče Ron zamišljeno. – Znaš, kladim se da bismo mi mogli da ih izvedemo, Hari, mi smo već radili neke prilično opasne stvari... – Ali niste pred komisijom sudija – reče Fred. – Mek Gonagalova kaže da šampioni dobijaju poene na osnovu toga koliko su dobro uradili zadatke. – Mack Gonagalova says that champions earn points based on how well they perform tasks. – Ko su sudije? – Who are the judges? – upita Hari. – Harry asked. – Pa, glavešine škola učesnica uvek su u žiriju – reče Hermiona, i svi se okrenuše ka njoj, prilično iznenađeni – jer su sva trojica bili povređeni za vreme turnira 1792, kada je aždaja koju je trebalo da uhvate šampioni pobegla i počela da besni. - Well, the heads of the participating schools are always on the judging panel - said Hermione, and everyone turned to her, quite surprised - because all three were injured during the tournament in 1792, when the dragon they were supposed to catch escaped and went on a rampage. Primetila je da je svi gledaju i rekla, uz svoj uobičajeni uzdah nestrpljenja što niko osim nje nije pročitao sve te knjige: – Sve piše u Istoriji Hogvortsa. She noticed that everyone was looking at her and said, with her usual sigh of impatience that no one except her had read all those books: - Everything is written in the History of Hogwarts. Iako, naravno, ni ta knjiga nije sasvim pouzdana. Although, of course, even that book is not entirely reliable. Precizniji naslov bio bi Obrađena istorija Hogvortsa. A more precise title would be The Processed History of Hogwarts. Ili Izuzetno pristrasna i selektivna istorija Hogvortsa, koja zataškava sramotne aspekte te škole. Or The Extremely Biased and Selective History of Hogwarts, which covers up shameful aspects of that school. – O čemu pričaš? - What are you talking about? – reče Ron, iako Hari pomisli kako zna šta sledi. – O kućnim vilenjacima! – reče Hermiona glasno, potvrđujući Harijeve sumnje. – Nijedanput, na preko hiljadu strana, Istorija Hogvortsa ne pominje da svi mi učestvujemo u represiji nad stotinom robova! Hari zavrte glavom, i usredsredi se na kajganu. Odsustvo entuzijazma kod njega i Rona nije umanjilo Hermioninu rešenost da traži pravdu za kućne vilenjake. Istina, obojica su platila po dva sikla za bedž U.B.Lj.U.V.–a, ali to su učinili samo da bi je ućutkali. Međutim, praktično su proćerdali sikle; ako išta, učinili su da je Hermiona posle toga postala još glasnija. Od tada je sve više gnjavila Harija i Rona, prvo da nose značke, zatim da ubeđuju druge da to isto čine, a takođe bi svake večeri kružila po grifindorskom dnevnom boravku saterujući ljude u ćošak i mašući im lončetom za prikupljanje priloga pod nosom. – Da li shvatate da vam grupa čarobnjačkih stvorenja, koja su neplaćena i porobljena, menja čaršave, pali vatru, čisti učionice i kuva hranu? – žustro je govorila bez prestanka. Neki, poput Nevila, odmah su davali pare samo da bi Hermiona prestala da ih mrko gleda. Nekoliko ih je bilo mlako zainteresovano za to što ona ima da kaže, ali nisu bili radi da se aktivnije uključe u kampanju. Mnogi su celu stvar smatrali šalom. Many considered the whole thing a joke. Ron prevrnu očima ka tavanici, koja ih je sve obasjavala jesenjom sunčevom svetlošću, a Fred se naglo zainteresova za svoju slaninu (obojica blizanaca odbila su da kupe bedž U.B.Lj.U.V.-a). Ron rolled his eyes towards the ceiling, which was bathed in autumn sunlight, while Fred suddenly became interested in his bacon (both of the twins refused to buy the U.Neat Broom League badge). Džordž se pak nagnu ka Hermioni. George, on the other hand, leaned towards Hermione. – Slušaj, da li si ikada bila dole u kuhinjama, Hermiona? – Ne, naravno da nisam – reče Hermiona odsečno – čisto sumnjam da je učenicima dozvoljeno da... – E pa, mi jesmo – reče Džordž, pokazujući na Freda – mnogo puta, da mažnjavamo hranu. - No, of course I'm not - said Hermione sharply - I highly doubt that students are allowed to... - Well, we are - said George, pointing to Fred - many times, to steal food. Upoznali smo ih, i oni su srećni. We met them, and they are happy. Misle da imaju najbolji posao na svetu... – To je zato što su neobrazovani i što su im mozgovi isprani! They think they have the best job in the world... - That's because they are uneducated and their brains are washed! – poče Hermiona žustro, ali se njene reči izgubiše u naglom fijukanju iznad njih, koje je objavljivalo dolazak poštanskih sova. – Hermione started eagerly, but her words were lost in the sudden hooting above them, announcing the arrival of the owls. Hari odmah podiže pogled, i vide Hedvigu kako leti prema njemu. Harry immediately looked up and saw Hedwig flying towards him. Hermiona naglo prestade da priča: ona i Ron su gledali u Hedvigu s iščekivanjem, a ona doleprša na Harijevo rame, skupi krila i, sva iscrpljena, ispruži nogu. Hermione quickly stopped talking: she and Ron were watching Hedwig expectantly, and she fluttered down to Harry's shoulder, folded her wings, and, all exhausted, stretched out her leg. Hari skinu Sirijusov odgovor i ponudi Hedvigi kožure od svoje slanine, koje ona zahvalno pojede. Harry took Sirius's response and offered Hedwig the scraps of his bacon, which she gratefully ate. Onda, uverivši se da su se Fred i Džordž sasvim udubili u raspravu o Tročarobnjačkom turniru, Hari šapatom pročita Sirijusovo pismo Ronu i Hermioni. Then, making sure that Fred and George were fully engrossed in their discussion about the Triwizard Tournament, Harry whispered to Ron and Hermione and read Sirius's letter to them.